kopriva

Kopriva se dosta koristi u kuhinji, bašti i kao lek. Poznata je primena koprive gde se buketom sveže ubranog bilja udara bolno mesto. Naprimer kod bolova u bubrezima tretira se lumbalni deo leđa.

Posle ovakve primene koža počinje da crveni i pojavljuju se mali plikovi.

Zašto kopriva žari I kako se primenjuje u lečenju bolova?

Kopriva je zeljasta biljka, porodice Urticaceae, koja raste na vlažnim, nitrifikovanim zemljištima, odnosno izmenjenim čovekovom rukom i sa visokim sadržajem organske materije, što već ukazuje na prisustvo plodnosti u zemljištima. Vrlo se lako razvija u voćnjacima, gomilama stajnjaka, travnjacima, odnosno područjima koja su vrlo blizu ljudskog prisustva. Zanimljivo je da je to bilo vrlo često videti u krajevima u kojima su ljudi ranije, pre postojanja toaleta u kućama, vršili nuždu. Listovii su joj nasuprotni i peteljkasti, a na donjoj strani listova i duž crvenkastih stabljika nalaze se brojne peckave dlačice. One su odgovorne za iritaciju kože. Dlačice na listovima koprive sadrže mravlju ili metansku kiselinu, sličnu onoj koju bi nam mravi ubrizgali kada nas ujedu ili kada pčela ubode. Ova mravlja kiselina deluje rubefatično, odnosno proizvodi crvenilo kože sa osećajem toplote, efikasna u lečenju bolova u mišićima i mišićno-skeletnom sistemu. Sve je zbog odgovora našeg imunološkog sistema koji se aktivira da neutrališe kiselinu koja je ušla u organizam. Poznato je da se čak i pčelinji otrov koristi za lečenje raznih bolesti. A listovi sleza sadrže ugljene hidrate sa velikom smirujućom i protivupalnom snagom sluzi, tako da već imamo rešenje za iritaciju izazvanu trenjem koprive na našoj koži. Ukoliko se ožarite od koprive uzmete nekoliko perlica od lista sleza, malo ih zgnječite i nanesete na područje nehotično nadraženo koprivom. Druge biljke koje žive blizu koprive mogu ublažiti iritaciju, kako nas podseća narodna izreka:

Kopriva me je opekla, a mastranco izlečio. Mudri farmeri kažu da ako berete koprivu odlučno da neće izazvati svrab, drugi kažu da ako zadržite dah kada ih sakupljate, nećete primetiti ni iritaciju. Najbolje je da prilikom branja koprive nosite rukavice.

Istina o koprivi; onome ko je uzima snagom i odlučnošću, ne čini ništa. Rimljani su se šibali buketima koprive pre odnosa sa svojim konkubinama i to je već bilo pomenuto u srednjovekovnim raspravama kao lek za promociju urina. Pored mravlje kiseline, sadrži mineralne soli ( gvožđe, silicijum, kalcijum, fosfor i magnezijum ), sadrži vitamine, poput vitamina A, C i K, snažnog antihemoragičnog, obilnog hlorofila, proteina bogatih lizinom, važna aminokiselina interveniše u apsorpciji kalcijuma, tanina. S obzirom na njeno bogatstvo aktivnim principima lista  primena  koprive je vrlo široka. Može se koristiti kao remineralizujući, antianemični, restorativni, diuretik, veoma koristan u slučaju gihta, mokraćne kiseline, reumatizma, upale prostate, zadržavanja tečnosti ; digestivni, vrlo zanimljiv u slučaju gastritisa, dispepsije (spora i teška probava) ; galaktogeni, odnosno pomaže povećanju lučenja mleka kod dojilja; je hipoglikemije, to jest da pomaže u smanjenju nivoa šećera u krvi; kopriva  je opora zahvaljujući taninu, zbog čega se kopriva koristi za lečenje  dijareje, kolitisa ili dizenterije.

Lokalna primena koprive

U lokalnoj primeni na koži kopriva je efikasno adstringentno, hemostatično (zaustavlja krvarenje), prečišćavajuće postrojenje a zbog sadržaja proteina i aminokiselina takođe vlaži i omekšava kožu. Koristi se u lečenju čireva, površinskih rana, seboroičnog dermatitisa, akni. U kosi ona kontroliše perut i sebum. Sigurno ste videli šampone napravljene od ekstrakata koprive. Zbog sadržaja hlorofila ima dezodorišuće dejstvo, ali u ovom slučaju je bolje uzimati ga interno, u obliku infuzija ili kao sastojak u pripremanju zelenih smutija.

Ova svojstva se posebno pripisuju Urtica dioica, koprivi koja može dostići visinu od pola metra. Međutim, i drugi njegovi srodnici se koriste na isti način, poput Urtica urens L (manja kopriva), Urtica membranacea Poiret  (duga kopriva), sa snažno nazubljenim listovima i Urtica pilulifera L. (kopriva balera, kopriva peleta).

Koprivu koristiti umereno u slučaju problema sa srcem ili bubrezma. Kopriva se bere  pre cvetanja, jer njeno seme je dosta iritantno.

Jednostavni recepti pomoću kojih ćete kod kuće uživati u vrlinama koprive Počnimo sa negom kose.

Ovde imate fantastičnu formulu za jačanje kose. Tradicionalno se pravi koncentrovani odvar od koprive i njime se kosa ispira, uspevajući ne samo da se bori protiv peruti, već i da zaustavi gubitak kose, uz dodavanje sjaja i mekoće. Preparat od koprive posle svakog pranja ili bar jednom nedeljno.

Voda od koprive za jačanje kose. Pravi se sa:

voda od koprive

4 šake svežeg lišća koprive ili osam suvih kopriva

500 ml vode

250 ml sirćeta, bolje ako je jabukovača

Proces:

Voda se zagreva u loncu dok ne počne da ključa. Čiste koprive stavljaju se u staklenu, porcelansku ili emajliranu posudu i prelivaju kipućom vodom. Ostavljeni su da miruju tri sata, zatim su proceđeni i dodato je sirće. Nakon pranja kose, ispiraju se vodom od koprive dok masiraju vlasište da bi se ponovo aktivirala cirkulacija krvi. Ovo ispiranje daje kosi sjajnu boju i jača korenje. Možemo ga držati u frižideru tri meseca. A u kuhinji je to vrlo lekovita poslastica. Jednom prokuvane peckave dlake više ne peku pucaju omogućavajući mravljoj kiselini da se otopi u vodi. Kod pripreme hrane kopriva se koristi u  omletu, u pireima kuvanim jelima, smutijima. u supi pročišćavajućoj čorbi iz koje možemo da pijemo.  uzmite pasirano povrće, jer koprivu se može kombinovati  sa drugim divnim povrćem kao što su celer, blitva, luk i ponekad dodamo kupus. Lekovita čorba se priprema kao podrška organizmu kod težih I lakših oboljenja u organizmu.

Čorba od koprive za čišćenje organizma:

Kuvati 20 minuta, oko 2 litre vode sa 2 velika luka, 2 ili 3 grane zelenog celera, 3 stabljike blitve, 4 praziluka i 5 kašika sušene zelene koprive i dvostruko više ako je sveža (inače, ne treba ih koristiti korenje, samo lišće i nežne stabljike sakupljene pre cvetanja). I zapamtite da koprive nakon što se skuvaju više ništa ne bockaju.

Predlažemo da konzumirate bar jedan tanjir čorbe od koprive  pola sata pre svakog obroka, sa sokom od pola limuna i karanfilićem izgnječenog belog luka, naravno bez ulja ili soli.

Povrće, za koje se preporučuje da je iz organskog uzgoja, može se usitniti i pasirati.

Preporuka je konzumiranje čorbe od koprive najmanje nedelju dana a najviše petnaest dana. Videćete kako se stanje vaše kože menja, a energija se vraća  organizmu.

Ako gajite piliće, s vremena na vreme im obezbedite sitno iseckane sveže listove koprive, a to će im pomoći da generišu dovoljno kalcijuma da ojačaju kosti i nose jaja sa tvrdom opnom.

Kopriva je korisna za zaštitu vrtnih biljaka od štetočina i bolesti.

Pravi se  maceriranjem 200 g suve koprive ili 1 kg sveže koprive u deset litara vode, uvek sakupljene pre cvetanja. Stavlja se u kantu ili posudu zaštićenu od sunca, na nju se stavlja kamen ili nešto što teži tako da kopriva bude uronjena u vodu. Meša se svakog dana po nekoliko minuta. Fermentacija će početi da emituje mehuriće, a kada prestane to je pokazatelj da je kaša već gotova. Veoma je važno da ga u to vreme filtrirate i držite u kontejnerima dalje od svetlosti. Kad je gotov preparat se nanosi na baštu, zemlju ili biljke u različito razblaženim u skladu pravilima upotrebe.

Dobro pripremljena kaša od koprive ili bilo koje druge biljke lepo miriše. Da bi biljke bile napredne i rodne stavlja se svež list koprive u iskopano mesto u zemlji predviđeno za sađenje biljke.

0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *