Odnos između ljudi i insekata postepeno se vraća i postaje sve važniji. Insekti pružaju mnoge ekosistemske usluge ljudima, na primer oprašivanjem useva i raspadanjem materija. Naše trenutno znanje o uslugama kulturnog ekosistema koje insekti pružaju je ograničeno i nije detaljno proučavano. Mravi su jedan od onih insekata koji su od posebnog interesa, kako zbog značaja za prirodu, tako i za čoveka.
Mravi i priroda
Mravi su “inženjeri ekosistema”. Oni stvaraju svoje mravinjake kopanjem brojnih podzemnih tunela, koji doprinose kretanju tla u stepenu koji prevazilazi čak i gliste. Dok mravi kopaju tunele, odbacuju iskopano tlo i odlažu ga blizu ulaza. Tamo na ulazu bacaju svo smeće pronađeno u koloniji i nose ga u čeljustima. Obično se ovi otpadni materijali ostavljaju na vrhu mravinjaka kako ne bi pali nazad u niže nivoe. Svi mravinjaci su bogata mreža od mnogo komora povezanih tunelima. Ove male “sobe” koriste se za “rasadnike”, skladište zalihe hrane, pa čak i kao odmorište za mrave radnike. Mravi radnici danju premještaju larve u odjeljke bliže vrhu mravinjaka kako bi ih zagrijali. Noću se vraćaju u donje odaje. Dizajn ovih mravinjaka varira u zavisnosti od vrste mrava. Neki mravi stvaraju meka, niska brda prljavštine ili peska. Drugi stvaraju uzvišene gradjevine poput termita.
Odnos između mrava i zdravlja
Osim što su mravi dobri za zemljište, oni mogu uticati i na zdravlje ljudi.
Prema studijama, neke vrste mrava koje nastanjuju Papuu Novu Gvineju mogu biti prirodni i alternativni lek protiv raka. Sadrže neke aktivne sastojke kao što su fenoli, antioksidanti, flavonoidi, tokoferoli, različiti minerali i supstance protiv raka.
U međuvremenu, neke vrste mravinjaka su opasne jer sadrže mnoge štetne elemente, poput toksina koji mogu naštetiti ljudskom životu!
Mrav F. rufa rasprostranjen je u Evropi i Severnoj Americi. Vrsta pruža usluge ekosistemu kao inženjeri ekosistema i kao predatori štetočina. Ovi crveni marvi obično se nalaze u šumi; uočljivi su kupolasti humci, često građeni uz pomoć belih borovih iglica i obično građeni pored debla i panjeva. Broj mrava radnika u mravinjaku može varirati od 100 000 do 400 000. Veličina brda odražava zdravlje kolonije i samo se veliko gnezdo može termoregulirati. Smatra se da je glavna pretnja vrsti rascepkanost njenih šumskih staništa.
Od ove vrste mrava potiče naziv mravlje kiseline, koja je prvi put destilovana 1671. Mravlju kiselinu (CH2O2) mravi od crvenog drveća koriste kao zaštitu od predatora, kao alarmni feromon i potencijalno kao pomoć pri hvatanju plena. Čini se da organsko proizvedena mravlja kiselina ne utiče negativno na kičmenjake ako su u mogućnosti sami da kontrolišu izloženost. Ptice koriste mravlju kiselinu i slična jedinjenja u specijalizovanom ponašanju zvanom “anting” kako bi smanjile svoju izloženost ektoparazitima. Za razliku od prirodno sintetizovane od mrava, kiselina proizvedena u hemijskoj industriji izaziva povrede ili je fatalna u visokim koncentracijama i dozama.
Postoje tvrdnje da mravi vrste Formica Rufa takođe mogu da se jedu. Mravlja kiselina koju sadrže daje kiselkast, često limunski ukus. Međutim, u svetu postoji više od 12.000 vrsta mrava, pa ne možemo govoriti o jednom „ukusu“ – feromoni preko kojih komuniciraju takođe im daju različite arome i ukuse. Pošto je većina njihove hrane medena rosa – uglavnom šećerna voda bogata hranljivim materijama – mogu imati i sladak ukus.
Lekovita svojstva mrava
Crveni mrav koji formira humku, Formica rufa, jedna je od vrsta koja se u Švedskoj koristi za lekovita svojstva. Opšte je mišljenje da se mravlja kiselina može koristiti za lečenje različitih bolesti, naročito gihta i reume. Kulturološke i tradicionalne pogodnosti koje pruža ova vrsta sežu u istoriju i postoje do danas.
Jedan od načina da ostanete zdravi tokom cele godine je da posetite mravinjak u rano proleće, promešate ga i udahnete isparenja mravlje kiseline koje oslobađaju mravi. Ova metoda je takođe izuzetno uspešna u lečenju prehlade i začepljenja nosa.
Prvi mravi koji su napustili gnezdo na proleće, korišćeni su za lečenje različitih kožnih bolesti, poput šuge. Smatralo se da se bolovi u donjem delu leđa leče bacanjem šake mrava na mesto. Mravlja kiselina se takođe koristi za lečenje bradavica.
Prema Carlu Linnaeusu, lek na bazi mrava se koristi protiv paralize.
Upotreba mrava u medicinske svrhe
U narodnoj medicini širom Švedske, čitavi mravinjaci se koriste kuvanjem. Voda koja preostane nakon što prokuva mravlje gnezdo koristi se za pranje tela od reume.
Još u devetnaestom veku, takvo kupanje je korišćeno umesto biljne kupke za lečenje reume u banjskim objektima u Švedskoj. Kupka je pripremljena dodavanjem decokcije mrava, a kasnije je korišćena tinktura mravlje kiseline. U susednoj Norveškoj isti lek je korišćen za osip. Slični tretmani su takođe dokumentovani u Danskoj, Finskoj, Norveškoj i drugde u Evropi.
Još jedan poznat način konzumiranja mravlje kiseline, poznat još 1960 -ih i još uvek spomenut na društvenim medijima, je dozvoliti iritiranim crvenim mravima da puste svoju kiselinu na otvorenom sendviču koji se nalazi preko mravinjaka..
Sirće od mrava se nekada smatralo dobrim začinom u Norveškoj, a pripremalo se stavljanjem mrava u lonac sa toplom vodom gde su ispuštali supstancu sličnu sirćetu. Sličnu vrstu sirćeta pominje švedska provincija Smoland, gde se smatra dobrim lekom za glavobolju.
Ant Schnapps
U Švedskoj je popularna praksa da se začini i različiti biljni proizvodi aromatiziraju tradicionalno piće – šnaps. Obično se koriste biljke sa lekovitim svojstvima, poput kantariona, pelina, kima i drugih. U tu svrhu su korišćeni i mravi. Živi mravi se stavljaju u bocu napunjenu običnim likerom destilovanim od krompira (Brannvin) i ostavljaju se da odstoje nekoliko nedelja. Na ovaj način se dobija šnaps koji se koristi u medicinske svrhe.
Napraviti mravlji šnaps prema starim običajima vrlo je jednostavno. Potrebna vam je boca švedskog Brannvin (destilovani liker) i pristup mravinjaku. Savremeni recept dat je u kuvarskoj knjizi iz 2004. godine: „Boca votke, kašika meda, 75 crvenih šumskih mrava – pronađite mravinjak pristojne veličine, polizajte slamku ili štap i stavite ga na vrh mravinjaka. Mrave protresite u bocu, zatvorite bocu i kad dođete kući, sipajte votku, med i ostavite sve da odstoji jedan dan. Mravi se mogu porcediti ili ostaviti u boci.
Destilovana tečnost sa ekstraktima mrava smatra se veoma efikasnom protiv gihta i reume. Sokovi sa mravima spominju se kao farmaceutski proizvod od 1698.
Domaći šnaps od mrava je alkohol sa ukusom mravlje kiseline i prvobitno se koristio kao lek za različite simptome i bolesti. Piće ima dugu tradiciju i neki ga ljudi i dalje cene. Savremena proizvodnja rakije od mrava je uglavnom hobi, posebno među muškarcima. Recepti za pravljenje domaćeg rakije lako su dostupni na društvenim mrežama i u raznim priručnicima.
