Uzimljavanje pčela

Uzimljavanje pčela je najvažnija radnja koja se obavlja u drugoj polovini godine i zahteva složen i obiman posao od strane pčelara. Uzimljavanje se sastoji od sledećih radnji:

1. Priprema za uzimljavanje;
2. Obezbedjenje potrebne količine hrane za zimu;
3. Nadražajno prihranjivanje radi izvodjenja zimskih pčela.

Priprema za uzimljavanje pčela

Priprema za uzimljavanje počinje odmah po završetku sezone medobera. Obuhvata čišćenje pčelarskih društava od varoe i pripreme košnica i ramova sa saćem. Važno je imati u vidu da se početak priprema uzimljavanja poklapa sa vremenom kada pčelinja društva ulaze u fazu smanjenja mase pčela, a varoa dostiže maksimum razvoja. Kada su pčelinja društva jako zahvaćena sa varoom može se dogoditi da je odnos pčela i varoe 1:1 u trenutku kada se započinje priprema uzimljavanja.

To je alarmantna situacija i ako takve pčele udju u zimu neće videti proleće, zbog čega se početkom avgusta preduzimaju rigorozne mere na suzbijanju i eliminaciji varoe u zimskim pčelama. Mogu se primenjivati razne metode eliminacije prirodnim sredstvima, ja sam čak pristalica i primene hemijskih sredstava s obzirom na ozbiljnost problema, ali samo na pčelama koje neće ući u zimu tj. da se tretiranje završi najdalje do 01.08. i nakon toga se nastavi sa prirodnim preparatima i metodama stručnih pčelara.

Dezinfekcija košnica

Istovremeno se na košnicama vrši dezinfekcija unutrašnjeg i  vanjskog dela prskanjem sa preparatom EM-1 radi dezinfekcije košnice i terena u odnosu 10 ml preparata na 10 l vode. Unutrašnjost košnice prska se kompletno sa pčelama, leglom i medom, a prskanje se obavlja prskalicom maglenkom.                                                                             

Naneti efektivni mikroorganizmi razvijaju se i zauzimaju sve površine košnice oduzimajući životni prostor varoi, a time se dobiva nepovoljan teren i loši uslovi za razvoj varoe i bolesti. Prirodnost upotrebe EM-1 je u osvajanju životnog prostora i stvaranju nepovoljnih uslova za razvoj, a ne fizičko uništenje – praktično to je udaljavanje sa pčelinjaka.

Za zimovanje neophodno je takođe izvršiti i uređenje prostora za zimski život, premeštanje punih ramova sa medom u sredinu, a polupunih na krajeve. Moj metod pripreme ramova sa medom i saćem pokazao je potpunu funkcionalnost, opravdanost i korisnost. Ja na svakom ramu ispod satonoše otvaram 4 rupe od oko 10 mm svaka, za komunikaciju pčela u najtoplijem delu košnice koje pčele rado prihvataju, a ako im nebi trebale one bi ih u svakom slučaju lako zatvorile.

To je istovremeno najbolja  veza sa hranom jer se pčele mogu kretati po svim vremenskim uslovima u najtoplijem delu košnice i tako održavaju konstantnu temperaturu na celom prostoru sa pčelama, a i neprekidno biti u dodiru sa hranom. Uzimljavajući materijal se stavlja direktno na satonoše. Nema slobodnog prostora u koji se koncentriše vlaga i neiskorištena toplota pa je tako u potpunosti obezbeđeno zadržavanje toplote u najnaseljenijem delu košnice, što omogućuje pčelama udobniji boravak u labavom  klubetu.

Obezbeđenje potrebne količine hrane

Obezbeđenje potrebne količine hrane je naredni zadatak pipreme uzimljavanja, a obavlja se blagovremeno ostavljajući pčelama dovoljno vremena da hranu mogu preraditi i zatvoriti poklopcima. Treba se strogo voditi računa da se ne zakasni, jer ukoliko zahladi radna sposobnost pčela će naglo opasti, a hrana će se se ukiseliti te neće odgovarati za zimsku upotrebu. Svaki pčelar do ovog perioda je već stekao uvid u postojeću količinu i kvalitet hrane pripremljene za zimu. U ovom periodu treba da izvrši dopunu količine hrane 20 – 25 kg po košnici. Dopunu hrane vrši svakodnevnim dodavanjem veće količine sirupa, tj. koliko pčele mogu preuzeti i smestiti u ćelije preko noći. Neki autori pa i pčelari tvrde da šećer štetno deluje na razvoj pčelinjeg društva. Ima tu istine onoliko koliko se koristi otrovni materijal za dobivanja belog sećera.

Sirup od šećera je nekompletan, jednostavan i prost pa osim saharoze ima malo hranljivih elemenata koji ne obezbeđuju normalan razvoj pčela i kvalitetnu ishranu legla. To nije poželjno niti preporučljivo. Sirup treba obogatiti vitaminima i belančevinama i drugim hranljivim elementima i samo takav upotrebljavati. U istočnim zemljama sirup pored ostalog obogaćuju i sa obranim mlekom, svežim jajima ili limunom. Ja lično ne koristim jednostavni sirup već dodajem 5% kuhanog pekarskog kvasca, limunovu kiselinu, preparat EM-1 i obezmašćeno sojino brašno.

Moja praksa potvrđuje opravdanost ovih dodataka jer postižem visoku masovnost pčela radilica, prosek pčelinjih proizvoda iznad proseka u Srbiji, vitalnost i radno raspoloženje radilica i visoko zdravstveno stanje.  Cela operacija dodavanja hrane se treba završiti do 15.09., a od tada nastaviti sa nadražajnim prihranjivanjem sve dok to vreme dozvoljava, to jest do kraj oktobra. Ako se ovako postupi sve pčele će se izvesti u toku  novembra što je vrlo povoljno za potpuno uzimljavanje.

Nadražajno prihranjivanje

Nadražajno prihranjivanje je u funkciji izvođenja mladih i zdravih zimskih pčela, čime se postiže potpuni kvalitet i visoko zdravstveno stanje zimskih pčela i dobar početni start u obnavljanju društva i zamena uzimljenih pčela. Ova operacija obavlja se od završetka popune društava sa potrebnim količinama hrane do kraja oktobra u ravničarskim predelima, dok u brdsko planinskim predelima ovu radnju treba obaviti dosta ranije.

Završetkom ovih radnji može se pristupiti uzimljavanju pčelinjih društava koje se takođe izvodi u dve faze. Prva pripremna faza ima za cilj da se blagovremeno počne sa održavanjem unutrašnje toplote, posebno u prostoru za stvaranje klubeta i stvaranje uslova za izlazak zadnjih mladih pčela. Prelomni period je nestabilna vremenska situacija i spuštanje spoljne temperature  20-25 C°. Tu se pojavljuje velika razlika izmedju potrebne temperature od 36 C° i stvarne.

Održavanje potrebne temperature pčele obezbedjuju povećanom potrošnjom hrane. Posebno slabija društva imaju nenormalnu potrošnju, već krajem januara ostaju bez znatnih količina pa u februaru počinju sa nepovratnim propadanjem. Pčelari su uglavnom jako zabrinuti kada se tako nešto dogodi pitajući se zašto su pčele potrošile toliku hranu. Ako postupe po ovoj prepreporuci naći će rešenje, a ako pogledaju video koji sam pripremio stignu još spasiti svoja društva.

Kako se izvodi ova faza?

Posle izvršenog uređenja mesta prezimljavanja, na satonoše postavi se nekoliko listova novinske hartije, tako da pčele sada nemaju mogućnost prelaska u druge ulice preko satonoše i počinju da se snalaze koristeći otvorene rupe. Počinju osećati udobnost kretanja i komuniciranje se nastavlja ispod satonoše. Kada prihvate novu situaciju i osete toplotu postavljenu hartiju pričvrsćuju uz satonošu sa propolisom, a ako je ne prihvate počinju da je grizu. Postavljena hartija u potpunosti pokriva ramove na strani iznad leta dok na drugoj suprotnoj strani ostavljaju se nepokriveni ramovi za 2 cm radi obezbeđenja cirkulacije. Ovo je obavezno jer bez dobre cirkulacije pčele se guše od vlage. Poznavaoci životnih  potreba pčela znaju da  je čist vazduh druga životna komponenta pčela: prvo hrana pa čist vazduh, a zatim voda, toplota itd.

Druga faza se vrši kada se temperatura relativno ustabili izmedju 15 – 20 C° i tada se izvodi potpuno utopljavanje. Utopljavanje se vrši tako što se stavlja prazan ram uvijen u novinsku hartiju do pregradne daske i do zida na drugoj strani i tako se pojačava ranije postavljena toplotna izolacija. Treba kontrolisati  i obezbediti dobru cirkulaciju. Novinska hartija ne sme ovlažiti, ako je ovlažila cirkulacija nije dobra, treba povećati nepokriveni deo. Na podkrovnu dasku takodje se postavlja utopljavajući materijal. Sada pčele počinju da žive udobno u novinskom komforu, na dohvatu hrane, prelazak u druge ulice im je omogućen, nema zimskih rashoda, pa proces obnavljanja počinje oko 15 januara polaganjem prvih jaja.

Rezime

Share