Чланци

Medicinski turizam na Kubi i lečenje

Većina nas je upoznata sa upotrebom vakcina za borbu protiv određenih bolesti poput gripa, vodenih kozica ili morbila. Međutim, upotreba terapijskih vakcina protiv raka možda nije uobičajen pojam. Napredak u istraživanju i poboljšana dijagnostika omogućavaju razvoj nove generacije lekova za lečenje tumora. Među ovim novim lekovima za borbu protiv raka, tretmani zasnovani na imunoterapiji nude vrlo obećavajuće rezultate.

Artemisinin derivat slatkog pelina i njegov rastući značaj u medicini

Artemisinin se dobija iz ekstrakta slatkog pelina i do sad je ustanovljeno da je odličan za lečenje malarije uključujući i visoko otporne sojeve ovog parazita.Njegova delotvornost  se takođe pokazala i kod parazitskih infekcija kao što je šistozomijaza. Slatki pelin je pokazao i veliki uticaj i široka svojstva kod kancerogenih oboljenja a ispitivanja su izvršena na životinjama i ljudima.

Na mnoge načine i iz raznih uglova je sagledan napredak u definisanju uloge artemisnina u medicine, sa posebnim fokusom na njegove mehanizme i način delovanja. Ovaj bezbedan i jeftin lek koji spašava živote ljudi koji su zaraženi od malarije može imati takođe značajan potencijal u onkologiji.

Artemisinin upoznavanje

Izuzetna je priča o otrkriću slatkog pelina i njegovog aktivnog sastojka artemisinina od strane kineskih naučnika, koja predstavlja jedno od najvećih otkrića medicine u drugoj polovini 20 veka. Ovaj projekat nazivaju 523 i tom prilikom su otkriveni dihidroartemisinin, artemeter, artelična kiselina ili generki poznat kao artemisinin koji sad pravi neverovatne pomake u lečenju malarije. Malarija je toliko rasprostranjena da svake godine imamo oko 500 miliona novih slučajeva. Ovaj lek se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnih hinolinskih anti malarija lekova i izuzetno je učinkovit kad se kombinuje sa njima.

Struktura artemisinina derivata slatkog pelina:

(A) Artemisinin izolovan u kristal 1973 iz biljke artemisia annu ili slatki pelin, (B) dihidroartemisinin, (C) arthemer, (D) artesunat, (F) arter su prvi put pronađeni od strane kineskih naučnika 1970.(  E) Artemison predstavnik nove klase artemisinina poznate kao amino-artemisinin. Njegove karakteristike su niska toksičnost. (G) Artelinat je pripreman kao proizvod u Valterovom Crvenoarmijskom institutu za istraživanje ali je odbijen i prekinuto je istraživanje zbog njegove visoke toksičnosti. (H) Deoxiartemisinin.

Artemisinin je predmet mnogih studija čiji je cilj istraživanje i unapređenje ove klase lekova. Artemisnini su aktivni i protiv drugih parazitskih vrsta,uključujući i protozoe koji su fiogenetska vrsta parazita koji imaju veze sa plasomodium parazitima koji izazivaju malariju. Artemisnin derivat slatkog pelina takođe deluje protiv metazoan parazita Schistosoma. Njihovo lekovito dejstvo takođe obuhvata i snažno antikancerogeno delovanje. Mnogi izveštaji iz medicinskih studija prikazuju artemisinin kao antikancerogeno sredstvo. Nedavno je je objavljeno kliničko istraživanje kod obolelih od karcinoma pluća i prilikom kratkoročne upotrebe ovog jeftinog preparata utvrđeno je da postoje valjani razlozi da se ovaj lek uvrsti u sastavni deo terapije protiv kancera.

Korišćenje artemisnina za lečenje malarije

Korišćenje artesunata polusintetičkog derivata iz slatkog pelina za lečenje teškog oblika malarije je veoma istaknuto u nedavnim publkacijama. Artesunat je veoma delotvoran u poređenju sa kininomi i ima manje neželjenih efekata u odnosu na kinin, jedini lek dosada koji je korišćen za lečenje malarije.

Smrtnost kod odraslih sa artesunatom je niža nego kod kinina. U velikom obimu je studiran intraktalni tretman kod odrasli i dece sa simptomima malarije a koji su veoma udaljeni od zdravstvenih ustanova. Uskoro će biti novi rezultati ovih studija. Bezbednost i efikasnost su veoma važne u ovim studijama. Međutim jedno dete koje je tretinano veoma visokim dozama artesunata 88 mg/1kg u odnosu na dozvoljenu od 10-20 mg/1kg je umrlo prilikom tretmana od toksičnosti ovog leka.

Treba naglasiti da je artesunat dosta toksičniji u odnosu na artemisnin ali brže deluje. Interesantno je da se se oralni artemeter i DHA obično koriste u multidoznim formulacijama umesto artesunata. Artesunat možda ima pozitivne osobine,kako u pogledu stabilnosti i lakoće uticaja u poređenju sa DHA ali takođe i u negativnim efektima kod životinja kad se uporedi sa artemeterom. Novi polu sintetički artemisinini kao što je artemison ne samo da je bezbedan već i poboljšava efikasnost i ima poboljšan učinak prema modelima malarije koji su stekli otpornost na artemisinin.

Antikancerogena svojstva artemisinina – slatkog pelina

Od kasnih 80 tih godina su testirana svojstva artemisinina u borbi protiv raka.Nakon detaljnih studija, ustanovljeno je da artemisnin aktivan protiv mnogih linija tumora, uključujući najčešće tipove kao što su debelo crevo, rak dojke, kancer puća i leukemije i raka pankreasa. Studije su takođe indentifikovale opšte mehanizme kod normalizacije određenih metaboličkih procesa u organizmu koje prouzrokuje artemisinin.

Ostali mehanizmi antikancerogene aktivnosti uključuju inhibiciju poboljšane anginogeneze povezane sa tumorom. Artemisinin inhibira proliferaciju, migraciju i formiranje cevi od humane pupčane vene endotelijalnih ćelija, inhibira vaskularni endotelijalni faktor rasta. U ćelijama raka artemisinin smanjuje ekspresiju VEGF receptora i usporava rast humanog karcinoma jajnika.

Takođe je dokazano da kod nekih kancerogenih oboljenja dostavljanjem većih količina gvožđa se povećava efikasnost artemisinina. Dali treba da artemisinin ostane jedan od nekoliko jedinjenja koja nisu dovoljno istražena a imaju zanimljiva svojstva prilikom terapije na kancerogena oboljenja? Naravno da ne,a za to postoje mnogi razlozi. Prvo artemisinin je jeftin, siguran i lako se uzima oralno kao bioraspoloživo jedinjenje koje deluje ciljano na mnoge tipove kancerogenih oboljenja.

Kod životinja je izvršeno ispitivanje i dokazano je da artemisinin ima antitumorsku aktivnost i smanjuje rizik od razvoja metastaze jetre. Pored toga klinička ispitivanja pojedinih slučajeva koja su nedavno objavljena kod proučavanja raka pluća dokazuju da artemisnin u ovom slučaju ima izuzetnu efikasnost prilikom antitumorske intervencije, a naročito je ovo izraženo kod kolorektanih kancera i leukemije.

Doktor Michael Lam je napisao veoma dobar članak o istraživanjima slatkog pelina i njegovoj primeni u medicini još informacija o njihovom istraživanju možete da pronađete ovde

Druga potencijalno korisna svojstva artemisinina i njegovih jedinjenja

U novim studijama je u nekoliko grupa otkriveno da artemisinin ima takođe i antivirusna svojstva. Artemisinin smanjuje stopu replikacije hepatitisa B i C, herpesa, HIV-1, virusa gripa A i goveđe virusne dijareje. Artemisinin je takođe efikasan u smanjenju humanog herpes virusa 5 prilikom korišćenja 300 mg dnevno, oralno za 30 dana. Artemisinin ima takođe i neke antigljivične osobine protiv pneumocisitis carini. Posotoji još nekoliko pozitifnih uticaja na bolesti kao što su reumatoidni artritis, bubrežni sindrom, penkreatitis.

Artemisnin je čvrsto potvrđen kao lek za malarična oboljenja u kombinovanim terapijama. Njegov veliki potencija sada leži u bolestima koje su izazov za celo čovečanstvo kao što su mnoga kancerogena oboljenja i za koje su trenutno jednio efikasni skupi tretmani. Pitanja su naravno režim doziranja, sigurnost dugoročnog korišćenja i mogućnost indikacija sa kombinovanim terapijama. Ovo su potrebe koje trebaju hitno da se istraže u kliničkim studijama za lek prošlosti i budućnosti koji se naziva artemisinin.

Više o korišćenju i upotrebi artemisinina i metodima lečenja kancerogenih oboljenja možete pročitati ovde

artemisinin

Peptidi i njihova upotreba u lečenju

Peptidi su gradivni elementi organizma i oni se sastoje iz različitih aminokiselina koje imaju kovalentnu vezu.

Peptidi su molekuli oblikovani iz mešavine aminokiselina povezanih peptidnim vezama putem procesa dehidracije i kondenzacije. Peptidi se konkretno dobijaju :

Kao ishod proteolize

Preciznom proizvodnjom organizma

Sintetičkom proizvodnjom

Peptidi kao terapija za kancer

peptidi lanci

U velikom broju inovativnih terapija peptidi se koriste za lečenje maligniteta. Usled ovih tehnika, zaključeno je da su peptidi od velikog značaja zbog njihove male molekulske mase, sposobnosti da precizno markiraju tumorske ćelije, smanjivanja štetnosti tumora u određenim tkivima i popravkama koje prave u DNK nizovima a koji su oštećeni usled delovanja nekog spoljašnjeg ili unutrašnjeg faktora. Kad je količina aminokiselina manja od 50, ovi molekuli se nazivaju peptidi. Ako su veće strukture u pitanju ovi molekuli se nazivaju proteini.

Peptidi postoje u svakoj živoj ćeliji i sadrže određeni asortiman biohemijskih jedinjenja. Peptidi se pojavljuju u sledećim oblicima jedinjena:

Enzimi

Hormoni

Antibiotici

Receptori

Dok se koriste kao terapija za malignitete, peptidi na bazi hemioterapija se mogu svrstati u tri kategorije:

Samostalni tretman peptidima- ovaj tretman može da podstrekne rekaciju imunog sistema organizma u cilju iskorenjavanja tumorskih ćelija .

Serumi na bazi peptida – ovaj protokol se koristi kod visokorazvijenih maligniteta za popravljanje sveobuhvatnog stanja pacijenta

Mešavina paptida i nanomaterija – Ova mešavina ima povećanu sposobnost paptida i unapređen uticaj na razne vrste maligniteta kojom se postiže povećana distribucija lekova i povećava osetljivost malignih ćelija.

Peptidi i proteini

Peptidi obavljaju vitalnu ulogu u osnovnim fiziološkim i biohemijskim procesima koji održavaju organizam u životu. Oni su sposobni da izvrše različite zadatke u telu. Nekoliko raznih  peptida mogu da kontrolišu hormone. Vaše telo ima spoosobnost takođe da prekine veze u peptidima i da ih raščlani u aminokiseline a samim tim da ih uništava .

Razlika između proteina i peptida nije striktno definisana. Proteini su mnogo duži od peptida i većina proteina su kompozitnih struktura sa mogućnošću obezbeđivanja povezanosti svih aminokiselina. Generalno gledano ako je više od 50 aminokiselina povezano komponenta se karakteriše kao protein, dok se manji lanci nazivaju peptidima.

Kombinovanje peptida sa drugim terapijama

radioterapija i peptidi

Uticaj peptida kao oružja za ciljanje isključivo malignih ćelija predstavlja alternativu dosadašnjim klasičnim metodima transporta hemoterapije kod kojih nisu ciljane isključivo maligne već i ostale zdrave ćelije.

Peptidi mogu da se koriste kao prevoznici radioaktivnih izotopa za precizno uništavanje i ciljanje isključivo malignih ćelija. Hormonske terapije peptidima se uveliko koriste radi upravljanja malignitetom dojke i prostate. Iz kliničkih ispitivanja može da se zaključi da peptidi mogu da imaju značajnu ulogu prilikom stvaranja vakcine protiv maligniteta.

Sadašnji trend u novijim medicinskim terapijama je korišćenje kombinovanih tretmana u cilju postizanja boljih efekata delovanja pojedinih delova terapije u cilju boljeg efekta na maligna oboljenja. Kombinovanjem imunoloških tretmana sa konvencionalnim tretmanima (radioterapija i hemoterpija) ili spajanjem antikancerogenih peptida sa ne-peptidima to jest anti-kancer lekovima je pravi primer gore navedenog.

Istraživanje

Pol Erlih, nemački lekar, kao i dobitnik Nobelove nagrade je bio pionir koji propagira ideju o magičnom metku. Od tada, naučnici su nastavili lov za usmerenim lekovima koji traže i obeležavaju maligne ćelije, dok stanje zdravih ćelija ostavljaju nepromenjenim.

Američki naučnik Linda Makas i njena grupa su razmatrali upotrebu peptida koji bi mogli ciljati pojedina maligna oboljenja na inovativan način. U izveštaju Molecular Pharmacology, ovi akademci su proizveli peptide koji su isključivo obavljali zadatke ciljanja pojedinih malignih ćelija.

Peptidi i DNK

dnk moderna slika

Protein označen kao PCNA, obavlja klasičnu ulogu repliciranja DNK kad se oni razdvoje. Ovaj protein organizuje brojne proteine i enzime koji su povezani sa DNK replikacijom i osposobljava ih za vršenje određenih zaduženja prilikom ovog procesa.

U slučaju malignih ćelija, uloga PCNA se transformiše i nije ista kao kod normalnih ćelija. Naučni tim Linde Makas je uspeo da napravi peptidnu kopiju ovog proteina koji je normalno obavljao mutiranu funkciju klasičnog PCNA proteina u malignim ćelijama.

Tim doktorice Malkas je objavio spekulaciju da će kopija PCNA kod malignih ćelija, praviti duple DNK, koji će opstruirati kapacitet malignih ćelija i pogoršati njihove funkcije gde one na kraju odumiru.

Štaviše, ovaj peptid je isklučivo povezan i reaguje sa transformisanim PCNA u malignim ćelijama i trebao bi da ograniči svoje delovanje isključivo na ćelije raka i da ima blag i neprimetan uticaj na zdrave ćelije organizma.

Korišćenjem ovog tremana na malignitetu dojke u laboratorijskim uslovima, ovi istraživači su prilikom upotrebe svog peptida došli do zaključka da su bili upravu.Kod ovog veštački proizvedenog peptida se pokazalo da je on štetan  za maligne ćelije dok je njegovo delovanje na zdrave veoma slabo.

Peptidi ciljana hemioterapija

Hemioterapija je trenutno jedan od najistaknutijih metoda za uništavanje maligniteta, delujući kako po malignim tako i po zdravim ćelijama. Centar problema delovanja ortodoxnom hemoterapijom predstavlja neuspeh u odrđivanju tačne količine leka potrebnog za uništavanje kancerogenih ćelija a ujedno da zdrave ćelije ostanu netaknute. Razni drugi problemi su sledeći:

Dug vek razlaganja materije

Biokonverzija

Opozicija leka

Hemioterapija i distribucija leka modus operandi se pojavljuju kao autoritativne metode da bi se izbegle ove poteškoće.  U tom slučaju je potrebna pažljiva operativna adaptacija lekova na unapred utvrđene mete, preko definisanja receptora i maligniteta, a koja usput ograničava ulazak ovih lekova u normalne ćelije.

Pronalaženje brojnih preoteinskih/peptidnih receptora i peptida povezanih sa tumorima i proteina generiše novi talas uspešnijih citotoksičnig lekova.

Svaki tretman u kome se koriste prirodne sposobnosti ljudskog organizma je jedna od mogućnosti  koje mogu da se upotrebe protiv maligniteta a može da se uzme u obzir korišćenje peptida, proteina i monoklonskih antitela. Peptidi sadrže mnoge prednosti, naprimer malu veličinu, jednostavnost proizvodnje, sposobnost infiltriranja tumora i dobru biokompatibilnost.

Upotreba peptida u lečenju bolesti

U poslednjoj dekadi, peptidi su upoterbljavani u nekoliko terapeutskih tretmana za lečenje diabetes melitusa, problema sa cirkulacijom i maligniteta.

Peptidi mogu da se koriste sa brojnim raznovrsnim načinima za otklanjanje maligniteta, i mogu da se upotrebe kao lekovi u sledećim slučajevima:

Kao inhibitori anginogeneze

Kao posrednici koji ciljaju tumor i prenose ANT maligne lekove i radioaktivni izotop (usmerene hemoterapije i raidoterapije)

Hormoni

Vakcine

Zahvaljujući svojoj sposobnosti da se prilagode raznim receptorima  a takođe da postanu deo brojnih biohemijskih procesa, peptidi predstavljaju odgovor na mnoge probleme vezane za biomarkere i širenje maligniteta. Osim toga peptidi igraju značajnu ulogu i u vremenu dijagnostifikovanja maligniteta, lečenja maligniteta i predviđanju daljeg razvoja maligniteta.

Peptidi kao vakcina

vakcine

Različite od drugih elemenata peptide čini njihova sposobnost selektivnosti u određenim procesima. Kasnije, peptidni tretman protiv maligniteta, peptidne vakcine, su prepoznate kao potencijalno oružje od trenutka kad je u Americi priznata peptidna vakcina za tumor prostate. Takođe povećani su mnogi testovi na mnoge druge tipove maligniteta kao što su kancer dojke, kancer debelog creva, melanoma, glioblastoma i drugih. 

Ovo otkriće je povećalo inovativni pristup celokupnoj problematici u cilju povezivanja nanomaterijala i hemoterapije sa pojedinim peptidima a kroz naučne testove je dokazano da neka smrtonosna oboljenja smanjuju svoju progresiju i dolazi do usporenog razvoja bolesti.

Dijagnoza maligniteta

U ovom trenutku peptidi igraju značajnu ulogu u dijagnozi maligniteta debelog creva što zauzvrat dovodi do poboljšane perspektive rezultata bolesti. Osim toga, savremene kliničke studije su dokazale, da postoji povećana koncentracija netrofilnih peptida 1-3 u tkivu debelog creva prilikom malinih promena. Takođe, je utvrđeno da povećani intezitet seruma C peptida precizira iznad prosečnu opasnost od adenoma. Ovi statistički podaci su pokazali da se peptidi mogu koristiti kao biomarkeri za indentifikaciju kolorektalnog maligniteta. Pored njihove funkcije u otkrivanju kolorektalnog maligniteta, peptidi su pokazali takođe svoju sposobnost otklanjanja kolorektalnog maligniteta.

U modernoj medicini, peptidi su takođe pokazali sposobnost indentifikacije raka pluća. Sa napredkom nanotehnologije, peptidi koji se mogu kombinovati sa nanomaterijalom su pokazali visok i potencijal  prilikom lečenja raznih tipova malignitita uključujući i rak pluća.

Peptidi igraju ključnu ulogu prilikom indentifikacije maligniteta dojke, što dovodi do smanjenja smrtnosti žena koje su obolele od ove opake bolesti.

Rezime

Uloga peptida je kao što vidite iz ovog teksta veoma velika i obimna da bi je mogli svesti na ovih nekoliko strana ali je očigledno da je njihova primena sve veća u modernoj medicini. Potrebna su obimna istraživanja u cilju pronalaženja svih optimalnih osobina peptida i njihove pravilne upotrebe u lečenju mnogih oboljenja.