Чланци

detoksikacija posle hemoterapije

Kako izvršiti detoksikaciju nakon hemoterapije?

Pokazaćemo vam kako možete detoksifikovati telo posle hemoterapije i kako ga možete istovremeno opskrbiti svim vitalnim supstancama, tako da povratite snagu u potpunosti. Posle hemoterapije, mnogi ljudi žele da se izvrše detoksikaciju. Na kraju, telo je puno toksičnih lekova i obično i dalje pati od njihovih neželjenih efekata. Ali kako se vrši detoksikacija nakon hemoterapije? Na kraju, nisu svi dobili iste lekove ili kombinacije lekova.

Pa kako mogu postojati opšti programi za detoksikaciju?

Međutim, detoksikacija nakon hemoterapije sledi drugačiji koncept. Dati lekovi se ne izvlače iz tela kao metali sa magnetom.

Detoksikacija nakon hemoterapije, s druge strane, sprovodi se sa sledećim ciljevima:

Mehanizmi detoksikacije tela se aktiviraju i vraćaju u život.

Proizvodnja sopstvenih antioksidanata u telu se ubrzava i / ili troše holistički antioksidanti .

Podržana je regeneracija oštećenog tkiva.

Ojačava se imuni sistem.

Postojeći toksini se postepeno vežu i izbacuju.

Pre nego što krenemo u stvarnu detoksikaciju nakon hemoterapije, hajde da prvo pogledamo samu hemoterapiju i šta se dešava u telu dok se lekovi bore protiv raka.

Cilj hemoterapije

Hemoterapija je jedan od najčešćih oblika lečenja karcinoma . Zajedno sa terapijom zračenjem, to je jedna od standardnih terapija u konvencionalnim medicinskim krugovima.

Hemoterapija se zasniva na upotrebi lekova dizajniranih za ubijanje ćelija karcinoma. Efekat takozvanih citostatika usmeren je na ćelijsko jezgro, pri čemu će biti uništen kontrolni centar, a time i genetski materijal (DNK) ćelije karcinoma.

Ako lek uspe da ošteti DNK (deoksiribonukleinska kiselina), abnormalno brza ćelijska podela ćelije raka je inhibirana. U najboljem slučaju, lek uzrokuje degeneriranu ćeliju da umre.

U većini slučajeva, hemoterapija se sastoji od kombinacije različitih citostatika sa različitim načinima delovanja, koji se uglavnom primenjuju u obliku injekcija ili infuzija. Tada aktivni sastojci brzo stižu do svih delova tela putem krvotoka.

Hemoterapija ne uništava samo ćelije raka

Činjenica da citostatici mogu razviti svoj efekat u svim delovima tela u početku zvuči korisno. Ali upravo ta osobina – u kombinaciji sa njihovom ekstremnom toksičnošću – čini lekove tako opasnim.

Prema informacijama koje je pružio Nemački centar za istraživanje raka, velika većina citostatika nema specifičan efekat na rak, već svoju aktivnost usmerava na SVE tipove ćelija.

Ove vrste ćelija uključuju ćelije korena dlake, ćelije oralne sluzokože, ćelije sluzokože gastrointestinalnog trakta i ćelije koje formiraju krv u koštanoj srži. Stoga su ova područja ćelija posebno izložena riziku.

Ovo objašnjava najčešće neželjene efekte hemoterapije, koji uključuju gubitak kose, mučninu, upale u gastrointestinalnom području i ozbiljno oslabljen imuni sistem.

Hemoterapija napada imuni sistem

Bele krvne ćelije (leukociti), kao esencijalni deo imunološkog sistema, igraju vrlo posebnu ulogu u odbrani od patogena. Pored bakterija, virusa, gljivica i otrova svih vrsta, tu spadaju i tumorske ćelije.

Obično bi odbrambeni sistem tela morao da bude podržan na najbolji mogući način u slučaju raka, ali umesto toga terapija uništava veliki deo esencijalnih belih krvnih zrnaca.

Ova mera slabi imunološki sistem do te mere da on više ne može na odgovarajući način da ispuni svoju odbrambenu funkciju. Kao rezultat, povećava se osetljivost na infekcije, što može biti opasno po život.

U nekim slučajevima se antibiotici propisuju profilaktički kako se ne bi pojavile tako opasne infekcije.

Hemoterapija utiče na stvaranje krvi

Od efekata citostatskih lekova nisu pošteđena ni crvena krvna zrnaca (eritrociti), jer lekovi oštećuju stvaranje nove krvi u koštanoj srži.

Ako proizvodnja crvenih krvnih zrnaca padne prenisko, privremeno može doći do anemije.

Budući da je zadatak crvenih krvnih zrnaca da transportuju kiseonik kroz telo, anemija pre svega dovodi do nedostatka kiseonika, što se može manifestovati umorom, bezvoljnošću i iscrpljenošću.

Hemoterapija iritira zgrušavanje krvi

I treća grupa krvnih zrnaca – krvne pločice (trombociti) – takođe mogu biti oštećene hemoterapijom.

Kao najmanja krvna zrnca, trombociti su odgovorni za zgrušavanje krvi. Zbog toga nedostatak trombocita može dovesti do upornih krvarenja poput krvarenja iz nosa i desni, kao i do produženog menstrualnog krvarenja.

Hemoterapija ubija ćelije raka (uz puno sreće), ali i milijarde zdravih ćelija.

Hemoterapija truje organizam

Lekovi koji se koriste u hemoterapiji sadrže visoko toksične supstance. Prvi takve vrste bio je derivat senfa, koji je korišćen kao hemijsko oružje tokom Prvog svetskog rata.

Hemijske varijante ove smrtonosne supstance, poput hlorambucila, izofamida ili ciklofosfamida, i danas se nalaze u citostaticima.

Ukupno postoji nekoliko desetina različitih citostatika. Svi su toksični, ali se razlikuju po mehanizmima delovanja, a samim tim i po neželjenim efektima.

Koliko su detaljno izražene zdravstvene posledice citostatskih lekova zavisi od primenjene doze i opšteg zdravstvenog stanja dotične osobe.

Srećom, dakle, nemaju svi pacijenti potencijalno ozbiljne neželjene efekte hemoterapije.

I drugi lekovi koji se suprotstavljaju simptomima ovih neželjenih efekata takođe se često daju kao preventivna mera, npr. lekovi protiv mučnine ili dijareje.

Antimetaboliti u hemoterapiji

Neki citostatici, koji su među takozvanim antimetabolitima, sastoje se od jedinjenja platine.

Delovi ovog toksičnog teškog metala vezuju se direktno za molekule DNK. Kao rezultat, genetske informacije se uništavaju ili bar više ne ravnomerno raspoređuju između dve nove ćelije nakon deljenja ćelija, tako da se sprečava njihov rast.

Ovi cistostatici su veoma efikasni, ali imaju i ozbiljne neželjene efekte. Mogu izazvati alergijske reakcije, oštetiti vid, dovesti do ozbiljnih oštećenja sluha i oštetiti bubrege i nervni sistem.

Antitumorski antibiotici u hemoterapiji

Ostali citostatici, takozvani antitumorski antibiotici, uglavnom se dobijaju iz pečuraka. Oni sprečavaju proces replikacije  tokom deobe ćelija deaktiviranjem posebnih enzima koji su uključeni u izgradnju DNK. Kao rezultat, ove ćelije više ne mogu da se dele.

U velikim dozama, ovi citostatici mogu prouzrokovati ozbiljna oštećenja srca. Takođe imaju ogroman uticaj na aktivnost imunološkog sistema.

Stoga se ovi lekovi često koriste kod autoimunih bolesti kao što su: multiple skleroza, ulceroznog kolitisa, Hashimotovog tiroiditisa itd.

Svaka hemoterapija ostavlja svoj trag

Efekti hemoterapije na telo mogu biti toliko jaki koliko su različiti. Toksičnost lekova samo truje telo pacijenta – sa dalekosežnim posledicama po njegovo zdravlje.

Gore pomenuti neželjeni efekti odgovarajućih citostatika mogu takođe da uključuju oštećenje genetskog sastava, oštećenje nerva, gubitak pamćenja i višestruka oštećenja organa – posebno oštećenja jetre i bubrega.

I koliko god čudno zvučalo, hemoterapija može prouzrokovati stvaranje čireva po celom telu. Ovo se može naći na uputstvu za pakovanje nekih citostatika.

vidatox kapi reklama

Hemoterapija je takođe opasna za terapeute

Koliko su zapravo lekovi za hemoterapiju opasni, naročito jasno pokazuje činjenica da farmaceuti, lekari i medicinske sestre, tj. Oni ljudi koji imaju direktan kontakt sa ovim supstancama, moraju striktno da se pridržavaju relevantnih mera bezbednosti.

Hemikalije sadržane u citostaticima izuzetno brzo ulaze u telo preko kože i sluzokože. Zbog toga su sve osobe koje dođu u kontakt sa njom tokom pripreme ili raspakivanja su izložene gore pomenutim opasnostima i zato im je naloženo da nose odgovarajuću zaštitnu odeću.

Nose se posebne zaštitne rukavice koje se moraju menjati svakih 30 minuta. Nošenje posebne zaštitne haljine i zaštitnih naočara je takođe obavezno.

Odeća i svi instrumenti koji su došli u kontakt sa citostaticima (špricevi, kanile itd.) Moraju se odložiti u opasni otpad.

Međutim, ovi visoko otrovni lekovi se daju pacijentima sa rakom u svrhu „lečenja“ …

Detoksifikujte nakon hemoterapije!

detox jetra

Mnogi ljudi  iskusili su hemoterapiju mučenja iz prve ruke na različite načine.

Detox posle hemioterapije sa ciljevima navedenim u početku je stvarno jako dobra ideja ovde.

Ali ne zaboravite da sa onkologom razgovarate o odabranim merama detoksikacije nakon hemoterapije.

Hranite se zdravo

Dijeta igra izuzetno važnu ulogu nakon hemoterapije. Nezdrava ishrana uništava ionako oslabljeni probavni sistem i oduzima telu poslednje rezerve energije.

Kao rezultat samog raka, primenjenih lekova i stalnog psihološkog stresa, telo je takođe veoma kiselo i izuzetno oslabljeno. Zbog toga se dijeta u ovoj situaciji mora prilagoditi potrebama pacijenta.

Cilj promene u ishrani stoga treba da bude prekomerno alkalna dijeta . Ona snabdeva telo važnim hranljivim sastojcima i vitalnim supstancama, a da ga ne optereti.

Pored toga, upotrebljena hrana treba da bude najkvalitetnija, kako vaše telo ne bi bilo dodatno opterećeno toksinima koje sadrži (đubriva i pesticidi itd.). Zbog toga je najbolje kupiti organsko uzgajanu hranu.

Svakodnevno u prehranu uvrstite superhranu , kao npr sok od ječmene trave . Brzo ćete osetiti da se vaš nivo energije, kao i vaše blagostanje, kontinuirano povećava.

Ječam trava ima veoma lekovit efekat na probavni sistem i posebno pomaže oštećenoj crevnoj sluzokoži da se regeneriše . Pored toga, ječmena trava pruža važne antioksidante koji štite zdrave ćelije.

Detoksikacija antioksidantima nakon hemoterapije

Čak i superhrana pomenuta u prvom koraku je odličanizvori antioksidanata .

Antioksidanti su jedna od najvažnijih komponenti detoksikacije nakon hemoterapije.

Lekovi dovode do stvaranja velikog broja slobodnih radikala, koji pokreću opasne procese oksidacije u telu, oštećuju zdrave ćelije i dovode do suptilnih upala. Imuni sistem je pod stresom i regeneracija tela je  otežana.

Da bi slobodni radikali postali bezopasni, potrebna vam je dovoljna količina antioksidansa – jedinjenja koja su u stanju da neutrališu slobodne radikale.

Međutim, pošto je potreba za antioksidantima posebno velika nakon hemoterapije, može biti teško pokriti je isključivo dijetom.

Stoga je poželjno uzimati i moćan antioksidans u obliku holističkog dijetetskog suplementa. Na primer, bobica aronije je hrana sa snažnim antioksidativnim dejstvom. Takođe se može piti u ceđenom obliku kao sok.

Astaksantin je jednako moćan antioksidans . Nudi se u obliku kapsula, što ga čini posebno pogodnim i lakim za uzimanje.

Detoksikacija nakon hemoterapije – detoksikacija

Kada se vrši detoksikacija nakon hemoterapije, generalno se razmišlja o uklanjanju visokotoksičnih supstanci iz citostatskih lekova iz tela.

Međutim, oni su retko prisutni. Oni se ponašaju više poput tornada koji se kovitla kroz telo. Ali kada se oluja slegne, od tornada više nema ništa. Samo pustoš koji je ostavio iza sebe.

I upravo je to razaranje potrebno „očistiti“ tokom detoksikacije nakon hemoterapije.

Razaranje znači da su lekovi uticali na mnoge telesne funkcije i oštetili zdrava tkiva.

Posebno je naglašen probavni sistem, crevna flora je u ravnoteži i crevna sluznica je oštećena. Hrana se više ne može svariti po potrebi.

Stvara se mnogo više neželjenih metaboličkih otpadnih proizvoda nego u zdravom telu.

Ako je crevna flora poremećena, toksini štetnih crevnih bakterija takođe opterećuju sistem, a otrovi i nepotpuno probavljene čestice mogu doći u krvotok kroz oštećenu sluznicu creva.

Organi za detoksikaciju (jetra i bubrezi) već su preopterećeni i zaista im nije potrebno ništa više od opuštanja.

Bentonit, mineralna zemlja , jedno je od najboljih sredstava za stvaranje toksina svih vrsta bezopasnim u digestivnom sistemu . Toksine privlači poput magneta i vezuje ih za sebe. Tada se oba zajedno izlučuju kroz creva.

To dovodi do brze i intenzivne detoksikacije, koja je neophodna za regeneraciju vašeg tela. Stoga je uzimanje bentonita (zajedno sa puno vode) glavni prioritet za detoksikaciju nakon hemoterapije.

Budući da bentonit može neutralisati mnogo toksina, organi za detoksikaciju su manje opterećeni i tako imaju više snage da se obnavljaju.

Detoksikacija nakon hemoterapije – izgradnja crevne flore

Oštećeni probavni sistem je već uveliko podržan u regeneraciji do trećeg koraka.

Da bi se crevna flora usmerila natrag u harmoniju i da bi se pripremilo crevno okruženje za kolonizaciju željenih bakterija mlečne kiseline ( laktobakterija ) i bifidobakterija , izgradnja crevne flore visokokvalitetnim probioticima veoma je važan korak u detoksikaciji nakon hemoterapije .

Ako pomenute bakterije nisu dostupne u dovoljnim količinama, štetne bakterije truljenja, kojih je u crevima obično znatno manje, dobijaju prednost.

Crijevno okruženje, koje je otrovno, za njih predstavlja optimalan životni prostor.Većina patogenih crevnih bakterija naziva se disbakterija ili disbioza.

Nedostatak laktobakterija i bifidobakterija takođe sprečava potpunu upotrebu konzumirane hrane. Pojavljuje se deficit hranljivih sastojaka i vitalnih supstanci, što treba izbegavati naročito nakon hemoterapije.

Pored toga, zdrava crevna flora štiti sluznicu creva. Budući da je crevo takođe centar velikog dela imunološkog sistema, zdrava crevna flora takođe znači snažan imuni sistem.

Detoksikacija nakon hemoterapije – regeneracija jetre

Jetra je naš najveći organ za detoksikaciju. Ima, između ostalog, važan zadatak da neutrališe sve akumulirane toksine i da ih eliminiše. Međutim, jetra nije opremljena za izuzetno visok nivo toksina sa kojima se suočava tokom hemoterapije.

Preplavljena je velikom količinom otrova, jer jetra takođe ima samo ograničeni kapacitet. Pa ipak, čak i nakon hemoterapije, ona mora da nastavi da neutrališe ne samo ostatke leka, već i sve druge toksine koji svakodnevno ulaze u telo.

Jetra se može prilično brzo obnoviti, ali u ovoj teškoj situaciji to zavisi od vaše podrške, na primer sa čišćenjem jetre .

U vezi sa već pomenutim merama, od kojih vaša jetra takođe ima koristi u svakom pogledu, dodatna primena biljnih gorkih supstanci kao što su maslačak u prahu, ekstrakt maslačka, osnovno gorko bilje ili biljna gorčica (npr. Gorka zvezda) mogu pomoći  jetri.

Takođe se može koristiti silymarin ili kombinovani preparati od  različitog bilja koje štiti jetru i obnavljaju jetru.

Detoksikacija nakon hemoterapije

Hemoterapija oštećuje pacijenta na mnogo načina. S jedne strane, neželjeni efekti lekova utiču na bolesnika, a sa druge strane pacijenti pate od posledica trovanja koje izaziva hemoterapija.

Mere koje preporučujemo za detoksikaciju nakon hemoterapije imaju za cilj da telo što pre vrate u stanje koje mu omogućava da se poprave oštećene ćelije i organizam aktivira svoje regulatorne mehanizme.

Pored toga, ako dnevno pijete oko 1,5 do 2,5 litara negazirane vode (u zavisnosti od vaše dijete), tako da se toksini mogu izlučiti urinom, ako se telo redovno i adekvatno kreće, unosite dovoljno vitamina D i ako osigurate miran san , vremenom ćete se osećati mnogo bolje.

Preparati za hemoterapiju i posle nje

Preparati koji regenrišu organizam i održavaju krvnu sliku stabilno, pobolšavaju delovanje imunog sistema i jačaju organizam.

Hemoterapija – Hrana koja pojačava imuni sistem

Toksični otrovi koji se oslobađaju za vreme terapije zračenja i hemoterapije mogu veoma loše da utiču na naš imuni sistem. Veoma je važno da ljudi koji su podvrgnuti ovim oblicima terapije nemaju deficit nekih minerala i vitamina. Takodje je važno da u svojoj ishrani imaju dovoljno elemenata koji će pojačati razvoj i delovanje njihovog imunog sistema.

Hrana poput povrća i voća koja je bogata apigeninom će veoma pozitivno uticati na imuni sistem. Razgovarajte o hrani koju trebate jesti sa svojim onkologom.

Oboleli od raka ne mogu da se oporave od ove bolesti ako su kancerogene ćelije otporne na hemoterapiju.

Hemoterapija hrana studije

hemoterapija hrana

Studije iz 2008 koje su organizovali biohemičari Univerziteta u Kaliforniji Riverside su dokazale na prirodni dijetetski agens koji možemo naći u voću i povrću, apigenin, povećava izloženost kancerogenih ćelija hemoterapiji i zračenju.

Istraživači Xuan Liu i Xin Cai su dokazali da apigenin u voću i povrću na prirodan način osvaja otpornosr ćelija kancera na hemoterapiju razlažući pojedine proteine koji se nalaze u ćelijskom jedru. Ovi proteini su neophodni za razvoj ćelije raka. Apigenin se nalazi u višnjama, grožđu i jabukama. Drugi dobri izvori apigenina su orasi, peršun, celer, bosiljak, artičoke i sokovi napravljeni od biljaka kao što su razni čajevi i vino.

Pored konzumacije pet ili više porcija voća i povrća dnevno. Smernica za ishranu ljudi obolelih od raka uključuje i upotrebu zrnevlja bogatih ugljenim hidratima. Dobar izbor žitarica je smeđi pirinač, proso, divlji pirinač, ovas, ječam, heljda.

Hleb i testenine od celih zrna su vredan izvor minerala, vitamina i vlakana koji podržavaju zdravlje imunog sistema. Bitno je i čišćenje organizma od toksina iz debelog creva, lečenje i prevenciju od raznih crevnih infekcija.

Voda, proteini, ishrana

hrana proteini imuni sistem

Ljudi koji su izloženi hemoterapiji trebaju da povećaju unos proteina koji jačaju imuni sistem. Dobar izvor proteina za ljude obolele od kancera su riba, ćuretina, piletina, meso od mangulica i školjke. U ishrani mora da bude ograničena upotreba crvenog mesa i svih mesnih prerađevina. Drugi izvori proteina su mlečni proizvodi kao što je bezmasni sir, jogurt sa niskim sadržajem mlečne masti i kozije mleko.

Veoma je bitan unos velike količine tečnosti za ljude koji su podvrgnuti hemoterapiji. U tečnost takođe možemo uvrstiti i razne čajeve, sokove, supe i drugo. Preporuka je da se u toku dana unese 8 čaša tečnosti. Zabranjen je unos tečnosti bogatih kofeinom. Treba uvek imati neku flašicu pored sebe i tečnost treba konzumirati u toku celog dana.

Treba izbegavati vodu bogatu hlorom i za ljude obolele od kancera se preporučuje upotreba čiste flaširane vode. Ako osoba koja uzima hemoterapiju oseća mučninu prilikom uzimanja vode konzumacija se može olakšati upotrebom slamke ili rashlađivanjem tečnosti dodavanjem kockica leda.

vidatox kapi reklama

Nove životne navike i kancer

Pored novih navika koje su veoma značajne u lečenju kancera za vreme hemoterapije ljudi oboleli od kancera mogu da koriste i neke suplemente koji će takođe uticati na razvoj njihovog imunog sistema i smanjenje nekih simptoma koji prate ovaj oblike lečenja. Kod ljudi koji se leče hemoterapijom je primećen nizak nivo leukocita ispod dozvoljene granice u laboratorijskim nalazima.

Da bi se regulisao nivo leukocita od samog početka uzimanja hemoterapije preporučuje se upotreba kordicepsa, autohtonog oblika tibetanske glivice koji utiče na razvoj koštane srži i povećava proizvodnju belih krvnih zrnaca. Drugi preparati koji mogu da se koriste u ove svrhe su ginseng, hrastova sjajnica i šitake gljiva a takođe i gljiva čaga koja aktivno utiče na razvoj imunog sistema.

Pošto hemoterapija i radijacija oslobađaju velike količine slobodnih radikala koji ne samo da oštećuju kancerogene ćelije veći negativno utiču i na zdrave ćelije u organizmu potrebno je povećati unos antioksidanasa.

Od veoma aktivnih antioksidanasa možemo spomenuti vitamin c koji ima aktivnu ulogu u oslobađanju organizma od viška slobodnih radikala i čija dnevna doza može da ide i do nekoliko desetina grama, koenzim Q10 čije doze na dnevnoj bazi treba da budu i do 400mg da bi efekivno neutralizovali štetne atome kiseonika a naravno i astragalus koji ne samo da neutrališe slobodne radikale već i ima širok spektar dejstava koji poboljšavaju delovanje imunog sistema a ujedno i smanjuje efekte koji prate uzimanje hemoterapije.

Preparati koji pomažu kod hemioterapije

Astragalus i hemoterapija

Astragalus spada u grupu veoma zdravih trava nižeg tipa vegetacije, koja spada u familiju bobova. To je veoma rasprostranjena grupa biljaka i pripadnici ove grupe mogu da razviju visinu i do 3 metra. Ova biljka je tradicionalni kineski lek „huang ki“ što u prevodu sa kineskog znači žuti vođa ili žuti lider. Ime je dobila zbog činjenice da njen žuti koren ima veoma značajna i lekovita svojstva.

Fabaceae

Fabaceae, Leguminosae ili Papilionaceae, odnosno mahunarke ili lepirnjače obično poznate kao leguminoze, grašci ili porodica grahova – je velika i ekonomski značajna porodica cvjetnica

Više o biljci Astragalus

Biljka može da se pronađe u Mongoliji, Kini i Koreji.
Ova fantastična biljka se koristila nekoliko milenijuma u kineskoj tradicionalnoj medicini. Kineski izveštaji i spisi pokazuju da astragalus poboljšava kvalitet života kod veoma teški oboljenja, posebno kod ljudi obolelih od maligniteta koji koriste hemoterapiju.
Koren astragalusa motiviše stvaranje interferona hemikalije koja stimuliše delovanje imunog sistema i uključena je u odbranu ljudskog organizma. Ista hemikalija je uključena u borbi protiv ćelijske metamorfoze i rasta maligniteta.
Prema istraživanju koje su sproveli naučnici Univerziteta u Teksasu, za astragalus je utvrđeno da ova biljka pomaže imunom sistemu u lociranju bakterija, malignih ćelija i virusa.  Osim toga astragalus je u sposobnosti da pokrene odbrambene zadatke u skoro 90% ljudi koji su oboleli od nekog oblika maligniteta.
Ovaj moćni modifikator sistema odbrane kontroliše otpor tela sakupljanjem makrofaga i njihovim delovanjem u cilju pronalaženja i napdanja stranih tela.
Kod pojedinaca kod kojih je otkriven malignitet, poteškoće uglavnom nastaju od stanja organizma. Kod tih poteškoća nastalih usled problema izazvanih prisustvom kancera do izražaja dolazi tradicionalna medicina.
Usled obimnih istraživanja u SAD koja su se fokusirala na uticaj astragalusa na pacijente obolele od nekog tipa maligniteta posmatrano je delovanje ove biljke prilikom upotrebe hemoterapije i njeno delovanje na nežljene efekte ovog metoda lečenja kancera. Oni koji su uzimali astragalus su primetili manje neželjenih efekata i brže obnavljanje organizma u odnosu na one koji nisu primali.Slično tome, prilikom istraživanja u Italiji dokazan je pad stope smrtnosti od 10 do 50% ljudi koji su bolovali od nekog tipa maligniteta a upotrebljavali su astragalus

Istraživanje sa biljkom astragalus

astragalus biljka
Istraživanje je obuhvatilo i simptome umora kod ljudi koji su oboleli od kancera. Grupa koja je koristila astragalus je osetila veću snagu u odnosu na one koji nisu koristili ovu biljku. Istraživači su na taj način utvrdili da je veoma dobar kao pomoć ljudima koji su oboleli od maligniteta takođe i da konzumiranjem astragalusa pacijenti povećavaju svoju šansu za opstankom.

Hemoterapija i astragalus

hemoterapija slika
Kad ljudi oboleli od raka prolaze kroz fazu lečenja hemoterapijom, najčešće lekovi koji oni koriste smanjuju koncentraciju crvenih i belih krvnih zrnaca. Ovo uzrokuje veoma loše celokupno stanje organizma i može da stvori kontraefekat i ubrza razvoj bolesti.
Sa astragalusom se povećava broj belih krvnih zrnaca, stvara veća koncentracija antitela, pojačava se odbrana organizma, povećava proizvodnja interferona.
Istraživači Instituta u Hjustonu, su utvrdili da astragalus takođe povećava sposobnost T ćelija i NK ćelija da napadnu kancerogene skupine. Interlukin 2, ubija maligne ćelije i takođe svojim povećanim prisustvom smanjuje neželjene efekte hemoterapije.

Rezime

Upotreba stragalusa može da varira od jednog do 30 grama u toku dana i može da se konzumira u obliku praha, kapsula, tableta, alkoholnog ekstrakta ili injekcija. Iako je upotreba astragalusa potpuno bezopasna bez neželjenih efekata, preporučuje se konsultacija lekara ili nutricioniste pe početka i za vreme njegove upotrebe.

Liposomalni artemisinin prirodna hemoterapija

 Najsavremenije lipozomalne formulacije imaju veoma visok stepen prenosa lekova koji može čak i da se poredi sa intravenskim ili intramuskularnim prenosom. Ovaj prenos preparata i jedinjenja ima izvaredne rezultate koji su direktno povezani sa veličinom komponenti, inkapsulacijom kao i mnogim drugim parametrima koji povećavaju potencijal ovog načina prenosa lekova i jedinjenja. Jedno od upotrebljivih jedinjenja je liposomalni artemisinin.

Šta su liposome i kako funkcionišu

liposomalni artemisinin

Liposome su izuzetno male jedinice obložene mašću koje se koriste za transport određenih jedinjenja i koje unose ova jedinjenja direktno u ćelije našeg organizma. Prednost liposoma leži u  tome što one dozvoljavaju hranjljivim sastojcima da se vežu putem biloškog procesa direktno za tkivo i na taj način povećavaju apsorbciju sadržaja koji prenose. Zahvaljujući ovom slučaju doze koje se koriste su smanjene od 5 do 15 puta u odnosu na doze standardnih preparata, takođe šema dopremanja u slučaju liposoma jer jednom kad se nađu u krvotoku, one plivaju duže vreme unutar krvotoka.

Na taj način one imaju povećanu apsorbciju i povećanu sposobnost lečenja a takođe su ekonomičnije od običnog tipa transporta. Ne samo da su jednijenja obložena mastima zaštićena od stomačne kiseline već i od razlaganja u gastrointesinalnom sistemu. Treba napomenuti da liposome bukvalno gutaju tri tipa belih krvnih zrnaca monociti, eozinofili i neutrofili a ishod je poboljšanje funkcija ovih belih krvnh zrnaca. Ova činjenica predstavlja prednost prilikom modulacije nekih imuno-regulatora koji bi trebali da stupe u kontakt i aktiviraju makrofage u slučjau prisustva maligniteta.

Ovaj način transporta takođe se koristi za infiltraciju i direktno pražnjenje inkapsuliranog sadržaja u maligne grupacije. Fagociti (ćelije koje štite organizam od štetnih materija, mikroba i odumirućih ćelija) su najaktivniji i najprisutniji u jetri a naučno je dokazana izuzetno dobra interakcija liposoma sa ovim ćelijama a ujedno može se automatski povezati i interakcija sa organom jetrom. Treba naponeuti takođe da sve ćelije sadrže fosfolipide kao jednu od ključnih komponenti ćelijskog zida pa takođe može da se očekuje povećana interakcija liposoma sa ćelijskim zidom a ujedno i sa samim ćelijama i povećan unos sadržaja liposoma.

Predpostavlja se da liposome mogu da se integrišu u ćelijske zidove i da ih ćelije koriste za izgradnju i obnavljanje ćelijskog zida. Kad dođe do ove reakcije, supstanca koja predstavlja osnovni sadžaj lipozoma se slobađa unutar ćelije. Ova osobina obezbedjuje lipozomi karakterističan potencijal prenošenja sadržaja i agensa za lečenje u unutrašnjost ćelije kao i okolne ćelije primaoce. Imajući u vidu da liposome imaju odloženi stepen pražnjenja ( razlog što se ne vrši vezivanje svih liposoma u isto vreme, pošto neke se slobodno kreću u krvotoku) one mogu da postignu isti intezitet delovanja u dužem vremenskom roku.

Upotreba liposoma i njihove mogućnosti:

Liposome infiltriraju sloj mikroba koje se nalaze na površini ćelije

Liposome povećavaju delovanje prelazeći krvno-moždanu barijeru ( podela između krvi iz mozga i ekstracelularne tečnosti u centralnom nervnom sistemu)

Liposome imaju poboljšano vezivanje za kosti

Liposomalne komponente nemaju gubitaka u gastrointestialnom sistemu ne mešaju se jedna sa drugom.

Veoma male količine liposomalnih preparata mogu da se pretvore u ogromne ako se unose putem vena. Intravenski vitamin C ima veoma veliku upotrebu kod pacijenata koji boluju od maligniteta. Liposomalni preparati uzeti oralno imaju mnogo veću upotrebnu moć od običnih preparata uzetih oralno. Lipozomalni preparati koji se koriste su sledeći:

Vitamin C

Resveratrol

Glutation

Kurkumin

Ashwaganda

Selenium

Zeleni čaj

Melatonin

Vitamin D

Vitamin K2

Artemisinin

Liposomalni Artemininin

Artemisinin je biloška komponenta dobijena iz biljke Artemisia annua, slatkog pelina. On ima pojačanu asimilaciju i efikasnost. Liposomalni artemisinin uspešno prodire u tanak, masan sloj mikroba koji se nalaze na površini ćelije. On psoeduje posebnu sposobnost da veoma efikasno prelazi krvno moždanu barijeru i da se vezuje mnogo bolje od običnog za koštanu masu.

Liposomalni artemisinin u odnosu na običan artemisinin

Liposomalni artemisinin ima povišen stepen vezivanja za kosti (samim tim povišeno delovanje na malignitet kostiju) u poređenju sa normalnim artemisininom koji nema mnogo uticaja na kosti ili malignitet kostiju.

Doza liposomalnog artemisinina je 40 mg i ima mnogo jači efekat u poređenju sa mnogo većom količinom (300 miligrama) običnog artemisinina.

Uzimanjem liposomalnog artemisinina kod lica obolela od maligniteta se izaziva rekacija uništavanja abnormalnih malignih ćelija. Normalne ćelije ostaju nepromenjene.

Liposomalni artemisinin predstavlja lek koji nije štetan za organizam, veoma je jeftin i dostupan za nabavku.

Pošto je lipozomalni artemisinin izuzetno bezbedan, njega treba upotrebljavati kao zamenu konvencionalnim terapijama koje su se pokazale neuspešnim. Takođe treba da se koristi kao dopunski tretman kod metoda koji su se pokazali uspešno prilikom upotrebe kalsične medicine.

Trenutno liposomalni artemisinin prolazi kroz obimna ispitivanja radi shvatanja količine i efikasnosti njegovog uticaja na maligne ćelije. Do sada je dokazano da on ima izuzetno delovanje na ćelije ljudskog hepatoma kancera.

Liposomalni artemisinin uspešno smanjuje razvoj krvnih sudova i povećanje endrotelijalnog faktora rasta u nekoliko različitih tipova tkiva.

Malignitet i liposomalni artemisinin

Artemisinin takođe pokazuje potencijal kao anti-maligni posrednik. Kroz mnoge testove je dokazano da on poseduje sposobnost da efikasno i selektivno ubija maligne ćelije i smanji razvoj malignih izraslina. Artemisinin utiče na apoptozu ( prirodna smrt normalnih ćelija) malignih ćelija uništavajući ih indirektno na ovaj način. Imajući u vidu da kancerogene ćelije održavaju povišene nivoe gvožđa, interakcija artemisinina sa gvožđem stvara slobodne radikale koji su pogubni po maligne ćelije. Na taj način su maligne ćelije praktično lišene antioksidanata i tako odumiru usled velike koncentracije slobodnih radikala.

Kad je u pitanju malignitet, lipozomi se fokusiraju na maligne izrasline. Iste generišu krvne sudove na okolno tkivo zbog povećane potrebe za hranjljivim sastojcima. Liposome su uglavnom veličine od 50 do 400 nanometara. Nano čestice manje od 200 nanometara su idealnih dimenzija za umanjenje i infiltraciju ovih krvnih sudova koji hrane kancer. Kad su infiltrirani u krvne sudove oni se dalje kreću direktno do kancerogenih ćelija a samim tim ih uništavaju i smanjuju njihov razvoj i rast.

Čak i danas i pored veom visoko razvihjenih medicinskih metoda malignitet predstavlja veoma veliku prepreku za savremenu medicinu. Posle srčanih bolesti malignitet predstavlja drugu u nizu bolesti koje su uzrok smrti. Trenutno, poboljšanje efikasnosti anti-malignih posrednika i pad sporednih efekata, prenos lekova ka lokacijama koje su uzročnik bolesti uz pomoć novih tehnologija, naprimer nano tehnologije predstavlja osnovni zadatak koji unapređuju mnogi naučni timovi. Liposomalni artemisinin predstavlja trenutno možda jedinu metodu bez sporednih efekata a naravno i bez uništavanja biološki ispravnih i zdravih ćelija.

Široku paletu prenosa raznih lekova možemo podeliti u sledeće tipove prenosa:

Liposome

Polimerične nano sfere

Polimerične nano kapsule

Čvrste nano lipide

Nano bitove

Angažovanje nano prevoznika za distribuciju lekova kao što su gore navedene nano lipozome, postiže se povećana distribucija i iskorištenost mnogih lekova kao i njihova primena na neke delove tela na kojima do sada nije mogla biti moguća.

Imamo čast da u skorijoj budućnosti stvorimo jedinjenje koje ima ulogu prenosa artemisinina direktno do malignih ćelija bez uticaja na zdrave ćelije. Tajna komponenta koja će biti uključena u ovom projektu utiče na kancerogene ćelije ne samo uništavajući ih već takođe i u reverzibilnom procesu ih vraćajući ukoliko je to moguće u normalno stanje. Takođe ova komponenta u liposomalnom artemisininu će povećavati propustljivost ćelijske membrane kancerogenih ćelija, čisteći proteinsku membranu koju i većoj ili manjoj meri imaju kancerogene ćelije. 

artemisinin

Hemoterapija i vakcina su laž

U ekskluzivnom intervjuu , proslavljeni američki publicista Edvard Grifin otkriva zašto zvanična medicina krije pravi lek protiv raka, na kojim mestima na svetu nema malignih oboljenja i koliko je vakcinisanje opasno.
Američki književnik i publicista Edvard Grifin (81) mislio je da će mu trebati tri nedelje, a trebalo mu je tri godine istraživačkog rada da bi napisao po mnogo čemu kontroverznu knjigu “Svet bez raka”.
U ovom ostvarenju autor temeljno dokazuje da uzrok raka nisu ni virusi ni zagonetni toksini, već jednostavni nedostatak jedne hranljive materije – vitamina B17.
Suprotstavljajući se zvaničnoj farmaceutskoj politici koja prema njegovim rečima poslednjih 30 godina vešto krije od javnosti pravi lek protiv raka, Grifin ističe da danas na raku više ljudi zarađuje za život, nego što od njega umire.
U potrazi za odgovorom na ovo pitanje, ali i na ono zašto je u Americi zabranjeno plasiranje vitamina B17 na tržište, razgovaramo sa Grifinom koji je u Beograd stigao na promociju knjige “Svet bez raka”, konačno prevedenu na srpski jezik.
Istina je da je ljudima teško da veruju u ono što sam napisao, ali mene to uopšte ne čudi. Pa, i u 19. veku su naučnici mislili da je skorbut kod mornara rezultat ujeda misterioznih buba iz potpalublja. Kasnije se naravno ispostavilo da jeuzrok ove bolesti zapravo nedostatak vitamina C – objašnjava u ekskluzivnom intervjuu ovaj proslavljeni kalifornijski publicista poznat po bavljenju raznovrsnim temama u svojim delima, između ostalog i terorizmom, subverzijama, ali i arheologijom i istorijom.
Kako ste došli na ideju da napišete ovu knjigu?
– Sve je počelo slučajno. I to tako što je moj prijatelj doktor Ričardson počeo pre tridesetak godina na klinici u San Francisku da koristi vitamin B17 (koji se u svom prečišćenom obliku naziva leatril ili amigdalin) u tretmanu pacijenata obolelih od raka. Sve se desilo nakon što je čuveni biohemičar Ernst T. Kreb podigao prašinu u javnosti tako što je hteo da plasira ovaj lek na tržište navodeći da je rak zapravo avitaminoza, tačnije poremećaj u metabolizmu izazvan nedostatkom vitamina B17 u prehrani.
Vaš prijatelj je prvo, međutim, probao lek na svom psu, koji je bio bolestan od raka?
– Istina, i pas se oporavio. Posle toga je Ričardson počeo da primenjuje ovaj lek i u terapiji svojih pacijenata. Prvo ga je isprobao na suprugu njegove glavne sestre, kojem su svi lekari davali najviše dve, tri nedelje života. Nakon što je uzimao leatril, on se sasvim oporavio.
Kako je onda došlo do toga da taj lek bude zabranjen u SAD?
– Nakon što su pacijenti koji su se oporavili počeli da šire priču o leku, to nekome nije išlo u prilog. Naročito ne velikim farmakokartelima i administraciji službene medicine. Pogađate, pre svega zbog sticanja velike zarade od prodaje citostatika. Američka administracija za ishranu i lekove (FDA) nazvala je vitamin B17 običnom prevarom i zabranila njegovo plasiranje na tržište.
Gde se u namirnicama može naći vitamin B17?
– To je prirodni hemoerapijski agens koji se može naći u više od 1.200 biljaka. Prvenstveno u košticama i semenkama voća: kajsije, marelice/breskve, šljive, višnje, jabuke, ali i u prosu. Njegov molekul je sastavljen od dva molekula šećera, i jedne cijanida i benzaldehida.
Ako je cijanid iz ovog molekula zadužen za eliminisanje maligne ćelije, postoji li mogućnost da ubije i zdrave ćelije?
– Zdrave ćelije imaju enzim za neutralizaciju raspadnih produkata B17, tako što cijanid iskoriste za metaboličku sintezu B12 koji je važan u metabolizmu hemoglobina, zatim stvara uz prisustvo sumpora jedinjenje tiocijanat koje učestvuje u regulisanju krvnog pritiska, a višak se izbacuje iz organizma urinom.
Da li je istina da ste tokom istraživačkog rada naišli na podatke o mestima na svetu na kojima nema obolelih od raka, poput plemena Hunza u Pakistanu?
– Ovo pleme je nastanjeno u udaljenim i zabačenim mestima Himalaja. Poznati su po zadivljujućoj dugovečnosti i dobrom zdravlju. Za njih nije neobično da dožive sto godina, a neki čak i sto dvadeset, pa i više. Interesantno je da je u tom plemenu novac nepoznat pojam, ali da se zato bogatstvo meri brojem stabala kajsija koje neko poseduje. Jezgra kajsije smatraju najcenjenijom hranom i jedu ih kao što se u azijskoj kulturi jede pirinač. Hranu bogatu vitaminom B17 jedu i Eskimi, među kojima takođe nije zabeležen nijedan slučaj malignog oboljenja…
Dok neki od Eskima nisu otišli da služe vojsku u Kanadu i SAD?
– Istina… Čim su se preselili i promenili način ishrane, istog trenutka su počeli da oboljevaju i umiru od malignih oboljenja.
Šta biste poručili pacijentima koji idu na hemoterapiju?
– Ne kao stručnjak (jer to nisam), već kao običan čovek, nikome ne bih prporučio da ide na hemoterapiju. Znam da ja nikada ne bih prisao da idem na hemoterapiju. Čak verujem da ona izaziva rak. Zvanično lečenje raka je veliki biznis. Na hemoterapijama i citostaticima zarađuju se milijarde dolara. Ne stavljaju svi lekari novac ispred pacijenata, ali u ljudskoj prirodi je, nažalost, jurnjava za novcem.
Verujete li da su vakcine protiv svinjskog, ptičjeg gripa ili virusa Zapadnog Nila takođe deo medicinske prevare?
– Vakcine su više štetne nego što pomažu. Milijarde dolara odlaze na lobiranje zakona, kojim se plasira upotreba raznoraznih vakcina. Znam za sijaset lažiranih studija o tome kako su vakcine navodno zdrave. Tužno je to što mnogi lekari ne znaju za ove prevare, ili se čak i ne trude da ih ispitaju.