Чланци

Super artemisinin slatki pelin prah

Upotreba Super artemisinin praha

Artemisinin je veoma poznat biljni lek koji se koristi nekoliko vekova unazad u Kineskoj medicini zbog svojih veoma lekovitih svojstava. On se koristi kao anti-virusno, anti-bakterijsko, anti-kancerogeno, anti-parazitsko, anti-gljivično, anti-inflamatorno i anti-malarijsko sredstvo.

Anti-kancerogeno svojstvo

Sposobnost Artemisinina da uništi kancerogene ćelije ima potporu u mnogim predhodnim istraživanjima. U svojoj strukturi artemisinin sadrži grupu peroksida. Artemisinin se povezuje sa transferinom koji ga brzo prenosi putem krvi. Peroksidi imaju sposobnost da reaguju u kontaktu sa gvožđem koje je prisutno u kancerogenim ćelijama u povišenoj koncentraciji, oslobađajući negativno naelektrisane čestice kiseonika koje uništavaju kancerogenu ćeliju. Ekstrakt slatkog pelina nakođe inhibira rast i deobu kancerogenih ćelija, tako što smanjuje apoptozu rast kapilara koji dopremaju hranu i krv do kancerogenih ćelija. Slatki pelin prevntivno sprečava metastaze, takođe utiče na reprodukciju i popravlja oštećene nizove DNK.

Jedna od osnovnih sposobnosti artemisinina je da on prepoznaje zdrave ćelije u odnosu na druge anti-kancerogene lekove koji se koriste za borbu protiv raka. Razlog je povećana koncentracija gvožđa u kancerogenim ćelijama u odnosu na normalne ćelije iz razloga prenamnoženosti transferinskih receptora na površini kancerogenih ćelija.

Artemisnin ima sposobnost da leči mnoge tipove kancera uključujući melanoma, leukemiju, rak dojke, kolorektalni kancer, rak jajnika, rak bubrega, CNS tumore i druge tipove kancera. Takođe je poznato da artemisinin povećava efikasnost lekova koji se koriste za vreme hemoterapije.

Anti-virusno svojstvo

artemisinin i virusArtemisinin je veoma potentan agens protiv mnogih virusnih infekcija uključujući gripu tipa A, herpes simpleks virus tipa 1(HSV-1), Epštajn-Bar virusa (EBV),  humanog citomegalovirusa (CMV), virusa hepatitisa B (HBV), hepatitisa C (HCB), Varičela zoster virusa (VSV) i virusa goveđe dijareje. Antivirusna sposobnost artemisinina leži u njegovoj sposobnosti da inhibira replikaciju virusa putem dezintegracije mehanizma ćelija domaćina koja je izuzetno bitna za rast virusa. On takođe sprečava rast virusa usporavajući sintezu proteina i DNK, indukcijom apoptoze (programirana ćelijska smrt), remećenjem genoma virusa. On se koristi za tretiranje veoma ozbiljnih virusnih infekcija poput hepatitisa, infektivne mononukleoze, rozele infantum, encefalitisa i šindre.

Anti-bakterijska svojstva

Ekstrakt slatko pelina se veoma često koristi kao sredstvo protiv mikroba. Veoma je izražena njegova sposobnost da uništava anaerobne tipove bakterija gonoci, bacili, E. Coli, Pseudomone, i enterokoke. Takođe je poznato da artemisinin povećava dejstvo anti-bakterijskih lekova kao što su beta laktamaze. Uglavnom on napada ćelije bakterija integrišući se direktno u njihovu ćelijsku membranu u uništavajući ih visokom koncentracijom kiseonika i slobodnih radikala. Protiv H.pylori infekcije stomaka i drugih bakterijskih infekcija kao što su dizenterija i tuberkoloza artemisinin ima veoma jako dejstvo. On se takođe koristi da umanji razvoj bakterija u ustima poput karijesa  a takođe je efikasan i u slučaju infekcija usta.

Anti-gljivično svojstvo

Artemisinin ekstrakt slatkog pelina se koristi za tretiranje gljivičnih infekcija pluća koje su veoma česte kod pacijenata obolelih od AIDS-a, a nastaju usled pada imuniteta. Posebno su poznati anti-gljivični efekti artemisinina protiv gljivičnih patogena Aspergillus flavus, Aspergillus fumigatus, Alternaria solani, Candida albicans, Criptoccocus neoformans i Fusarium okisporum. Anti-glivčni efekti su nastali usled prisustva karbonilnih grupa u strukturi artemisinina koje su veoma toksične za glivice. Ova jedinjenja izazivaju uništavanje ćelijskog zida gljivica inhibirajući njihov rast. Artemisinin je čak potentniji od poznatog anti-gljivičnog leka amphotericina B.

Anti-inflamatorno svojstvo

Anti-inflamatorna svojstva artemisinina su dobro poznata medicini. Anti-inflamatorni efekti slatkog pelina i njegovog ekstrakta artemisinina proizilaze iz sposobnosti da inhibiraju angense unutar tela uključujući azot oksid, prostaglandin i proinflamantornih citokina kao što su IL-1β, IL-6, i IL -10 koji su odgovorni za simptome upale. Zbog ovih efekata artemisnin se koristi u korektivnoj meri kod inflamantornih stanja kao što je inflamantorno oboljenje creva, artritis, oralnih inflamatornih stanja kao što su gingivitis i periodontitis.

Anti-malarično svojstvo

artemisinin kao lek za malarijuArtemisinin je proglašen za veoma efektivan lek kod pacijenata obolelih od malarije. Veoma značajnu ulogu je odigrao kod preko dva miliona ljudi obolelih od ove bolesti. On ima sposobnost da ubija parazita  Plasmodium falciparum koji izaziva malariju. Mehanizam uništavanja parazita Plasmodium falciparum je omogućen zbog velike koncenracije gvožđa u ćelijama krvi koje su zaražene ovim parazitom koje privlači transferin obogaćen artemisininom. Takođe, artemisinin uszrokuje zaustavljanje rasta Plasmodiuma do njegovog potpunog unišetnja. Artemisinin je veoma efikasan protiv onih vrsta Plasmodiuma koji su otporni na standardno lečenje malarije lekovima. Artemisinin se obično kombinuje sa drugim anti-malarijskim lekovima i tako daje još bolje rezultate.

Anti-parazitsko svojstvo

Artemisinin ima izuzetno anti-parazitsko svojstvo. Artemisinin ima širok spektar delovanja protiv različitih vrsta parazita. On se koristi kao primarni modalitet prilikom kod pojedinačnog tretmana ili kao deo kombinovane terapije za parazitske infekcije uključujući šugu, lajšmanijazu, toksoplazmozu i Afričku Tripanosomiazu.

Druga svojstva

-Koristi ze za ublažavanje bola kao anelgetik kod pacijenata obolelih od raume i dispepsije.

-Artemisinin pojačava imuni sistem delujući kao anti-bakteriološko, anti-virusno i anti-gljivično sredstvo.  On takođe reguliše funkcije raznih mehanizama koji utiču na imuni sistem.

-Koristi se kao sredstvo za odklanjanje raznih kožnih infekcija

-Koristi se za ublažavanje simptoma groznice.

Dnevna doza:

Preporučena dnevna doza su dve kašikice koje sadrže po 200 mg preparata, što iznosi 400 mg ukupno. Svaka kašikica sadrži 180 mg artemisinina i 20 mg saponina.

UPOZORENJE ZA UPOTREBU:

Ovaj proizvod stvara kontraindikacije kod žena koje su trudne i dojilja ako se koristi za vreme trudnoće i može da dovede do smanjenja težine novorođenčeta, preranog porođaja, pobačaja, anomalija u razvoju deteta.

Duže korišćenje od jednog meseca treba da bude pod nadzorom medicinskog radnika i uključuje kontrolu enzima jetre i hemoglobina.

Momentalno prekinuti uzimanje preparata prilikom dijagnostifikovanja alergije.

Česti neželjeni efekti artemisinina uključuju mučninu, povraćanje, vrtoglavicu i anoreksiju. Uzimanje super artemisinina treba izbegavati kod pacijenata koji uzimaju anti-dijabetes i anti-epileptičke lekove.

Slatki pelin upotreba

Artemisnin je jedini aktivni sastojak u slatkom pelinu koji se koristi za uništavnje parazita malarije,takodje naučnici dokazano tvrde i kancerogenih oboljenja i to na bazi velike koncentracije gvožđa.Artemisnin ili slatki pelin u kontaktu sa gvožđem oslobađa slobodne radikale koji uništavaju kancerogene ćelije.

U samoj biljci slatkog pelina koncentracija artemisnina je izuzetno mala 0.04% tako da se dugi niz godina on ekstraktuje raznim metodama.

Više o istraživanjima o artemisininu možete pročitati u članku od dr Michael Lama i o tome kako se  lečenje manifestuje na određenim oblicima i vrstama kancerogenih oboljenja.

Artemisnin i njegovi polusintetički derivati artesunat i artameter trebaju da se uzimaju oralno sa jogurtom,sirom,maslinovim uljem ili ribljim uljem da pi se povećala apsorbcija i da bi se smanjilo opterećenje stomaka.Takođe trebaju da se uzimaju Omega 3 – 3 grama.Artemisnin treba uzimati na prazan stomak.Večernja doza Artemisnina je najvažnija jer je kancer najviše aktivan noću. Dobro je prestati sa pušenjem 6 meseci prilikom korišćenja artemisnina.


Efikasnost artemisinina

Neki istraživači veruju da korisnici artemisnina doživljavaju autoindukciju pri čemu telo metabolizira lek tako brzo da nivo krvne plazme opada. Automatski opada efikasnost artemisnina.

Iz tog razloga se artemisnin ili slatki pelin koristi 8 dana i tri dana se pravi pauza u korišćenju.

Prtokol korišćenja slatkog pelina :

Uzimati na prazan stomak 30 minuta pre doručka 150 mg artemisnina sa Omega 3 riblje ulje – 3 grama i jedan gram C vitamina.

Uzimati 3,5 sata posle večere 150 mg artemisnina sa Omega 3 riblje ulje – 3 grama i jedan gtram C vitamina.

Ova tri dana kad se pravi pauza uzimaju se oko 150 mg gvožđa sa ferosulfatom sa oko 2 grama C vitamina.

Takodje može da se napomene povećanje efikasnosti kiseonikom u hiperbaričnoj komori o čemu možete pročitati u pomenutom članku a takođe pomaže i MSM prašak.Takođe se preporučuju ginsenkoidi koji povećavaju apsorbciju artemisinina i povećavaju koncentraciju u ćelijama i kiseonik u kapima koji povećava oksidaciju organizma.Pored ginsekoida propustljivost ćelijske membrane povećavaju i saponini.


Preparati koji povećavaju efikasnost artemisnina preporučeno od dr. Signh:

Kapsule Bitrata – jedna kapsula dnevno

Preporučeno od doktora Hoang:

Lymphasol 3-4 kapsule dva puta dnevno sa artemisninom.

L-Carnitine 1 kapsula dva puta dnevno sa artemisninom.

Germanium 132 1 kapsula dva puta dnevno sa artemisninom,posebno bitno kod plućnih bolesti.

Minecel 3 kapsule 2 puta dnevno

Fumacell i Mitosol,veoma bitno kod tumora mozga.

Takođe svaki metod alternativnog lečenja mora da bude propraćen određenom dijetom. O osnovnim principima dijete možete više pročitati ovde

artemisinin

Liposomalni artemisinin prirodna hemoterapija

 Najsavremenije lipozomalne formulacije imaju veoma visok stepen prenosa lekova koji može čak i da se poredi sa intravenskim ili intramuskularnim prenosom. Ovaj prenos preparata i jedinjenja ima izvaredne rezultate koji su direktno povezani sa veličinom komponenti, inkapsulacijom kao i mnogim drugim parametrima koji povećavaju potencijal ovog načina prenosa lekova i jedinjenja. Jedno od upotrebljivih jedinjenja je liposomalni artemisinin.

Šta su liposome i kako funkcionišu

liposomalni artemisinin

Liposome su izuzetno male jedinice obložene mašću koje se koriste za transport određenih jedinjenja i koje unose ova jedinjenja direktno u ćelije našeg organizma. Prednost liposoma leži u  tome što one dozvoljavaju hranjljivim sastojcima da se vežu putem biloškog procesa direktno za tkivo i na taj način povećavaju apsorbciju sadržaja koji prenose. Zahvaljujući ovom slučaju doze koje se koriste su smanjene od 5 do 15 puta u odnosu na doze standardnih preparata, takođe šema dopremanja u slučaju liposoma jer jednom kad se nađu u krvotoku, one plivaju duže vreme unutar krvotoka.

Na taj način one imaju povećanu apsorbciju i povećanu sposobnost lečenja a takođe su ekonomičnije od običnog tipa transporta. Ne samo da su jednijenja obložena mastima zaštićena od stomačne kiseline već i od razlaganja u gastrointesinalnom sistemu. Treba napomenuti da liposome bukvalno gutaju tri tipa belih krvnih zrnaca monociti, eozinofili i neutrofili a ishod je poboljšanje funkcija ovih belih krvnh zrnaca. Ova činjenica predstavlja prednost prilikom modulacije nekih imuno-regulatora koji bi trebali da stupe u kontakt i aktiviraju makrofage u slučjau prisustva maligniteta.

Ovaj način transporta takođe se koristi za infiltraciju i direktno pražnjenje inkapsuliranog sadržaja u maligne grupacije. Fagociti (ćelije koje štite organizam od štetnih materija, mikroba i odumirućih ćelija) su najaktivniji i najprisutniji u jetri a naučno je dokazana izuzetno dobra interakcija liposoma sa ovim ćelijama a ujedno može se automatski povezati i interakcija sa organom jetrom. Treba naponeuti takođe da sve ćelije sadrže fosfolipide kao jednu od ključnih komponenti ćelijskog zida pa takođe može da se očekuje povećana interakcija liposoma sa ćelijskim zidom a ujedno i sa samim ćelijama i povećan unos sadržaja liposoma.

Predpostavlja se da liposome mogu da se integrišu u ćelijske zidove i da ih ćelije koriste za izgradnju i obnavljanje ćelijskog zida. Kad dođe do ove reakcije, supstanca koja predstavlja osnovni sadžaj lipozoma se slobađa unutar ćelije. Ova osobina obezbedjuje lipozomi karakterističan potencijal prenošenja sadržaja i agensa za lečenje u unutrašnjost ćelije kao i okolne ćelije primaoce. Imajući u vidu da liposome imaju odloženi stepen pražnjenja ( razlog što se ne vrši vezivanje svih liposoma u isto vreme, pošto neke se slobodno kreću u krvotoku) one mogu da postignu isti intezitet delovanja u dužem vremenskom roku.

Upotreba liposoma i njihove mogućnosti:

Liposome infiltriraju sloj mikroba koje se nalaze na površini ćelije

Liposome povećavaju delovanje prelazeći krvno-moždanu barijeru ( podela između krvi iz mozga i ekstracelularne tečnosti u centralnom nervnom sistemu)

Liposome imaju poboljšano vezivanje za kosti

Liposomalne komponente nemaju gubitaka u gastrointestialnom sistemu ne mešaju se jedna sa drugom.

Veoma male količine liposomalnih preparata mogu da se pretvore u ogromne ako se unose putem vena. Intravenski vitamin C ima veoma veliku upotrebu kod pacijenata koji boluju od maligniteta. Liposomalni preparati uzeti oralno imaju mnogo veću upotrebnu moć od običnih preparata uzetih oralno. Lipozomalni preparati koji se koriste su sledeći:

Vitamin C

Resveratrol

Glutation

Kurkumin

Ashwaganda

Selenium

Zeleni čaj

Melatonin

Vitamin D

Vitamin K2

Artemisinin

Liposomalni Artemininin

Artemisinin je biloška komponenta dobijena iz biljke Artemisia annua, slatkog pelina. On ima pojačanu asimilaciju i efikasnost. Liposomalni artemisinin uspešno prodire u tanak, masan sloj mikroba koji se nalaze na površini ćelije. On psoeduje posebnu sposobnost da veoma efikasno prelazi krvno moždanu barijeru i da se vezuje mnogo bolje od običnog za koštanu masu.

Liposomalni artemisinin u odnosu na običan artemisinin

Liposomalni artemisinin ima povišen stepen vezivanja za kosti (samim tim povišeno delovanje na malignitet kostiju) u poređenju sa normalnim artemisininom koji nema mnogo uticaja na kosti ili malignitet kostiju.

Doza liposomalnog artemisinina je 40 mg i ima mnogo jači efekat u poređenju sa mnogo većom količinom (300 miligrama) običnog artemisinina.

Uzimanjem liposomalnog artemisinina kod lica obolela od maligniteta se izaziva rekacija uništavanja abnormalnih malignih ćelija. Normalne ćelije ostaju nepromenjene.

Liposomalni artemisinin predstavlja lek koji nije štetan za organizam, veoma je jeftin i dostupan za nabavku.

Pošto je lipozomalni artemisinin izuzetno bezbedan, njega treba upotrebljavati kao zamenu konvencionalnim terapijama koje su se pokazale neuspešnim. Takođe treba da se koristi kao dopunski tretman kod metoda koji su se pokazali uspešno prilikom upotrebe kalsične medicine.

Trenutno liposomalni artemisinin prolazi kroz obimna ispitivanja radi shvatanja količine i efikasnosti njegovog uticaja na maligne ćelije. Do sada je dokazano da on ima izuzetno delovanje na ćelije ljudskog hepatoma kancera.

Liposomalni artemisinin uspešno smanjuje razvoj krvnih sudova i povećanje endrotelijalnog faktora rasta u nekoliko različitih tipova tkiva.

Malignitet i liposomalni artemisinin

Artemisinin takođe pokazuje potencijal kao anti-maligni posrednik. Kroz mnoge testove je dokazano da on poseduje sposobnost da efikasno i selektivno ubija maligne ćelije i smanji razvoj malignih izraslina. Artemisinin utiče na apoptozu ( prirodna smrt normalnih ćelija) malignih ćelija uništavajući ih indirektno na ovaj način. Imajući u vidu da kancerogene ćelije održavaju povišene nivoe gvožđa, interakcija artemisinina sa gvožđem stvara slobodne radikale koji su pogubni po maligne ćelije. Na taj način su maligne ćelije praktično lišene antioksidanata i tako odumiru usled velike koncentracije slobodnih radikala.

Kad je u pitanju malignitet, lipozomi se fokusiraju na maligne izrasline. Iste generišu krvne sudove na okolno tkivo zbog povećane potrebe za hranjljivim sastojcima. Liposome su uglavnom veličine od 50 do 400 nanometara. Nano čestice manje od 200 nanometara su idealnih dimenzija za umanjenje i infiltraciju ovih krvnih sudova koji hrane kancer. Kad su infiltrirani u krvne sudove oni se dalje kreću direktno do kancerogenih ćelija a samim tim ih uništavaju i smanjuju njihov razvoj i rast.

Čak i danas i pored veom visoko razvihjenih medicinskih metoda malignitet predstavlja veoma veliku prepreku za savremenu medicinu. Posle srčanih bolesti malignitet predstavlja drugu u nizu bolesti koje su uzrok smrti. Trenutno, poboljšanje efikasnosti anti-malignih posrednika i pad sporednih efekata, prenos lekova ka lokacijama koje su uzročnik bolesti uz pomoć novih tehnologija, naprimer nano tehnologije predstavlja osnovni zadatak koji unapređuju mnogi naučni timovi. Liposomalni artemisinin predstavlja trenutno možda jedinu metodu bez sporednih efekata a naravno i bez uništavanja biološki ispravnih i zdravih ćelija.

Široku paletu prenosa raznih lekova možemo podeliti u sledeće tipove prenosa:

Liposome

Polimerične nano sfere

Polimerične nano kapsule

Čvrste nano lipide

Nano bitove

Angažovanje nano prevoznika za distribuciju lekova kao što su gore navedene nano lipozome, postiže se povećana distribucija i iskorištenost mnogih lekova kao i njihova primena na neke delove tela na kojima do sada nije mogla biti moguća.

Imamo čast da u skorijoj budućnosti stvorimo jedinjenje koje ima ulogu prenosa artemisinina direktno do malignih ćelija bez uticaja na zdrave ćelije. Tajna komponenta koja će biti uključena u ovom projektu utiče na kancerogene ćelije ne samo uništavajući ih već takođe i u reverzibilnom procesu ih vraćajući ukoliko je to moguće u normalno stanje. Takođe ova komponenta u liposomalnom artemisininu će povećavati propustljivost ćelijske membrane kancerogenih ćelija, čisteći proteinsku membranu koju i većoj ili manjoj meri imaju kancerogene ćelije. 

artemisinin

Pojava bola prilikom upotrebe artemisinina

Da bismo objasnili zbog čega nastaje bol usled terapije artemisininom moram vam deteljno razjasniti kompletan mehanizam nastanka bola kod kancerogenih oboljenja i sve osobine kancera koje su povezane sa nastankom bola. Takođe moramo se usresrediti na klasične antikancer protokole kao što su hemoterapija i radijacija i analizu njihovog uticaja na nastanak bola usled njihove stalne primene i veće upotrebe u odnosu na alternativni metod artemisininom.

Kako nastaje kancer

Kancer nastaje kada ćelije u našem telu akumuliraju dovoljno mutacija i poremete regulacione faktore u ćelijskom okruženju. Ove ćelije će nastaviti deljenje, bez obzira na nivo ćelijske gustine u okruženju u kome se nalaze. Kancerogene ćelije su uspele da prevaziđu status odumiranja i na taj način maligne ćelije postižu status besmrtnosti. Ove ćelije će nastaviti svoje lokalno razmnožavanje, lišavajući zdrave ćelije snabdevanjem krvi, uzimajući krv kao nefunkcionalni organ u telu i trošeći ebnomrne količine energije.
Kancerogene ćelije će u jednom trenutku steći sposobnost da probiju bazalnu membranu i na taj način će sebi omogućiti da izvrše invaziju na ostale udaljene delove tela, proces koji se naziva metastaziranje. Ove ćelije će ponoviti istu šemu na udaljenom području tela, umnožavajući se podstičući anginogenezu da bi osigurale dovoljnu količinu krvi u hranjljivih materija i goriva za svoju razuzdanu metaboličku aktivnost. Zdrave ćelije koje su lišene ovih sastojaka će takođe imati smanjene funkcije i ugrožen opstanak. Svi ovi događaji kancoreogene aktivnosti mogu se posmatrati kroz sledeće fizičke rezultate: povećanje spoljne mase tumora usled njegovog širenja i povećanje mase tumorskih ćelija, povećanje interne mase usled kompresije i razvoja ćelija a kao rezultata dolazi do jakog bola usled neurološkog deficita.

Vreste kancera

Kancerogene ćelije bile benigne ili maligne rezultiraju abnormalnima rastom i razvojem. Ako se tumorske ćelije nalaze na koži ili blizu spoljašnjih delova tela oni mogu da izvrše i spoljašnje širenje. Ukoliko se masa tumorskih ćelija nalazi u internom delu a pošto nema proširivu prirodu zbog naših unutrašnjih pregrada u organizmu, masa tumorskih ćelija će se manifestovati kao kompresivni sindrom. Ovaj prostor koji okupira lezija će rezultirati kompresivnim sindromom, naprimer kod tumora mozga, masa će se kompresovati u određenoj oblasti mozga, pritiskom na krvne sudove, neurone i na dugo okolno tkivo. Rezultat ovog procesa će biti lokalni neurološki deficit i bol.Zdravin ćeijama će biti onemogućen dovoljan priliv krvi i na kraju će počei da odumiru praveći prostor za dalje širenje kancera. Ako se komresija javi u plućima, ona će izazvati otežano disanje. Kompresija u kostima, kao kod kancera kostiju, izaziva deformitet na kostima, nepodnošljive bolove usled istezanja ili kompresovanja ćelija kostiju.

Konstrukcija ćelija kancera i njihov metabolizam

Zdrave ćelije  vode neprekidnu bitku za snabdevanjem krvlju i nutrijentima sa kancerogenim ćelijama. Ćelije raka imaju veći stepen metaboličke aktivnosti zbog neprekidne deobe. Ove ćelije će indukovati rast krvnih sudova kroz proces nazvan anginogeneza. Kroz ovo širenje krvnih sudova, normalne ćelije su lišene snabdevanjem hranjljivim materijama, što se manifestuje kroz disfunkciju pojedinih organa, a takođe dovodi određenih kliničkih abnormalnosti u organizmu. Relevanti markeri funkcije organa će prikazivat takođe abnormalne vrednosti.

Pošto ćelije raka koriste ogroman deo ćelijskih resursa, telo obolelog će ubrzanim gubitkom energije za kratko vreme početi da gubi na težini. Imuni sistem obolelih od raka je veoma ugrožen, ostavljajući organizam veoma podložan bolestima, a takođe neće moći da se izbori protiv neoplastičnih ćelija, ostavljaući veoma veliki prostor za dalji razvoj i progresiju kancera.

Bol prilikom upotrebe artemisinina

istraživanja artemisinin

75% bola koji nastaje usled raka pripisuje se samoj bolesti. Bol je povezan prvenstveno i uzrokovan kompresijom okokolnog tkiva i pritiskanjem nervnih završetaka a dalje prenošenjem bolnih signala do mozga.  Takođe odumiranje pojedinih ćelija može da izazove bol.  Ako se kancer nalazi blizu površine tela ili na samoj površini bol će biti lokalizovan zbog prirode prostiranja nerava. U drugu ruku, ako se tumor prostire unutar nekog od unutrašnjih organa, bol obično nije tačno lokalizovan i prostire se u druge delove tela koji su udaljeni od prvobitne lokacije.   Pošto je bol uglavnom vezan za aktivnost i veličinu tumorskih ćelija, umnogome njegovo prisustvo može biti direktno povezano sa povećanom tumorskom aktivnošću, ali ovo ne mora da bude pravilo kod svakog nastanka bola.
Pacijenti koji prolaze kroz tretmane kao što je zračenje ili hemoterapija mogu iskusiti post proceduralni bol, koji je uzrokovan dejstvom zračenja i hemoterapije na zdrave ćelije. U tom slučaju, normalne ćelije su oštećene zbog terapijskog procesa, što rezultira bol usled oštećenja samih neurona.

Kad su kancerogene ili zdrave ćelije povređene u terapijskom procesu, one oslobađaju citokine koji utiču kao nociceptivni stimulansi na nervne završetke, podstiču signale za bol. Ovo je razlog zbog kog neki ljudi mogu da dožive bol post hemo ili radioterapijom. Uz kvalitetne anelgetike bol može biti dobro kontrolisan u oko 90% slučajeva. Važno je primetiti da se bol može modulisati i u različitoj percepciji i toleranciji kod pacijenata, što objašnjava zašto različiti ljudi različito reaguju na isti nivo bola. Kod pacijenata obolelih od raka, većina njih su pod uticajem stigme dali će propasti ili će pasti u duboku bezpomoćnost. U tim slučajevima dolazi do duboke depresije kod pacijenata koji su oboleli od raka i u velikoj meri ovo stanje utiče na modulaciju percepcije bola.

Povećani nivo tumor markera

Neki pacijenti i pored veoma visokog bola su usled lečenja hemoterapijom doživeli i povećani nivo tumor markera. Ovaj fenomen nije nubičajen. Tumor markeri rastu uglavnom u korelaciji sa povećanom tumorskom aktivnošću, ali to ne treba izjednačavati sa neefikasnošću hemoterapije. U mnogim slučajevima su ove pojave bile povezane direktno baš sa efikasnošću hemoterapije.  Usled nekih naučnih istraživanja na kanceru debelog creva koji je metastazirao na druge organe usled delovanja hemoterapije došlo je do povećanog nivoa tumorskih markera, ali posle nekog vremena je došlo do smanjenja tumorskih markera a takođe i do smanjenja zapremina tumora i metastaza.

Istraživači trenutno rade na objašnjenju ovog fenomena koji je gore opisan. Pre početka hemoterapije, ćelije kancera funkcionišu uravnoteženo. Njihov rast ograničava snabdevanje krvi. Kako je rast ćelija raka ubrzan, snabdevanje krvi postaje ograničavajući faktor, koji prevazilazi anginogenezu da obezbedi hranjljive sastojke i zadovolji metaboličke zahteve kancera. Masa ćelija će nastaviti da raste i ćelije koje se nalaze u središtu mase će polako biti lišene dotoka krvi, što rezultira smrću ćelija u jezgru tumora. Tumorska masa će se vremenom smanjiti, što će obezbediti prostor za razvoj novih ćelija i njihov rast. Ciklus će se nastaviti,a u procesu će organizam biti lišen svih hranjljivih materija i energije.

Anti kancerogene terapije

Isti slučaj je i sa uspešnim delovanjem neke antikancerogene terapije. Kada se koristi terapija sa antikancer preparatom artemisininom, neke kancerogene ćelije odumiru, oslobađajući citokine koji kako smo gore naveli stimulišu nerve i proizvode signale za bol a smanjenjem populacije ćelija raka se povećava njegova aktivnost, a automatski ovo delovanje dovodi do povećanja nivoa tumor markera u organizmu. Takođe ova aktivnost odumiranja daje veći prostor za povećani razvoj novih ćelija i ova akcija može da vrši kompresiju na okolna područja pritiskajući nervne završeteke stimulišući dodatni bol. Kad ova terapije dostigne optimalan nivo, to jest kad se više ćelija raka uništava nego što kancer uspe da ih proizvede dolazi do naglog pada tumorskih markera i umanjenja razvoja tumora usled delovanja artemisinina. Takođe u nekim početnim rezultatima pre dostizanja ovog nivo imamo slučaj da se zapremina kancera nije smanjila ali dolazi do smanjenja kompresije ili gustine samog tumora. Vremenom delovanjem aretimsininom na tumor usled smanjivanja kompresije, povećanim odumiranjem ćelija raka u odnosu na njihovu ponovnu proizvodnju dolazi i do smanjivanja zapremine a ujedno i do popuštanja pritiska na nervne završetke a takođe i smanjenog osloboađanja citokina što rezulitara smanjivanjem bola nastalog usled ove rekacije uništavanja kancera.

artemisinin

Tretiranje hepatocelularnog kancera i eksperimenti sa artemisininom

Artemisnin je prva vrsta leka kojim se tretira osnovna verzija parazita Plasmodium falciparum ili bolesti poznatije kao malarija. Ovaj preparat je izolovan iz biljke Artemisa Annua ili narodski zvane slatki pelin koja je već vekovima jedna od nosećih biljaka u kineskoj tradicionalnoj medicini.

Artemisnin ima peroksid vezu koja mu daje sposobnost da formira slobdne radikale posle kontakta sa gvožđem. Slobodni radikali su toksični ćelije. Kancerogene ćelije zu izuzetno zavisne od gvožđa zbog dupliranja DNA prilikom deobe ćelija. Iz tog razloga kancerogene čelije sadrže visoku koncentraciju inter-celularnog gvožđa, više nego normalne ćelije da bi mogle da snabdeju nekotrolisanu replikaciju. Iz tog razloga Artemisnin je toksičan isključivo za kancerogene ćelije.

Ovaj pronalazak vezan za artemisnin je dao inspiraciju mnogim istraživačima koji su posvetili svoj radi istraživanju kancerogenih oboljenja i otkrivanju novih terapija za tretiranje raka. I pored toga, artemisnin je manje potentan od drugih anti kancer lekova pa su potrebne veće količine ovog preparata da bi se postigao željeni efekat. Iz tog razloga razvijeni su efektivniji derivati artemisnina koji su korišćeni za klinička ispitivanja. Ova jedinjenja su dala obećavajuće rezultate kao izuzetno potentni lekovi sa manje propratnih efekata u odnosu na dosada korištene tradiconalne anti-kancer agense.

Tretiranje hepatocelularnog kancera

Mnogi derivati artemisnina, podjednako oni jednostavni i kompleksni su testirani kao tretman za neke tipove kancera koji se pojavljuju kod ljudi. Hepatocelularni tip kancera je jedan od njih.

Hepatocelularni karcinom ima dugo vreme razvoja bez prisutnih simptoma i komplikacija. Iz tog razloga većina pacijenata imaju veoma razvijenu bolest sa mnogim porširenjima i tumorima visokog stepena u vreme kad je ona dijagnostifikovana. Ovi rezultati su povezani sa veoma niskom stopom preživljavanja koja u proseku je u okviru od 5 godina od vremena nastanka.

Opcije tretiranja hepatocelularnog kancera uključuju hirurške intervencije i hemoterapiju. Hirurške intervencije nisu moguće kod slučajeva sa razvijenim tipom tumora. Iz tog razloga farmakološka terapija je izuzetno važna za tretiranje hepatocelularnog kancera.

Tradicionalni hemoterapeutski lekovi nisu toliko efektivni na razvijene tipove kancera pa čak i kad se koriste kombinovani. Ova činjenica dodaje još veći pritisak na medicinu i naučnike da pronađu alternativu klasičnim metodima lečenja.

Gemcitabin

Gemcitabin najnovji lek širokog spektra dejstva sa anti-kancerogenim svojstvima je uključen u najnovija medinska ispitivanja za tretrianje hepatocelularnog kancera. Istraživanja su dala pozitivne rezultate do sad. Dalja istraživanja su nastavljena sa ovim lekom i kombinovanjem sa artemisninom i njegovim derivatima.

Istraživanje artemisinin 1

slatki pelin artemisia annua

Anti-kancerogeno delovanje artemsinina uključuje uticaj na apoptozu ili odumiranje kancerogenih ćelija. Metod delovanja u ovom pravcu još uvek nije definisan.

Jedno istraživanje na hepatocelularnom karcinomu  je obavljeno u Kini a vođa isrtaživačkog tima je bio Dr. Junmei Hou. U ovoj studiji artemisnin ili skraćeno ART i njegov derivat dihidroartemisinin ili DHA, artemeter ARM i artesunat ARS su testirani in vitro na hepatoma ćelijama HepG2 (p53 divlji tip), Huh-7 (p53 mutirane), BE-7404 (p53 mutiran), Hep3B (p53 null) i 7702 (normalne ćelije jetre). Efekat i varijacije derivata artemisinina na sve tipove ćelija kako kancerogene tako i zdrave su upoređivani.

Efekti ART i DHA samih i u kombinaciji sa gemcitabnom na HepG2 i Hep3B su dalje istraživani in vitro i in vivo. Pored sve četri vrste derivata artemsinina, ART i DHA su imali najviše citotoksične efekte na ćelije hepatoma a uprkos tome su imali veoma nizak stepen toksičnosti na normalne ćelije jetre. Osnovni mehanizmi u ovim procesima su bili inhibicija ćelijske proliferacije, G1 faza zasutavljanje i modulacija molekula u ćelijama. Takođe je bila uključena i apoptoza, inhibicija rasta tumora i modulacija gena tumora obe in vitro i in vivo.

U ovim aktivnostima DHA je povećao antikancerogene efekte gemcitabina. Istraživači su zaključili da „ ART i DHA imaju iznenđujući anti kancer efekat na ljudske hepatoma ćelije, posebno na p53 status, sa minimalnim efektima na normalne ćelije, sa indicijama da su ova dva derivata obećavajući terapeutici za ljudski hepatoma kancer i kad se korstie sami a i  kad se koriste u kombinaciji sa drugim lekovima.

Istraživanje artemisinin 2

Drugo istraživanje je sprovedeno od strane Dr. Y.P Vandewyncel i njegovog tima 2014 u cilju pronaženja terapeutskih efekata artesunata na hepatocelularni kancer. Glavni ciljevi istraživanja su bili evaluacija i efekti na rast tumora, anginogeneza, rekacije proteina i hemo otpornost hepatocelularnog kancera. Nekoliko vrsta ćelija hepatoma je testirano pod normoksičnim i hipoksičnim stanjima kako in vitro tako i in vivo. Testovi enzima i napredne tehnike snimanja su korišćene u ovoj studiji. Rezultati su pokazali da artesunat ima uticaj na vitalnost kancerogenih ćelija. Hipoksičko stanje je povečalo ove efekte.

Artesunat je regulisao vaskularno endotelni faktor rasta (bitno za angionogenezu) i smanjo rast tumora. Efekti su još više povećani u kombinaciji sa sorafenibom. Nije evidentirana hepato toksičnost tokom ovih reakcija i artesunat nije pokazao hemo rezistenciju zajedno sa dosorubicinom. U ovim istraživanjima je takođe zaključeno da je artesunat potencijalni lek za tretiranje hepatocelularnog kancera

Istraživanje DR Henri Lai

Veoma intresantnu studiju je napravi doktor Henri Lai sa svojim istraživačkim timom na osnvu činjenice da kancerogene ćelije imaju veći broj transferinskih receptora na površini. Transferin je  protein koji trasportuje gvožđe. Transferin, jednom uvučen u receptor se unosi u ćeliju putem procesa koji se naziva endocitoza. Stoga, ako je artemisnin  povezan sa transferinom, ovaj kontigent bi mogao biti preuzet od strane ćelija raka što bi dovelo do visoke koncentracije u kancerogenim ćelijama artemisnina unešenog uz pomoć transferina.

U samim ćelijama gvožđe bi bilo otpušteno iz transferina rekacija između gvožđa i artemisnina bi proizvela slobodne radikale koji uništavaju kancerogenu ćeliju iznutra. Istraživači naglašavaju da je ovaj proices veoma selektivan i potentan u smislu vezanog artemisnina na proteinu transferina i njegove snage prilikom uništavanja kancerogenih ćelija.

Kineska biljka leči kancer

tretiranje hepatocelularnog kancera

Više činjenica smo pronašli u članku pod nazivom „ Kineska biljka leči kancer“ od  dr. Roberta Jay R Rowena objavljenog 2002. Po ovom članku, tim naučnika iz Vijetnama je zabeležio uspešno dugoročno izlečenje za oko 60% slučajeva  (od 400 pacijenata) kod ljudi gde je artemisnin bio kombinovan sa standardnim treapijama za kancer.

Prilikom lečenja tih pacijenata, jedna 47 godišnja žena, koja je imala terminalni kancer jetre koji se zakomplikovao sa ascitesom a čiji je očekivani životni vek bio ograničen danima maksimalno nedeljama je bila tretirana artemisninom i kombinovanom terapijom. Ona je bila živa dve ipo godine nakon terapije bez ikakvih znakova bolesti. Ovaj događaj daje čvrst dokaz da tretman artemisninom može da stabilizuje veoma efektivno rast kancera.

Još jedna studija je izvršena u 2013 godini  sa derivatima artemisina AD1-AD8 na in vitro ćelijama kancera jetre. Takođe je zaključeno da ova jedinjenja imaju potencijal kao anti kancer agensi i da su potrebna dalja ispitivanja na životinjama radi njihovog daljeg unapređivanja.

Zaključak

Zaklučak iz gore navedenih studija je da artemisinin ima sposobnost za tretiranje hepatocelularnog kancera. Različite studije su ispratile efekat ovog leka prilikom invazije i širenja hepatocelularnih kancerogenih ćelija. Nekoliko linija kancerogenih ćelija je bilo tretirano sa različitim koncentracijama artemisnina. Rezultati ovih studija indiciraju da od koncentracije zavisi inhibitorni egfeakat na metastaze kako u in vivo tako i u in vitro. Nekoliko biohemijskih mehanizama uključujući MMP2 metaloproteinazu, TIMP2 i CDC42 kontorlu ćelijske deobe su doveli do navedenih efekata.

Pošto su mnoge studije i istraživači dali veoma jaku preporuku za korišćenje artemisnina i njegovih derivata kao antikancerogenih agensa kod hepatoma kancera i kod efektivne apoptoze kancerogenih ćelija, smanjivanja tumora i inhibicije širenja kancera. Preporučuje se dalje kombinovane terapije koje su bolje nego pojedinačne ili solo terapije. Dalja istraživanja na ljudima su neophodna da bi se tačno odredila efikasnost ovog jedinjenja i da bi se indntifikovali propratne pojave pre nego što se krene u masovnu proizvodnju ovog obećavajućeg leka.

artemisinin

Artemisinin i rak dojke

Artemisinin selektivno  smanjuje funkcionalne nivoe estrogenskog receptora-alfa i otklanja proliferaciju indukovanu od strane estrogena u ćelijama ljudskog raka dojke.

Rak dojke nastavlja da proganja žene kao drugi vodeći uzrok smrti. Njegov teror ostaje neumitan čak i pored naprednog medicinskog znanja našeg veka. Samo u SAD-u jedna od svakih osam žena će biti dijagnostifikovana sa rakom dojke nekad tokom njenog života. Procenjeno je da će svake godine 220000 žena u SAD-u biti dijagnostifikovano sa rakom dojke, od čega će 40000 njih umreti.
Rak dojke, kao i druge vrste raka, nastaje iz kompleksne interakcije između spoljašnjih i unutrašnjih faktora. Na listi spoljašnjih faktora su neaktivan(sedeći) način života, noćne smene, izloženosti alkoholu i duvanu, itd. Unutrašnji faktori su: genetska šminka, životni stil, i medju njima najbitniji faktori su biti pripadnica ženskog pola kao i starija dob. Tkivo dojke postaje rak kada izgubi mogućnost da prestane da se deli, da ostane vezano za susedne ćelije i da umre u programirano vreme. Nekoliko faktora je istraženo kao uzrok raka; nasleđena genetička mutacija je primarni uzrok na koji se sumnja. Ipak, studije su otkrile da samo kod 5-10% pacijenata koji boluju od raka dojke, se mogu nasledne genetičke mutacije kvalifikovati kao uzrok raka, od kojih su BRCA genetske mutacije najpoznatije. Familijarna veza se posmatrala u nekoliko slučajeva sa faktorom rizika koji ide od 7.8 do 21.1%, a najveći rizik raka dojke među njima ima srodnik prvog stepena. Međutim, bez obzira na pomenuto, najveci faktori rizika ipak ostaju biti žena i starija dob.

Prognoza raka dojke

Prognoza raka dojke zavisi od mnogo faktora. Terapeutski modaliteti, ipak, mogu biti svedeni na centralnu ulogu estrogena. Po ovome, rak dojke spada u dve kategorije: osetljivi na estrogen i neosetljivi na estrogen. Studije ukazuju na to da ćelije raka dojke imaju dva glavna receptora estrogena, a to su ERα i ERβ. Razmera ovih receptora određuje maligno ponašanje kancera, i samim tim njegove terapeutske modlaitete a zatim i prognoze. Viša  ERα : ERβ razmera se nalazi u uzajamnoj vezi sa višom ćelijskom proliferacijom, dok se niska ERα : ERβ razmera nalazi u uzajamnoj vezi sa anti-proliferacijskim stanjem.

Većina kancera dojke koji imaju ERα je osetljivo na estrogen, i modaliteti lečenja za ove vrste raka dojke uključuju uzimanje anti-estogen lekova kao što su Tamoxifen i Fulvestrant. Ovi lekovi deluju tako što blokiraju receptore estrogena, i kao rezultat potiskuju proliferatorsko ponašanje kancerogenih ćelija. S druge strane, rak dojke neosetljiv na estrogen se obično leči hirurškim odstranjivanjem tkiva dojke, ispraćenim opštom hemoterapijom. Rak dojke osetljiv na estrogen pruža bolje prognoze s obzirom da anti-estrogen lekovi mogu da se uzimaju. Ipak, dugotrajna upotreba ovih lekova ne prolazi bez sporednih efekata. Sporedni efekti ukljucuju uvećan rizik od kancera endometrijuma kao i povećanu mogućnost pojave DVT-a (duboke tromboze vena).
Od kada postoji detaljno farmakološko profilisanje trenutnih anti-estrogen lekova, pažnja se posvećuje istraživanju lekova sa sporednim efektima koji se lakse tolerisu. Među kandidatima,  ekstrakt slatkog pelina, Artemisinin, je značajno uzet u obzir s obzirom na njegova anti-kancer dejstva. Artemisinin, seskviterpen lakton, se ekstrahuje iz Kineske biljke Artemisia annua, poznatije kao qinghaosu ili slatki pelin. Ona sa svojim imenom nosi milenijum dugu istoriju široke medicinske primene od strane Kineza, najčešće za lečenje groznice. U kasnim 1990-im,  Novartis je podneo patent s razlogom da obezbedi lek protiv malarije na bazi Artemisinina sa nesvakidasnjim rezultatima. Studija njegovih protiv-malarijskih dejstava i osobina dovodi do još jednog obećavajućeg anti-kancer dejstva Slatkog pelina Artemisinina.

Antikancerogeno delovanje artmisinina

Anti-kancer mehanizam artemisinina se trenutno intezivno istražuje; nekoliko dokaza su potpomogli formulaciju modela u kom ekstrakt Slatkog pelina Artemisinina ubija ćelije raka tako što nanosi nepopravljivu štetu preko ROS-a (reaktivne vrste kiseonika) ciljajući ćelije raka sa visokim sadržajem železa. Takođe indukuje apaptozu u ćelijama raka što tera mutirane ćelije da izvrše programirano samoubistvo. Razvojni Terapeutski Program Nacionalnog Instituta za Rak, SAD, analizira efekte Artemisinina na 55 linija ljudskog kancera, i dokazuje anti-kancer aktivnost protiv nekoliko tipova raka uključujući leukemiju, linije raka debelog creva, melanoma, kao i linije raka dojke, jajnika, prostate, centralnog nervnog sistema kao i bubrega. Ranije studije su takođe rasvetlile njegovo dejstvo protiv angiogeneze kao i njegov efekat na ćelijski zastoj, pa on stoga sprečava proliferaciju i metastazu ćelija raka.

Kada govorimo o  raku dojke, istraživači su takođe dokazali u ranijim studijama da Artemisinin pokazuje dejstvo na rak dojke. U studiji zabeleženoj 2008-me od strane Sunder et al-a, tretman MCF7 ćelija (linija ćelija ljudskog raka dojke koji reaguje na estrogen i koji izražava i alfa (ERα) I beta (ERβ) receptore estrogena)sa artemisininom, fitohemikalije iz Slatkog Pelina, su efektivno blokirale progresiju ćelija stimulisanih od strane estrogena. Artemisinin dokazano reguliše i smanjuje ERα protein i njegove transkriptesa vrlo malo do nimalo reluglatornog delovanja na ERβ, vraćajući visoki ERα : ERβ razmer na nivo blizu fiziološkog nivoa.

Studine sa artemisininom

Ranija studija koju su sproveli Lai i Singh u 2006-oj na pacovima, navodi potencijalnu aktivnost Artimisinin na ćelije raka dojke. Pacovima izloženim potentnom karcinogenu dojke, 7,12-dimetilbenz(a)atracin (DMBA), su dati Artemisnini koji se oralno uzimaju. Rezultati oslikavaju inhibiciju nastanka raka dojke. S obzirom da su ove ćelije raka osetljive na estrogen, rezultat je s toga ekstrapoliran mogućem mehanizmu kojim Artemisinin remeti promociju estrogena u epitlu dojke pacova, verovatno mešanjem kroz ERα aktivnost.

Prevodeći studiju na ljudskim ćelijama raka, Sundar et al je otkrio da Artemisinin smanjuje ERα promotere čime takođe smanjuje njegovu transkripciju, održavajući njegov nivo niskim. Tretman artemisininom takođe otklanja indukciju transkripta endogenih receptora progesterona ili preko E2 ili PPT, i inhibira estrogensku stimulaciju luciferaze plasmida vođenih saglasnošću elemenata odziva estrogena(ERE). Testovi hromatin imunoprecipitacije su pokazali da Artemisinin obimno smanjuje nivo ERα veze sa promoterom receptora progesterona, dok nivo veze ERβ ostaje nepromenjen. Rultati se prevode u stanje niske proliferacije posle tretmana sa Artemisininom, stanje normalno viđeno u ljudskim epitelnim ćelijama dojke.

Sa ovim rezultatima, postoji jaka preporuka za Artemisinin kao pomoćnu terapiju zajedno sa trenutnom anti-estrogen terapijom. Kombinacija obećava pozitivnu sinergiju sa obećavajućim značajno nižim sporednim efektima anti-estrogen terapije. Pri dugotrajnoj anti-estrogen terapiji pacijenata sa rakom dojke osetljivim na estrogen, kombinacija sa fitohemikalijama Slatkog Pelina, Artemisinina koje se prirodno pojavljuju, će koristiti pacijetima da snize sistematsku izloženost anti-estrogen sporednim efektima. 

artemisinin

Kliničke studije borbe protiv raka i tretmani slučaja sa Artemisininom

Još od kasnih 1980-tih, anti-kancerogena svojstva slatkog pelina artemisnina su bila ispitivana in vitro[1]. Posle detaljnijih studija Kelter-a G. u 2007-oj, i Efferth-a T. u 2001-oj, pronađeno je da su artemisinini aktivni protiv mnoštva nepovezanih linija ćelija raka, od najčešćih uobičajenih vrsta kao što su rak creva, dojke i pluća do leukemije i raka pankreasa. Studije su takođe identifikovale potencijalne opšte mehanizme kao što je normalizacija povećane Wnt/β-katenin staze kod kolorektalnog raka. Ostale staze za anti-kancerogene aktivnosti ukljucuju inhibiciju povećane angiogeneze povezane sa tumorom.

Ekstrakt slatkog pelina Artemisinin i njegovo delovanje

Anti-kancerogeno delovanje ekstrakta slatkog pelina, Artemisinina, je dokumentovano u ispitivanjima na ljudima i individualnim kliničkim slučajevima. Ekstrakt slatkog pelina, Artemisinin, je korišten u terapiji protiv raka, i pokazalo se da se lako tolerise i podnosi bez značajnih nuspojava i neželjenih efekata. Pretpostavlja se, hipotetički, da Artemisnin aktiviran od strane gvožđa nanosi štetu zbog oslobađanja visoko akilirajućih radikala na bazi ugljenika i radikalne vrste kiseonika (ROS). Radikali mogu igrati ulogu u ćelijskim promenama zabeleženim u ćelijama tretiranim sa Artemisininom kao što su povećana apoptoza, zastoj u rastu, inhibicija angiogeneze i oštećenje DNK.

Pre nego što ijedan lek bude dostupan za javnost, prethodno mora podleći rigoroznim istraživanjima. Poslednji korak ka odobravanju leka za ljudsku upotrebu jeste kliničko ispitivanje. Klinička ispitivanja su istraživačke studije koje uključuju ljude. Oni su poslednji korak u dugom procesu koji počinje sa istraživanjima u laboratoriji. Većina tretmana koje koristimo danas su rezultat prošlih kliničkih ispitivanja. Klinička ispitivanja su jedan od poslednjih koraka u dugom procesu donošenja novog farmaceutskog proizvoda na tržište. Pre nego što takav proizvod bude odobren od strane regulatornih organa, mora biti dokazana njegova efikasnost i bezbednost kod ciljane populacije pacijenata. Program kliničkog razvitka za nove proizvode ukljucuje mnoga klinička ispitivanja kao i desetine hiljada ispitanika.

Studije i klinički dokazi

Sakupljeni klinicki dokazi pokazuju da Artemisinin i njegovi derivati obećavaju lečenje karcinoma grkljana, uvealnog malinoma i makroadenoma hipofize. Ekstrakt slatkog pelina je takođe u fazama I-II ispitivanja za lečenje kancera dojke, ne-malih ćelija kancera pluća kao i kolorektalnog kancera. Slično pomenutom, klinicko ispitivanje iz 2008-me koje je sproveo Zhang, kod 120 pacijenata sa poodmaklim rakom ne-malih čelija pluća je pokazalo da ekstrakt slatkog pelina u kombinaciji sa režimom hemoterapije sa vinorelbinom i cisplatinom je povećao jednogodišnju stopu opstanka za 13% sa veoma značajnim napretkom kontrole bolesti i vremena progresije tj, napretka bolesti. Nisu zabeležena dodatna neželjena dejstva.

U studiji iz 2006-te sprovedenoj od strane Singh-a i Panwar-a, ekstrakt slatkog pelina, Artemisinin, je korišten za lečenje sedamdesetpetogodišnjeg muškog pacijenta koji je bolovao od makroadenoma hipofize. Ovaj pacijent je imao probleme sa vidom, sluhom i kretanjem kao posledice njegove bolesti. Pacijent je ekstrakt slatkog pelina konzumirao oralnim putem u periodu od 12 meseci. Iako je tumor ostao isti po pitanju veličine, CT skeniranje je pokazalo smanjenje gustine tumora, i klinički, povezani simptomi i znakovi su se značajno poboljšavali kako je terapija odmicala. Pacijent je takodje naglasio da je profitirao u mnogome od ovog tretmana. To je, zapravo, produzilo njegov zivot i poboljšalo kvalitet njegovog života. Sve u svemu, treatman artemisininom je veoma koristan i efikasan u poboljšavanju kvaliteta života pacijenata.

U drugoj studiji iz 2014-te koju je sproveo Sanjeev, nasumična, placebo-kontrolisana ekperimentalna studija u kojoj ni subjekti ni istraživači nisu upoznati sa činjenicom kada je medikament dat pacijentu, bila je vezana za oralnu terapiju Artemisninom za kolorektalni rak i bila je primenjena na 20 pacijenata. Primarni cilj ove studije je bio da se odrede i utvrde efekti ekstrakta slatkog pelina, Artemisinina, koji se uzima oralnim putem, kod indukovanja apoptoze (programirane smrti ćelija) kod pacijenata koji su na čekanju za hiruršku operaciju kolorektalnog adenokarcinoma. Apoptoza u manje od 7% ćelija je viđena  kod 67% odnosno 55% pacijenata u artemisinin i placebo grupama, zasebno. Stoga, Artemisinin ima anti-proliferativna svojstva kod kolorektalnog kancera i generalno se dobro podnosi.

U 2008, Zhang je dizajnirao studiju da bi uporedio efikasnost i toksičnost Artemisinin tretmana kombinovanog sa NP-om ( režim hemoterapije sa vinorelbinom i cisplatinom) kao i NP-a samog u lečenju poodmaklog raka ne-malih ćelija pluća (NSCLC). Stotinu dvadeset slučajeva poodmaklog NSCLC-a su bili nasumično podeljeni u hemoterapijsku grupu kao i grupu sa kombinovanim Artemisininom i hemoterapijom. Pacijenti u kontrolnoj grupi su lečeni sa režimom hemoterapije sa vinorelbinom i cisplatinom. Pacijenti u ispitivačkoj grupi su tretirani sa režimom hemoterapije dopunjenim sa intravenoznim inekcijama Artemisinina. Stopa kontrole bolesti kod ispitivačke grupe (88.2%) je bila značajno viša nego kod kontrolisane grupe (72,7%)(P<0,05), i vreme progresije bolesti kod ispitivačke grupe (24 sedmice) je bilo značajno duže nego kod kontrolne grupe (20 sedmica). Stoga, Artemisinin kombinovan sa hemoterapijom može povećati stopu kontrole bolesti i produziti vreme progresije bolesti kod pacijenata sa poodmaklim NSCLC-om bez značajnih neželjenih efekata.

Studija iz 2002

Singh and Verma u 2002 godini su zabeležili da je Artemisinin uspešto korišten u lečenju karcinoma skvamoznih ćelija grkljana gde su lečeni pacijenti pokazali značajno smanjenje veličine tumora (do 70%) posle dva meseca tretmana. Sveukupno, Artemisinin terapija pacijenata je bila od velike koristi u pordužavanju i poboljšavanju kvaliteta života. Bez tretmana, pacijenti oboleli od raka grkljana umiru u porseku u roku od 12 meseci.

Studija o artemisininu iz 205

Nadalje, Berger u 2005. godini je dokazao da Artemisinin, korišten u kombinaciji sa standardnom hemoterapijom, je povećao opstanak i značajno smanjio metastaze kod pacijenata sa malignim rakom kože. Ovi pacijenti sa metastazičnim uvealnim melanomom su bili lečeni, nakon što je standardna hemoterapija sama po sebi bila neefikasna u pokusaju zaustavljanja rasta raka. Ovaj pacijent je idalje živ 47 meseci nakon što mu je prvi put dijagnostikovan uvealni rak u IV stadijumu, dijagnoza sa prosečnim preživljavanjem od oko 2-5 meseci, bez dodatnih neželjenih efekata.
Na kraju zaključujemo da je ekstrakt slatkog pelina, Artemisinina, u velikoj meri netoksičan i on je sa srodnim jedinjenima bio primenjen na preko 2 miliona pacijenata, kako dece tako i odraslih, širom sveta bez izveštaja o značajnim nuspojavama i neželjenim efektima. Takođe, Artemisinin je veoma pristupačan po pitanju cene za razliku od konvencionalnih lekova protiv raka. Finalni rezultat trenutnih kliničkih ispitivanja, koristeći Artemisinin kao terapiju ili dodatak protiv širokog spektra kancerogenih oboljenja, još uvek nije objavljen iako su prvobitni pronalasci pokazali jako pozitivne rezultate. Drugi slučajevi koji opisuju korištenje Artemisinina za lečenje raka su bili zabeleženi u Cancer Smart Bomb prvom i drugom delu studije (White, 2002).

[1] U laboratorijskim uslovima. (Bukvalan prevod sa latinskog: unutar stakla). Odnosi se na eksperimentalne biološke studije koje se sprovode koristeći komponente organizma koje su bile izolovane iz njihovog uobičajenog biološkog konteksta, da bi omogućila detaljnija ili podesnija analiza nego što bi bilo moguće sa celim organizmom. 

artemisinin

Biljka slatki pelin lek za tumore i rak

Danas su veoma visoke šanse da ste imali rak ili da ste znali nekoga ko ga ima.U Kanadi je milion gradjana koji su živeli u 2009 godini imalo kancer u periodu od 10 godina.Kod dva od svakih pet gradjana će se razviti rak vremenom a jedan od svaka četri će umreti pokazale su analize.U Americi jedna od svake tri žene i jedan od dva muškarca će postati zaraženi rakom.Iako su te stope u uzlaznoj putanji i dalje se koriste samo dozvoljeni tretmani za rak a to su hemoterapija,operacija i zračenje.

Više na temu nastanka raka na celularom i sistemskom nivou i kako se preventivno možemo zaštiti možete pročitati u članku Kako nastaje rak

Polako ali sigurno se približavamo novom vremenu u kome će medicinska zajednica biti prisiljena da otvori nove opcije kada je u pitanju način i metode lečenja raka.Naučnici su otkrili da hemoterapija ubrzava rast raka i ubija pacijenta a u mnogim slučajevima se nije videlo nikakvo poboljšanje.Takodje je otkriveno da je ovaj tip lečenja izuzetno toksičan za ljudsko telo.

Malo poznata javnosti,jedna kineska biljka dominira na listi ubica kancerogenih ćelija koja se u poslednje vreme izuzetno proširila.Prema objavljenim studijama u mnogim časopisima artemisinin je derivat kineske biljke zvane slatki pelin koji se koristi u kineskoj medicini i koji selektivno ubija kancerogene ćelije.

Henri Lai i njegov tim istraživača sa univerziteta u Vašingtonu sintetišu ovo jedinjenje i koriste ga u istraživanju kao sredstvo za uništavanje kancerogenih ćelija.Velika stvar je da ovo jedinjenje napadajući ćelije u kojima je koncentrovana velika količina i u kojima je povišen nivo gvoždja selektuje i isključivo napada ćelije raka dok zdrave ostaju netaknute.

U dosadašnjim istraživanjima je primećeno da osobe koje su obolele od raka u veoma odmaklim fazama imaju smanjenje tkiva zaraženog kancerom za 10 posto u roku od prvih mesec dana.Takodje je utvrdjeno da efektivan tretman treba da bude ispraćen i nekim drugim jedinjenjima i pravilnom ishranom,dijetom mada je u osnovi artemisinin sa gvoždjem primarni nosioc ovog načina lečenja.Kod pacijenata je primećeno da se usled početka terapije artemisninom javljaju bolovi u predelima gde se nalaze kancerogene ćelije i tkivo zahvaćeno rakom.Zaključak je bio da je reakcija prouzrokovana uništavanjem i aktivnim delovanjem artemisinina na zaražene ćelije.Takođe je navedeno da je u praksi za dugoročne rezultate bilo potrebno izmedju 4 i 7 meseci terapije artemisininom ili slatkim pelinom.

Artemisnin 100 puta selektivnije ubija zaražene ćelije u odnosu na zdrave ćelije.Ovo jedinjenje je 34000 puta jače prilikom ubijanja kancerogenih ćelija u odnosu na one normalne i zdrave.“- kaže doktor Henri Lai.

„Mi ga nazivamo trojanski konj jer ćelije raka prepoznaju trasferin kao prirodan i bezopasan protein.Ćelija zaražena rakom prihvata ovaj protein ne znanajući da je to ustvari bomba.“ Navodi Henri Lai.Ovaj ekstrakt je korišten hiljadama godina u Kini.On ubija 12000 ćelija zaraženih kancerom u odnosu na svaku zdravu ćeliju što je veoma selektivan metod uništavanja kancera sa minimalnim neželjenim efektima.Ovaj preparat je licenciran od strane Vašingtonskog univerziteta za Artemisia Biomedical Inc kompaniju koja je osnovana u Njukaslu delu Vašingtona i koja je sponzorisana od strane dr.Laia i dr Nerande Sighn u svrhu razvoja proizvoda za lečenje.

Više informacija o uticaju artemisinina na kancerogena oboljenja možete pročitati u članku Naučna istraživanja artemisinina kao potencijalnog leka za rak

Proizvod slatkog pelina je već dostupan u osnovnom obliku a to je visoko koncentorovano jedinjenje artemisina i proizvodi se u nekim kompanijama.Poznato je da je u odnosu na druge lekove i terapije kojma se leči kancer veoma pristupačan za proizvođače i pacijente u mnogim zemljama u kojima je tek u razvoju proizvodnja,prodaja i kompletna terapija lečenja ovim jedinjenjem.

Ovde možete da pogledate ponudu artemisina i preparata na bazi slatkog pelina

Povećavanje efikasnosti slatkog pelina sa kiseonikom

Tehnika koju je koristio Majkl Džekson da bi produžio dugovečnost pokazuje veoma dobre mogućnosti da poveća efektirvnost prirodnog leka za rak. U okruženju čistog kiseonika na tri ipo puta većem pritisku vazduha od normalnog prirodni preparat artemisnin derivat biljke artemisia annua ili narodski zvane slatki pelin ima veću moć i efektivnost prilikom unuštavanja kancerogenih ćelija. Takodje je potvrđeno da kiseonik pod ovako visokim pritiskom sam po sebi uništava kancerogene ćelije.Ova istraživanja su objavili naučnici sa Vašinktonskog Univerziteta u časopisu Anticancer Research.

Najnovija studija

U najnovijoj studiji izvršeno je ispitivanje u kome je korišten artemisnin i kiseonik. Koristeći samo slatki pelin ili samo kiseonik je postignuto redukovanje širenja kancerogenih ćelija leukemije za 15 posto. Ako se ova dva metoda koriste u kombinaciji smanjuje se rast ćelija za 38 odsto, što takođe povećava efikasnost artemisnina za 50 odsto.

“Ako se kombinuje kiseonik pod visokim pritiskom i artemisnin postiže se mnogo veća efikasnost i mnogo brže izlečenje“, tvrdi vođa tima istraživača Dr. Henri Lai. “Mi smo izvršili meranja na samo 48 sati, na dužem vremenskom periodu očekujemo mnogo bolje rezulate od gore navedenih.“

Istorija artemisinina

slatki pelin artemisia annua

Istorija leka artemisnina nas podseća na rane 70-te i priču o Indijani Džonsu. Dr.Lai kaže da je kineski lider Mao Ce Tung naredio istraživanje i razvijanje leka za malariju.Istovremeno su seljaci u centralnoj Kini otkrili 2000 godina staru grobnicu koja je u sebi sadržala tri kovčega. Jedan kovčeg je sadžao svileni svitak koji je opisao razne recepte, uključujući i lek za malariju artemisinin. Kinezi su ispratili ova uputstva i tako je iz prošlosti ponovo vraćen drevni lek.

Upotreba

Danas se slatki pelin u mnogo koristi u Aziji i Africi za lečenje malarije.otkriveno je da artemisnin deluje u dodiru sa gvožđem i formira slobodne radikale, veoma reaktivne naelektrisane čestice koje razaraju kancerogene ćelije. Parazit malarije je takođe podložan jer je negov organizam takođe bogat gvožđem.

Artemisnin omogućava jeftin način lečenja raka“ rekao je Lai „njegova efikasnost je 100 puta veća od tradicionalne hemoterapije“ takodje je dodao “Što se raka dojke tiče kod ovog oboljenja artemisnin pokazuje najvišu efikasnost.“

Lai kaže da visok nivo kiseonika poboljšava efekat slatkog pelina, jer kiseonik povećava stvaranje slobodnih radikala. U 2010 on je je izvršio istraživanje sa korišćenjem hiperbarične komore u kojoj je Raimond Kouk profesor farmaceutskih nauka vršio ispitivanja da pod visokim pritiskom kiseonik smanjuje bol.

Hiperbarična komora

Hiperbarična komora ispunjena kiseonikom pod visokim pritiskom pomaže roniocima koji izađu na površinu previše brzo da se postepeno prilagode na normalan nivo kiseonika. Pop pevač Majkl Džekson je sredinom 80-tih pokušao da izleči brojne ožiljke od plastične operacije spavanjem u hiperbaričnoj komori, takodje da zadrži svoj mladalački izgled i produži svoj životni vek. Dokazano je da hiperbarična komora sa kiseonikom leči nekoliko bolesti uključujući bolest dekompresije, trovanje ugljen monoksidom, teške opekotine i sporo zarastanje rana.

U kliničkoj praksi, artemisinin-hiperbarična terapija dovodi da prilikom boravka ljudi i životinja u hiperbaričnoj komori se povećava efikasnost slatkog pelina. Ostali koautori su Usuke Ohgami, Catherine Elstad i Eunhee Chung iz VSU i Donald Shirachi iz Čiko hiperbaričkog centra. Istraživanja finansira država Vašington na Univerzitetskom koledžu za farmaciju Čiko u hiperbaričnom centru.

Naučna istraživanja artemisinina kao potencijalnog leka za rak

Jedinjenje artemisinin se ekstraktuje iz biljke koja se naziva slatki pelin. Pre mnogo hiljada godina Kinezi su ga koristili za lečenje malarije. Danas, naučnici su dokazali da ova čudesna biljka je podjednako efikasna u borbi protiv raka. Hajde da pregledamo neke od naučnoistraživačkih radova koji su do sad objavljeni.

Metod tretiranja kancera

Sve kancerogene ćelije imaju povećanu koncentraciju gvožđa da bi se razvijale, drugim rečima kancerogene ćelije imaju mnogo veću koncentraciju gvožđa u odnosu na normalne ćelije. U toku istraživanja, naučnici su izvadili iz organizma ćelije sa maksimalnom kocentracijom gvožđa i u njih injektovali artemisinin. Rezultat je bio da artemisinin ima osobine inhibicije i uništavanja kancerogenih ćelija.

(Us patent 5,578.637, Univerzitet Vašington, pronalazači Dr H.Lai i Dr NP Singh, Novembar 26 1996)

Leukemija kod ljudi

artemisinin

U drugoj studiji dr.Lai je pronašao veoma značajena otkrića što se tiče ćelija leukemije. On je otkrio da su ćelije raka uništene vrlo brzo u roku od nekoliko sati kad su izložene holotransferinu (on vezuje receptore koji služe prenošenju gvožđa) I dihidroartemisininu ( tip artemisnina koji je rastvorljiv u vodi). On je naglasio da je uništenje ćelija moglo biti proizvod visoke koncentracije gvožđa u ćelijama leukemije.

(H.Lai I NP Sing, selektivne ćelije raka izložene Dihidroartemisininu I holotransferinu)

55 onkoloških ćelijskih linija

Ova neverovatna biljka ispitana je za aktivnost protiv 55 linija kancera. Ustanovljeno je da je artemisinin najaktivniji protiv leukemije i raka debelog creva, melanoma, raka dojke, raka prostate i raka bubrega. Takođe je utvrđeno da je efikasnost bila znatna u kombinaciji sa drugim standardnim lekovima koji se koriste u borbi protiv raka. Kao takav, ovi rezultati ga klasifikuju kao veoma upotrebljivo jedinjenje sa niskom toksičnošću a samim tim ima potencijal da zameni hemoterapiju.

(Antimalarijski lek je takođe efektivan protiv kancera Int’l Journal of Oncology, 18;767-773,2001)

Ćelije raka dojke

Biljka slatki pelin I jedinjenje artemisinin postaju citostatik u prisustvu gvožđa. Da bi prilaogdla veći unos gvožđa kancerogena ćelija poseduje više transferin receptora, to su putevi koji omogućavaju gvožđu ulaz u ćeliju. U ćelijama raka dojke ima od 5 do 15 puta više transferin receptora na površini nego kod normalnih ćelija dojke. Kod nedavnih studija u normalne ćelije I kancerogene ćelije dojke je injektiran artemisinin.Rezultati su bili zapanjujući. Artemisinin je ubio čak I one ćelije koje su bie otporne na zračenje.Efekti na normalne ćelije su bili minimalni. Ova analiza pokazuje da a tretman ovom biljkom može biti jednostavan, efikasan i ekonomičan lek za rak.

(NP Singh and H Lai,Slektivni uticaj dihidroartemisnina na ćelija raka dojke. Life Sciences, 70:49-56,2001)

Prirodni lekovi koji su bolji od hemoterapije

Različite studije sprovedene odvojeno u Nemačkoj i Australiji, otkrile su aktivnosti dvadeset lekova na leukemiju artemisinin, artesuante, balcalein, Baicalin, barberine, bufalin, kantaridin, cephalotakine, kurkumin, daidzein, daidzin, dialil, disulfid, Ginsenoside, Rh2, glicirrhizic kiselina, isonardosinon, Homoharringtonine, nardosinon, nardofuran, Puerarin, kvercetin, taninska kiselina i tetrahidronardosinon. Rezultati su pokazali da artesunat povećana daunorabicin I akumulaciju u E1000 ćelijama.

Artesunat i bufalin imaju sposobnost za borbu protiv leukemije, primenjen sam ili zajedno sa daunonrubicin kod multi-rezistentnih ćelija.Ova dva leka su pogodna za lečenje leukemije I kao takvi imaju budućnost takve primene u medicini.

(Efferth et al, Blood Cells, Molecules, and Diseases 28(2) Mar/April; 160-168, 2002)

4 linija ćelija kancera

Izolovani triterpeni i seskuliterpeni iz Artemisia stolonifera, oba su pokazali da mogu da unište raka pluća, rak jajnika, melanoma kože i debelog creva.

(Kwon, Phytochemical constituents of Artemisia stolonifera, Arch.Pharm, Research 24(4):312-315,2001)

Leukemija i rak pluća

Istraživači su otkrili novi tip jedinjenja koje može da uništi ćelije kancera posle modifikovanja artemisinina. Ovaj novi derivate sadrži cijano I aril grupe I ovo jedinjenje je bilo veoma efikasno u uništavanju kancera pluća I leukemije.

(Li, Ying, et al, Novel antitumor artemisinin derivatives targeting G1 phase of the cell cycle, Bioorganic and Medicinal chemistry letters 11:5-8, 2001)

Nadam se da ste pronašli neke intresantne informacije iz ovih naučnih istraživanja o artemisininu, njegovim derivatima i uticaju na neka od kancerogenih oboljenja.

Takođe možete pročitati i Artemisinin derivat slatkog pelina i njegov rastući značaj u medicini

Artemisinin derivat slatkog pelina i njegov rastući značaj u medicini

Artemisinin se dobija iz ekstrakta slatkog pelina i do sad je ustanovljeno da je odličan za lečenje malarije uključujući i visoko otporne sojeve ovog parazita.Njegova delotvornost  se takođe pokazala i kod parazitskih infekcija kao što je šistozomijaza. Slatki pelin je pokazao i veliki uticaj i široka svojstva kod kancerogenih oboljenja a ispitivanja su izvršena na životinjama i ljudima.

Na mnoge načine i iz raznih uglova je sagledan napredak u definisanju uloge artemisnina u medicine, sa posebnim fokusom na njegove mehanizme i način delovanja. Ovaj bezbedan i jeftin lek koji spašava živote ljudi koji su zaraženi od malarije može imati takođe značajan potencijal u onkologiji.

Artemisinin upoznavanje

Izuzetna je priča o otrkriću slatkog pelina i njegovog aktivnog sastojka artemisinina od strane kineskih naučnika, koja predstavlja jedno od najvećih otkrića medicine u drugoj polovini 20 veka. Ovaj projekat nazivaju 523 i tom prilikom su otkriveni dihidroartemisinin, artemeter, artelična kiselina ili generki poznat kao artemisinin koji sad pravi neverovatne pomake u lečenju malarije. Malarija je toliko rasprostranjena da svake godine imamo oko 500 miliona novih slučajeva. Ovaj lek se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnih hinolinskih anti malarija lekova i izuzetno je učinkovit kad se kombinuje sa njima.

Struktura artemisinina derivata slatkog pelina:

(A) Artemisinin izolovan u kristal 1973 iz biljke artemisia annu ili slatki pelin, (B) dihidroartemisinin, (C) arthemer, (D) artesunat, (F) arter su prvi put pronađeni od strane kineskih naučnika 1970.(  E) Artemison predstavnik nove klase artemisinina poznate kao amino-artemisinin. Njegove karakteristike su niska toksičnost. (G) Artelinat je pripreman kao proizvod u Valterovom Crvenoarmijskom institutu za istraživanje ali je odbijen i prekinuto je istraživanje zbog njegove visoke toksičnosti. (H) Deoxiartemisinin.

Artemisinin je predmet mnogih studija čiji je cilj istraživanje i unapređenje ove klase lekova. Artemisnini su aktivni i protiv drugih parazitskih vrsta,uključujući i protozoe koji su fiogenetska vrsta parazita koji imaju veze sa plasomodium parazitima koji izazivaju malariju. Artemisnin derivat slatkog pelina takođe deluje protiv metazoan parazita Schistosoma. Njihovo lekovito dejstvo takođe obuhvata i snažno antikancerogeno delovanje. Mnogi izveštaji iz medicinskih studija prikazuju artemisinin kao antikancerogeno sredstvo. Nedavno je je objavljeno kliničko istraživanje kod obolelih od karcinoma pluća i prilikom kratkoročne upotrebe ovog jeftinog preparata utvrđeno je da postoje valjani razlozi da se ovaj lek uvrsti u sastavni deo terapije protiv kancera.

Korišćenje artemisnina za lečenje malarije

Korišćenje artesunata polusintetičkog derivata iz slatkog pelina za lečenje teškog oblika malarije je veoma istaknuto u nedavnim publkacijama. Artesunat je veoma delotvoran u poređenju sa kininomi i ima manje neželjenih efekata u odnosu na kinin, jedini lek dosada koji je korišćen za lečenje malarije.

Smrtnost kod odraslih sa artesunatom je niža nego kod kinina. U velikom obimu je studiran intraktalni tretman kod odrasli i dece sa simptomima malarije a koji su veoma udaljeni od zdravstvenih ustanova. Uskoro će biti novi rezultati ovih studija. Bezbednost i efikasnost su veoma važne u ovim studijama. Međutim jedno dete koje je tretinano veoma visokim dozama artesunata 88 mg/1kg u odnosu na dozvoljenu od 10-20 mg/1kg je umrlo prilikom tretmana od toksičnosti ovog leka.

Treba naglasiti da je artesunat dosta toksičniji u odnosu na artemisnin ali brže deluje. Interesantno je da se se oralni artemeter i DHA obično koriste u multidoznim formulacijama umesto artesunata. Artesunat možda ima pozitivne osobine,kako u pogledu stabilnosti i lakoće uticaja u poređenju sa DHA ali takođe i u negativnim efektima kod životinja kad se uporedi sa artemeterom. Novi polu sintetički artemisinini kao što je artemison ne samo da je bezbedan već i poboljšava efikasnost i ima poboljšan učinak prema modelima malarije koji su stekli otpornost na artemisinin.

Antikancerogena svojstva artemisinina – slatkog pelina

Od kasnih 80 tih godina su testirana svojstva artemisinina u borbi protiv raka.Nakon detaljnih studija, ustanovljeno je da artemisnin aktivan protiv mnogih linija tumora, uključujući najčešće tipove kao što su debelo crevo, rak dojke, kancer puća i leukemije i raka pankreasa. Studije su takođe indentifikovale opšte mehanizme kod normalizacije određenih metaboličkih procesa u organizmu koje prouzrokuje artemisinin.

Ostali mehanizmi antikancerogene aktivnosti uključuju inhibiciju poboljšane anginogeneze povezane sa tumorom. Artemisinin inhibira proliferaciju, migraciju i formiranje cevi od humane pupčane vene endotelijalnih ćelija, inhibira vaskularni endotelijalni faktor rasta. U ćelijama raka artemisinin smanjuje ekspresiju VEGF receptora i usporava rast humanog karcinoma jajnika.

Takođe je dokazano da kod nekih kancerogenih oboljenja dostavljanjem većih količina gvožđa se povećava efikasnost artemisinina. Dali treba da artemisinin ostane jedan od nekoliko jedinjenja koja nisu dovoljno istražena a imaju zanimljiva svojstva prilikom terapije na kancerogena oboljenja? Naravno da ne,a za to postoje mnogi razlozi. Prvo artemisinin je jeftin, siguran i lako se uzima oralno kao bioraspoloživo jedinjenje koje deluje ciljano na mnoge tipove kancerogenih oboljenja.

Kod životinja je izvršeno ispitivanje i dokazano je da artemisinin ima antitumorsku aktivnost i smanjuje rizik od razvoja metastaze jetre. Pored toga klinička ispitivanja pojedinih slučajeva koja su nedavno objavljena kod proučavanja raka pluća dokazuju da artemisnin u ovom slučaju ima izuzetnu efikasnost prilikom antitumorske intervencije, a naročito je ovo izraženo kod kolorektanih kancera i leukemije.

Doktor Michael Lam je napisao veoma dobar članak o istraživanjima slatkog pelina i njegovoj primeni u medicini još informacija o njihovom istraživanju možete da pronađete ovde

Druga potencijalno korisna svojstva artemisinina i njegovih jedinjenja

U novim studijama je u nekoliko grupa otkriveno da artemisinin ima takođe i antivirusna svojstva. Artemisinin smanjuje stopu replikacije hepatitisa B i C, herpesa, HIV-1, virusa gripa A i goveđe virusne dijareje. Artemisinin je takođe efikasan u smanjenju humanog herpes virusa 5 prilikom korišćenja 300 mg dnevno, oralno za 30 dana. Artemisinin ima takođe i neke antigljivične osobine protiv pneumocisitis carini. Posotoji još nekoliko pozitifnih uticaja na bolesti kao što su reumatoidni artritis, bubrežni sindrom, penkreatitis.

Artemisnin je čvrsto potvrđen kao lek za malarična oboljenja u kombinovanim terapijama. Njegov veliki potencija sada leži u bolestima koje su izazov za celo čovečanstvo kao što su mnoga kancerogena oboljenja i za koje su trenutno jednio efikasni skupi tretmani. Pitanja su naravno režim doziranja, sigurnost dugoročnog korišćenja i mogućnost indikacija sa kombinovanim terapijama. Ovo su potrebe koje trebaju hitno da se istraže u kliničkim studijama za lek prošlosti i budućnosti koji se naziva artemisinin.

Više o korišćenju i upotrebi artemisinina i metodima lečenja kancerogenih oboljenja možete pročitati ovde

artemisinin