Sulforafan efekat i primena – efikasan protiv uznapredovalog kancera

5/5 - (1 vote)

Sulforafan je sekundarna biljna supstanca koja se nalazi samo u određenim vrstama povrća. Sulforafana posebno ima u brokoliju, prokulici i karfiolu. Sulforafan se može koristiti u terapiji protiv raka (npr. Rak krvi i kože).

Efekat sulforafana na artritis i respiratorne bolesti je podjednako fascinantan. Sulforafan nije samo koristan za lečenje, već se preporučuje i kao preventivna mera za održavanje kondicije i sprečavanje navedenih bolesti. Prvo se proslavio u profilaksi raka, a zatim i u terapiji protiv raka.

Njegov potencijal se otkriva u polju artritičnih bolesti, a konačno se ispostavlja da može biti od pomoći i u lečenju respiratornih bolesti kao što su astma i peludna groznica. Govorimo o sulforafanu, sekundarnoj biljnoj supstanci iz porodice izotiocijanata (koja se nazivaju i ulja senfa ili glikozidi gorušičnog ulja). Glikozidi gorušičinog ulja nalaze se naročito u biljkama krstašica kao što su brokoli, karfiol, prokulica, rotkvica, beli kupus, crveni kupus, keleraba, hren, rukola, kreša i senf i daju ovom povrću svojstven oporan ukus.

Sulforafan je moćan antioksidans

Sulforafan je moćan antioksidans koji je prvi otkrio dr. Paul Talalai na Univerzitetu John Hopkins u Baltimoru / USA iz brokule i opisao. Dok sami vitamin C ili vitamin E se bore protiv slobodnih radikala, sulforafan deluje strateški iz pozadine i aktivira sopstvene enzime za detoksikaciju u jetri – takozvane enzime detoksikacije faze II.

Sulforafan i rak

Zatim neutrališe kancerogene slobodne radikale tako da više ne mogu da uzrokuju oštećenja ćelija. Budući da sulforafan ovde ima indirektni efekat, on se sam ne troši i veoma je aktivan u celom telu – četiri do pet dana. Što znači da ima dugoročno vremensko delovanje. Sulforafan ne samo da organizuje uklanjanje supstanci koje uzrokuju rak, već deluje i direktno protiv postojećih ćelija karcinoma.

Da, na nekim mestima se sulforafan čak naziva najmoćnijim prirodnim oružjem za rak, posebno zbog toga što se takođe kaže da je supstanca efikasna protiv raka u naprednim stadijumima.

Sulforafan interveniše u procesu deobe ćelija uništavajući takozvane mikrotubule ćelija karcinoma. Ove strukture su odgovorne za deobu ćelija. Ako su inaktivirani, ovo sprečava deljenje ćelijskog jezgra i dovodi do smrti ćelije karcinoma. U međuvremenu se pokazalo da je sulforafan uspešan u brojnim studijama i kod različitih vrsta karcinoma.

Studije sa kancerom

Prema studiji objavljenoj u američkom časopisu Oncologi Report, od 2003. godine je poznato da sulforafan može doprineti ili čak pokrenuti samouništenje (apoptoza) i u patološkim krvnim ćelijama (leukemija) i u malignim ćelijama kože (melanom). Univerzitet Rutgers u Nju Džerziju / SAD izvestio je u maju 2006. godine nakon odgovarajuće studije da bi sulforafan mogao da aktivira sopstvene zaštitne mehanizme tela kako bi osujetio početak bolesti, čak i ako postoji genetski uslovljen rizik od raka debelog creva.

U eksperimentima na životinjama takođe je utvrđeno da je sulforafan efikasan protiv ćelija karcinoma pluća i uspešno obuzdava njihov rast. Prevencija metastaza karcinoma prostate pomoću sulforafana ili brokolija takođe se može posmatrati u velikoj studiji o ishrani na preko 10 000 pacijenata sa rakom prostate. Ova studija pokazala je da velika potrošnja povrća iz porodice krstašica, tj. brokule i karfiola, može zaštititi pacijente od metastaza primarnog tumora prostate.

Sulforafan je takođe efikasan protiv bakterije Helicobacter pilori – ponekad bolji od antibiotika.

Smatra se da Helicobacter pilori uzrokuje čir na želucu i rak želuca. U studijama je sulforafan čak brinuo o onim sojevima Helicobacter koji su već bili otporni na nekoliko antibiotika. Naročito za rak želuca, sulforafan bi trebao biti pravi lijek iz slikovnice, jer se bori protiv bakterijske infekcije i istovremeno blokira stvaranje tumora. Rak pankreasa karakteriše izražena rezistencija na terapiju. Malo pacijenata preživi dijagnozu duže od godinu dana. To je zbog snažnog otpora takozvanih matičnih ćelija karcinoma pankreasa. Populacija ovih matičnih ćelija karcinoma obično iznosi oko 1 procenat ukupnog tumora. Dok obične ćelije karcinoma umiru hemoterapijom i zračenjem, matične ćelije tvrdoglavo ostaju žive.

Čim se terapija završi, iz matičnih ćelija se razvijaju nove kolonije ćelija karcinoma. Zbog toga se rak pankreasa smatra izuzetno agresivnim i teškim za lečenje. Radna grupa oko profesora dr. Pre nekoliko godina, Ingrid Herr sa Univerzitetske klinike u Hajdelbergu objavila je rezultate istraživanja u vezi sa terapijom lekom protiv raka Sorafenib iz kompanije Baier AG u specijalističkom časopisu Cancer Research.

Lečenje sorafenibom košta zdravstveno osiguranje gotovo 60.000 evra godišnje, tako da je godišnji promet sa agentom u trocifrenom milionu – i donosi Baier Grupi gotovo onoliko koliko je blagajna pogodila Aspirin. Međutim, sorafenib je vrlo kontroverzan jer ima ozbiljne neželjene efekte i značajno smanjuje kvalitet života pacijenata.

Najčešći neželjeni efekti sorafeniba su dijareja, osip, gubitak kose, krvarenje, visok krvni pritisak, mučnina, povraćanje, svrab, umor, bol itd. Međutim, naučnici iz Hajdelberga uspeli su da pokažu na ćelijama karcinoma i miševima da sorafenib očigledno takođe može da napada tvrdoglave matične ćelije raka. Nažalost, ovaj pozitivan efekat trajao je kratko vreme.

Posle četiri nedelje, ponovo su se stvorile male kolonije matičnih ćelija karcinoma i ne samo to: nove matične ćelije više nisu malo reagovale na dalji tretman sorafenibom. Međutim, ako se sorafenib kombinuje i primenjuje sa sulforafanom iz brokolija, tada sorafenib ostaje efikasan (bar kod miševa) – bez izazivanja dodatnih neželjenih efekata.

Sulforafan štiti DNK

Da, sulforafan može čak zaštititi zdrave ćelije tela od neželjenih efekata sorafeniba, a time i od oštećenja DNK. Profesor Her je mišljenja da bi „takođe moglo početi sa dijetom kako bi se probio terapijski otpor matičnih ćelija karcinoma i time učinio terapija tumora efikasnijom“. To bi značilo: Konzumirajte više brokule i drugog povrća od kupusa ili krstastog povrća – ali u pravim količinama, pravom obliku i pravoj pripremi, o čemu ćemo detaljnije govoriti na kraju ovog članka.

Naučnici koji su posmatrali i redovno ispitivali grupu starijih žena tokom perioda od 10 godina u okviru studije o artritisu otkrili su da one žene koje su posebno volele da jedu povrće od kupusa imaju znatno manji rizik od razvoja artritisa od onih žena koje nisu volele ovo povrće. Studija Univerziteta u Istočnoj Angliji sada je otkrila da bi razlog za ovu pojavu mogao biti sulforafan.

Uticaj na artritis

Sulforafan ne samo da može sprečiti i boriti se protiv raka, već i pomoći kod artritičnih problema sa zglobovima. Sulforafan bi blokirao funkciju onih štetnih enzima koji su uključeni u razvoj artritisa i koji obično dovode do upale i bola. Ovaj mehanizam takođe pomaže kod osteoartritisa, kada je zglobna hrskavica oštećena i počinje da boli. Do sada objavljeni rezultati ove studije samo su početak obećavajuće dugoročne studije.

Ta studija bi rebalo bi da pruži informacije o tome kako tačno sulforafan deluje u telu, kako može da uđe u zglobove i koliko je potrebno za postizanje značajnog terapijskog efekta.

Upotreba kod horničnih bolesti

Sulforafan se čak može koristiti protiv upale disajnih puteva i hroničnih bolesti kao što su astma, alergijski rinitis (peludna groznica) i hronična opstruktivna plućna bolest (HOBP) – prema rezultatima istraživačkog projekta na Kalifornijskom univerzitetu (UCLA) u Los Anđelesu .

Slobodni radikali se takođe smatraju odgovornim za mnoga upalna respiratorna oboljenja. Slobodni radikali nastaju oksidacijom atmosferskog kiseonika u našem telu svakim udahom, ali sve dok imamo dovoljne količine antioksidansa koji hvataju slobodne radikale i čine ih bezopasnima, oni ne predstavljaju pretnju za naše ćelije.

Dakle, problem nastaje samo kada ima premalo antioksidanata i previše slobodnih radikala. Upravo ka ovoj situaciji favorizuje nezdrava ishrana siromašna antioksidantima, ali i dodatni faktori kao što su zagađenje vazduha, duvanski dim ili drugi nezdravi uticaji okoline. Nezdrava ishrana, uparena sa lošim zrakom (i naravno odgovarajućom genetskom predispozicijom) može dovesti do gore opisanih respiratornih bolesti.

Ali kako bi sulforafan to mogao sprečiti? Očigledno supstanca – kako je objavljena u specijalističkom časopisu Klinička imunologija – stimuliše oslobađanje antioksidativnih enzima. Oni zauzvrat deluju kao prirodni zaštitni štit protiv slobodnih radikala i sada u skladu s tim mogu da spreče ozbiljne respiratorne bolesti.

Izvori sulforafana

Kao što je gore pomenuto, sulforafan jse nalazi u povrću kupusa ili biljkama krstašica. Najbolji izvor sulforafana je brokula, sa svežim klicama brokule sa daleko najvećim poznatim sadržajem sulforafana.

Klice brokule sadrže 10 do 100 puta više sulforafana od povrća brokule. Drugim rečima, kašika klice brokule sadrži toliko sulforafana kao 500 grama povrća brokule. Sulforafan se oslobađa samo tokom procesa žvakanja ili finog mlevenja nožem ili mikserom, tj.

Kada su ćelijski zidovi uništeni oslobađa se enzim (mirosinaza), koji pre svega se pretvara u sulforafan. Obilno žvakanje i sporo jedenje stoga znatno povećava dozu sulforafana. Kao i svi enzimi, i mirosinaza je takođe osetljiva na toplotu, tako da kuvana brokula teško može da sadrži sulforafan. Pošto ne možete da jedete toliko sirove brokule, postoji još jedno rešenje. Naravno, svako malo možete jesti sirovu brokulu u obliku salate, ali ako to ne želite, možete jesti brokulu koja je kratko kuhana na pari ili pečena  2 minuta, zajedno sa sirovim klicama brokule.

Efekat brokule se povećava dodavanjem sirovih klica brokule kroz dva mehanizma. S jedne strane, sirovi izdanci daju mirosinazu za aktiviranje sulforafana u brokoliju, s druge strane, sami klice daju višestruku količinu sulforafana od brokule. Studija iz 2018. takođe je pokazala da se količina sulforafana znatno povećala (2,8 puta) ako je prethodno sitno iseckana brokula ostavljena da miruje 90 minuta (što omogućava vreme mirosinazi da aktivira sulforafan).

Ako želite da konzumirate sulforafan kroz povrće brokule, postavlja se pitanje: Koliko brokule morate da pojedete da biste postigli potrebnu dozu sulforafana? Kao dnevni dodatak ishrani u preventivne svrhe, preporučuje se unos 5 do 15 miligrama sulforafana. U terapeutske svrhe, međutim, treba uzimati najmanje 30 miligrama dnevno.

Upotreba klica brokule u studijama

U studijama u univerzitetskoj bolnici u Hajdelbergu pacijentima sa rakom je dato čak 90 miligrama dnevno. Minimalna terapeutska količina (30 mg) sadržana je u približno 750 grama brokule. Međutim, glavice brokule moraju biti sveže, čvrste, tamnozelene i, ako je moguće, iz organske proizvodnje. S druge strane, prekrivena ili čak procvetala (žuta boja) brokula siromašna je sulforafanom i nikada je ne bi trebalo jesti. Čak i ako količina 750 grama brokule zvuči mnogo, to nikako nije.

Ako je potrebno, porcija se može podeliti između ručka i večere. Naročito je lako koristiti dijetetske suplemente koji sadrže sulforafan, što je korisno za sve ljude koji ne vole brokoli ili koji ne žele / ​​ne mogu da ih jedu svaki dan. Još koncentrisaniji proizvod je proizvod kapsule efikasne prirode. Zove se sulforafanski ekstrakt brokule i obezbeđuje 100 mg sulforafana po dnevnoj dozi

Kupite preparat klikom na sliku ispod

sulforafan
0 replies

Leave a Reply

Want to join the discussion?
Feel free to contribute!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *