Sirovo povrće je deo zdrave ishrane. Kao što i samo ime govori, sirova hrana se ne kuva. Sirova hrana je najprirodnija hrana, nijedna divlja životinja ne zagreva hranu, svaka divlja životinja se hrani samo sirovom hranom.
Nagoveštaj za nas ljude?
Definitivno da! Ali sada je slučaj da smo se pre 10.000 godina udaljili od sirove hrane, pa se naš probavni sistem manje-više prilagodio kuvanoj hrani. Ovo ne bi trebalo da sakrije činjenicu da kuvana hrana ima nedostatke: zagrevanje ne samo da smanjuje vitamine i minerale (ili su neki od njih potpuno izgubljeni), već i menja neke molekule hrane ili stvara nove, štetne molekule.
Dijeta koja se sastoji samo od sirovog povrća?
To bi bio idealan slučaj. Ali sada dolazi veliko ali: Tvrdim da samo deo čovečanstva ima zdrava creva i crevnu floru. Zdrava creva su preduslov da dijeta sa sirovom hranom zaista funkcioniše dugoročno. Druga stvar je naš život u današnjem društvu. 100% dijeta sa sirovom hranom stvara rizik od socijalnog problema sa drugim ljudima, što obično dugoročno ne funkcioniše dobro. Idealno bi bilo kada bi postojali ljudi koji „samo“ jedu sirovo povrće kako bi bili zdravi, u formi, zadovoljni i srećni. Tako bi vas svi u okruženju prihvatili kao “normalnu” osobu.
I šta sad?
Vrlo jednostavno: gledajte iz perspektive individualca
Ko god pravi 100% sirovu hranu, zaista je srećan, zadovoljan, u formi i zdrav, samo uživajte!
Međutim, oni koji su uglavnom nezadovoljni 100% sirovom hranom (npr. Zbog socijalnog pritiska, stalne gladi, mlitavosti, nedostatka pokreta, nedostatka B12 itd.), Treba ili da pređu na dijetu sa velikim udelom sirove hrane ili da na taj način promene svoju ishranu sirovom hranom.
Stvarnost?
Realnost je da za većinu ljudi ne dolazi u obzir „samo“ dijeta sa sirovom hranom. Ne treba da se zavaravamo, tako će i ostati (zavisnost, decenijska navika).
Kuvana hrana ne mora nužno značiti da se od nje razbolite. Neki fanatični sirovci mogu ovo pomisliti, ali to je daleko od istine. Naravno da postoji zdrava kuvana hrana.
Ono što može da utiče na zdravlje
Od sledećih faktora posebno bitni elementi: psiha (stres, problemi iz detinjstva, problemi u vezi itd.), Nedostatak vežbanja, malo svežeg vazduha, nema ljubavi, hemijske supstance (u hrani, nameštaju, vazduhu itd.), Zagađenje okoline, mobilni telefoni, elektrosmog, prerađena hrana itd.
Pozivam vas da mi se pridružite na putu ka sreći, zadovoljstvu i zdravlju.
Sirova hrana i čisto zdravlje uz sveže ceđene sokove
Naslov zapravo govori sve, čisto zdravlje je u sveže isceđenom (posebno zelenom) soku. Sada bih želeo detaljnije da objasnim zašto je to tako. Sledeći tekst bavi se samo sokovima od povrća sa visokim sadržajem (zelenog) hlorofila, tj. nikako voćnim sokovima koji na prvi pogled deluju vrlo zdravo, ali takođe uključuju rizike koje ne treba potcenjivati.
Rizici voćnih sokova su:
Previsok sadržaj fruktoze, koji nam može pružiti brzu energiju, ali može imati i suprotan efekat po tome što nivo šećera u krvi vrlo brzo poraste nakon konzumacije, ali takođe može naglo da padne nakon određenog vremena. Nivo šećera u krvi zato može jako da fluktuira, što nije korisno za naše telo. (Uglavnom) visok udeo kiseline u voćnom soku može dugoročno oštetiti naše zube, jer kiselina dolazi u direktan kontakt sa našim zubima.
Prekomerno visok sadržaj kiseline i fruktoze može dovesti do deficita minerala u telu, jer telo želi da mineralima nadoknadi prekomerno visok sadržaj kiseline. Otuda sledeći zaključak:
Voćni sokovi imaju premalo minerala. Međutim, upravo ti minerali koji nedostaju su veoma važni za naše telo. Generalno, naša hrana sadrži sve manje minerala zbog osiromašenog tla.
To su nedostaci voćnih sokova. Naravno, nema ništa loše u tome da jednom nedeljno pijete sveže isceđeni sok od pomorandže, sok od jabuke ili nešto slično. Ipak, svakako treba isprati usta vodom nakon uživanja, tako da se kiselina u velikoj meri uklanja iz zuba. Ovo se odnosi i na jedenje kiselog voća. Vaši zubi će vam biti zahvalni! Pranje zuba nakon kiselog voća se ne preporučuje, jer je zubna gleđ zbog voćne kiseline „mekana“ i četkica bi trajno oštetila.
Ali sada smo došli do zaista zdravih sokova!
Kada su sveže ceđeni sokovi zdravi?
Sveže presovano, organsko ili divlje povrće (daleko od puteva i industrije) koje nije napravljeno sa centrifugom, već sa GreenStar, Champion, Solo Star, Z-Star ili sličnim sokovnikom.
Visok sadržaj zelenog hlorofila, npr. od pšenične trave, ječmene trave, opšte trave ili samoniklog bilja (kopriva, maslačak, girša itd.).
Ne stavljajte voće (posebno kiselo voće) jer ono ima gore navedene nedostatke i takođe bi bila loša kombinacija sa povrćem.
Ako je moguće, sveže isceđeni sok odmah “pojedite”. Da, sok treba „jesti“ da bi pljuvačka temeljno i dugo razgradila materije, jer varenje i obezbeđivanje digestivnih enzima započinje u ustima.
Min. Sačekajte 30 – 45 minuta da se ponovo pojede nešto drugo.
Druga uputstva
Generalno, takav sok treba uzimati samo na prazan stomak, jer varenje sokova od povrća deluje vrlo brzo, tako da ništa ne bi trebalo da „stane na put“ varenju.
Ako se pridržavate gore navedenih preporuka i svakodnevno pijete sveže isceđeni sok, na ovaj način dajete dragocen doprinos svom zdravlju.
Naročito sa sokovima od povrća, vaše telo dobija važne minerale, kojih je nažalost danas sve manje u našoj ishrani. Pokušajte da dobijete zelenu boju soku od povrća, dodavanjem pšenične trave, ječmene trave, samoniklog bilja itd. Ako nemate mogućnost ceđenja trava / biljaka , možete da koristite i sušeni pšenični prah.
