Priroda i značaj štitne žlezde
Štitna žlezda je mala žlezda koja se nalazi u donjem delu vrata i proizvodi hormone koji utiču na svaku ćeliju i organ u telu. Odgovorna je za regulaciju telesne temperature i otkucaja srca, kao i za proizvodnju proteina i kontrolu metabolizma.
Bolesti štitne žlezde
Rizik od bolesti štitne žlezde raste sa godinama, pri čemu je kod žena sedam puta veća verovatnoća da će razviti bolest od muškaraca.
Uzroci problema sa štitnom žlezdom mogu biti različiti, ali neki od najčešćih su:
- toksičnost – izloženost zračenju i teškim metalima;
- nedostatak joda i selena;
- intolerancija na hranu: gluten i A1 kazein;
- hormonska neravnoteža – visok nivo kortizola usled stresa, prekomernih ugljenih hidrata i niskog unosa masti u ishrani.
Do smanjene funkcije štitne žlezde dolazi kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, a kod hiperfunkcije (Bazedina bolest) štitna žlezda proizvodi previše hormona.
Simptomi hipotiroidizma obično uključuju: ozbiljan umor, depresiju, oštećenje pamćenja, povećanje telesne težine.
Simptomi hipertireoze mogu biti: razdražljivost, nervoza, slabost mišića, gubitak težine, poremećaji spavanja, problemi sa vidom i drugi.
Dijagnoza bolesti štitne žlezde ne može se postaviti samo na osnovu simptoma, već su potrebni testovi krvi i urina.
Šta je Hashimotova bolest?
Ljudi sa hipotiroidizmom često pate od Hashimotove bolesti, autoimunog stanja u kojem imunološki sistem greškom prepoznaje ćelije štitne žlezde kao strane i napada ih. To dovodi do upale i oštećenja. Kao rezultat toga, štitna žlezda smanjuje proizvodnju hormona.
Hashimotova bolest (tiroiditis) je takođe poznata kao hronični limfocitni tiroiditis i dobila je ime po japanskom lekaru Hakaru Hashimotu (1881-1934), koji je prvi put opisao bolest 1912. godine.
Simptomi Hashimotovog tiroiditisa
Bolest se sporo razvija i vremenom postepeno napreduje. To znači da u početku mnogi ljudi sa Hashimotovom bolešću nisu ni svesni problema. Početni simptomi su blagi, ponekad jedva primetni, ali kako bolest napreduje postaju sve izraženiji:
- umor i iscrpljenost;
- neočekivano povećanje telesne težine;
- anksioznost i depresija;
- visok krvni pritisak;
- oticanje tela;
- periodi znojenja, gubitka težine i razdražljivosti;
- grčevi mišića;
- glavobolja;
- osip;
- nesanica;
- slabljenje sećanja;
- zatvor;
- suva koža;
- netolerancija na hladnoću;
- otok u prednjem delu vrata;
- teškoće pri gutanju hrane i tečnosti;
- osetljivost i grčenje mišića.
U toku bolesti obično dolazi do sporog i postepenog uništavanja štitne žlezde, sve dok, na kraju, ona potpuno ne izgubi sposobnost proizvodnje hormona. Međutim, tokom ovog procesa može doći do povratka u normalne uslove, pa čak i privremenog hipertireoidizma. Prelazak sa hipo- na hipertireozu karakterističan je za Hashimotovu bolest. Tokom ove smene mogu se javiti periodi anksioznosti, nesanice, dijareje i gubitka težine, praćeni depresijom, umorom, zatvorom i povećanjem telesne težine.
Hashimotov tiroiditis je najčešći kod žena u dobi od 30 do 50 godina, ali se može javiti i u ranijoj dobi.
Hashimotov tiroiditis kod dece
Hashimotov tiroiditis je uobičajena bolest štitne žlezde i kod dece. Takođe je najčešći uzrok stečenog hipotiroidizma (sa ili bez guše). Simptomi su slični onima koji se vide kod odraslih, poput umora, problema sa koncentracijom i pamćenjem, uz netoleranciju na hladnoću i glavobolje.
Ishrana i način života u Hašimotovoj bolesti
Iako ne može doći do konačnog izlečenja, postoje dovoljno efikasna sredstva za kontrolu simptoma. Konvencionalne terapije lekovima obično uključuju dugotrajnu upotrebu beta-blokatora, hormonsku terapiju i druge lekove.
Studije pokazuju da promene u ishrani i načinu života mogu drastično poboljšati simptome pored standardnih lekova. Svi sa Hashimotovom bolešću različito reaguju na lečenje, zbog čega je individualni pristup ovom stanju izuzetno važan.
Dijeta i način života igraju vitalnu ulogu u upravljanju Hashimotom, jer mnogi ljudi smatraju da njihovi simptomi traju uprkos lekovima. Štaviše, istraživanja pokazuju da upala može biti pokretač velikog broja Hashimoto -ovih simptoma, a upala je često povezana sa ishranom.
Promene u ishrani i načinu života takođe su ključne za smanjenje rizika od drugih bolesti, jer ljudi sa Hashimotovom bolešću imaju veći rizik od razvoja autoimunih stanja, visokog holesterola, gojaznosti i dijabetesa.
Studije pokazuju da izbacivanje određene hrane, uzimanje suplemenata i promena načina života mogu značajno poboljšati simptome i kvalitet života.
- Jedite zdravo. Izbegavajte povrće krstašice (karfiol, kupus, brokoli, prokulice, kelj), jer sadrže supstance koje utiču na štitnu žlezdu. Jedite morske plodove dva puta nedeljno.
- Pridržavajte se dijete bez glutena i žitarica. Mnoge studije pokazuju da je veća verovatnoća da će ljudi sa Hashimotom razviti celijakiju nego opšta populacija. Štaviše, neki dokazi ukazuju na Ishrana bez glutena i žitarica može biti izuzetno korisna za osobe sa Hashimotovom bolešću. Kada se pridržavate dijete bez glutena, izbegavajte sve proizvode od pšenice, ječma i raži. Na primer, većina testenina, hleba i soja sosova sadrže gluten, iako postoje alternative bez glutena. Ishrana bez žitarica je restriktivnija od dijete bez glutena jer zabranjuje sve žitarice. Iako ova promena u ishrani može koristiti, istraživanja koja to podržavaju su ograničena.
- Ograničite mlečne proizvode koji sadrže A1 beta kazein. Ako sumnjate na netoleranciju na laktozu, izuzimanje mlečnih proizvoda može ublažiti probavne probleme, kao i podržati funkciju štitne žlezde i apsorpciju lekova. Imajte na umu da ova strategija možda neće raditi za sve, jer neki ljudi sa Hashimotom veoma dobro podnose mlečne proizvode. Konzumirajte mlečne proizvode sa većim sadržajem A2 beta kazeina – takvo je mleko nekih rasa krava, kozje mleko i ovčije mleko. A1 beta kazein je vrsta mlečnog kazeina koji je povezan sa brojnim zdravstvenim poremećajima.
- Čuvajte se izloženosti bisfenolu A . Bisfenol A je hemijsko jedinjenje koje se nalazi u nekim plastičnim bocama i posudama. Bisfenol A može oštetiti endokrini sistem, a posebno štitnu žlezdu. U tu svrhu koristite boce i posude od stakla, nerđajućeg čelika i plastike koje sadrže bisfenol A.
- Dodajte jod. Proverite nivo joda u svom telu – ako je nizak, uključite dodatak morskim algama ili organske dodatke joda.
- Detoksifikujte svoje telo . Oslobodite se štetnih materija zarobljenih kao rezultat spoljnih faktora i uticaja. Pogodne kombinacije za ovu svrhu su začinsko bilje, kurkuma, hlorela, zeolit i korijander.
- Uzimajte adaptogene suplemente. Oni pomažu u snižavanju kortizola i poboljšavaju funkciju štitne žlezde. Odgovarajuće biljke su Ashvagandha i Tulsi.
- Uklonite srebrne ispune sa zuba. Ako imate amalgamske plombe, razgovarajte sa svojim stomatologom o bezbednom uklanjanju i zameni savremenijim materijalom.
- Smanjite unos ugljenih hidrata. Smanjite unos šećera i žitarica i zamenite ih zdravim mastima. Većina žena konzumira previše ugljenih hidrata, koji povećavaju estrogen i negativno utiču na štitnu žlezdu. Pridržavanje dijete sa niskim unosom šećera i prerađene hrane, ali ista treba da bude bogata celom hranom bogatom hranljivim materijama, može pomoći u poboljšanju vašeg zdravlja, upravljanju težinom i umanjivanju simptoma povezanih sa Hashimotovim. Umesto toga, jedite više izvora zdravih masti, poput kokosovog mleka, avokada, govedine (poželjno teladi hranjene travom), lanenog semena i još mnogo toga. Kad god je to moguće, pripremite obroke kod kuće koristeći više povrća, voća, proteina, zdravih masti i ugljenih hidrata bogatih vlaknima. Ova hrana nudi snažna antioksidativna i protivupalna svojstva.
- Uzimajte lekove pravilno. Lekove za štitnu žlezdu treba uzimati natašte najmanje 30-60 minuta pre doručka ili najmanje 3-4 sata posle večere radi maksimalne apsorpcije. Čak i kafa i suplementi ometaju apsorpciju ovih lekova, pa je najbolje da ne konzumirate ništa osim vode najmanje 30 minuta nakon uzimanja lekova. Vaš lekar može odgovoriti na sva vaša pitanja o tome kako osigurati maksimalnu apsorpciju.
- Održavajte pozitivne izglede. Zapamtite da Hashimotova bolest nije fatalna bolest i da se može uspešno kontrolisati bez narušavanja vašeg dnevnog ritma i načina života. Napravite neke promene u načinu života, kao što su dovoljno sna, smanjenje stresa, izuzetno su važni za one sa Hashimotovom bolešću. Zapravo, istraživanja pokazuju da angažovanje u praksi smanjenja stresa pomaže u smanjenju depresije i anksioznosti, poboljšava ukupni kvalitet života i smanjuje antitela štitne žlezde kod žena sa Hashimotovom bolešću . Omogućavanje telu da se odmori kada se osećate umorno je takođe važno.
Bilje za Hašimotov tireoiditis
Dobra vest je da postoji mnogo prirodnih proizvoda koji podržavaju funkciju štitne žlezde:
Sibirski ginseng
Neke žene i muškarci sa hipotiroidizmom, uključujući i one sa Hashimotovim tiroiditisom, takođe imaju poremećaje nadbubrežne žlezde, koji igraju važnu ulogu u odgovoru tela na stres. Sibirski ginseng je odlična biljka koja može pomoći telu da se bolje nosi sa stresom i poboljša aktivnost nadbubrežnih žlezda. Sibirski ginseng takođe podržava imunološki sistem, koji igra ključnu ulogu u autoimunskom tiroiditisu.
Echinacea Hashimoto
Ehinacea je biljka poznata po svom uticaju na imunološki sistem, pa je kao rezultat toga mnogi ljudi preferiraju kao prirodan način za sprečavanje prehlade ili za ublažavanje simptoma tokom postojeće prehlade. Ali da li ehinacea ima ikakvu vrednost kod ljudi sa autoimunim oboljenjima štitne žlezde, poput Hashimotovog tiroiditisa?
Prema nekim izvorima, ne treba ga koristiti u ovim slučajevima, jer jača imunološki sistem, a to više nije potrebno, s obzirom na to da je već preaktivan. S druge strane, naučnici tvrde da mnogi ljudi sa autoimunim oboljenjima štitne žlezde mogu imati koristi od uzimanja ove biljke jer ne pogoršava autoimunski odgovor. Što se tiče imunološkog sistema, on je imunomodulatorni i jača imunitet. Profesor Kerri Bone, koji je direktor Australijskog koledža za fitoterapiju i takođe docent na njujorškom koledžu za kiropraktiku, sa više od 20 godina prakse i koautor brojnih naučnih radova o istraživanju bilja, veruje da ehinacea može pomoći za uravnoteženje imunološkog odgovora kod ljudi sa autoimunim bolestima, uključujući Hašimotov tiroiditis. Poželjno je koristiti koren biljke. Postoji nekoliko različitih vrsta ehinaceje, a on preporučuje kombinaciju Echinacea purpurea i Echinacea angustifolia. Naravno, doza će varirati u zavisnosti od mnogih faktora.
Međutim, iako nema ubedljivih dokaza da je ehinacea kontraindikovana kod autoimunih bolesti, kao u slučaju drugih biljaka i različitih namirnica, neki ljudi su osetljivi na nju. Osim toga, kvalitet biljke i doza su veoma važni. Imajući ovo na umu, ne bi svi koji imaju autoimunu bolest štitne žlezde trebali uzimati ehinaceu kao deo svog prirodnog protokola lečenja. S druge strane, mnogi ljudi sa ovim stanjima mogu imati koristi od uzimanja ove biljke pod vođstvom stručnjaka, umesto da je uzimaju sami, što većina ljudi radi. Jedna je stvar popiti nekoliko čajeva ehinaceje kada ste prehlađeni, ali druga je situacija kada se bavite autoimunom bolešću štitne žlezde!
Ashvagandha
Ashvagandha je odlična biljka za Hashimotov hipotiroidizam i tiroiditis. Ima sposobnost da pomogne telu da se nosi sa anksioznošću, kao i da poboljša imunološku funkciju. Takođe pomaže u pretvaranju tiroksina (T4) u trijodotironin (T3).
Dodaci za Hashimotovu bolest
Jod
U pogledu nivoa joda u telu, razlike se mogu uočiti u svakom pojedinačnom slučaju bolesti štitne žlezde. Nedostatak joda se nalazi kod većine muškaraca i žena sa Hashimotovim tiroiditisom i drugim nedostatnim stanjima. Međutim, ljudi sa primarnim hipotiroidizmom mogu uzimati jod bez problema, ali oni sa Hashimotovim tiroiditisom ne bi trebalo da uzimaju dodatak joda dok se ne utvrdi njihov autoimunski status. Dodatni unos joda u ovim slučajevima može pogoršati simptome, pa to treba učiniti samo na recept endokrinologa.
Selen
Selen je veoma važan mineral koji je uključen u proizvodnju hormona štitne žlezde. Uključen je u enzimsku reakciju koja pretvara T4 u T3 i stoga nedostatak selena može dovesti do razvoja hipotireoze. Mnogi ljudi pate od nedostatka selena, ali to se lako može rešiti uzimanjem suplemenata ili šakom brazilskih oraha dnevno. Hrana bogata selenom je losos, semenke suncokreta, govedinu, pečurke i luk.
Magnezijum
Mnogi pacijenti sa Hashimovim tiroiditisom imaju nedostatak magnezijuma, što je takođe važno u slučajevima hipotireoze, uključujući Hashimotov tiroiditis. Magnezijum je posebno važan za optimalnu apsorpciju joda. Dakle, svako ko ima nedostatak joda treba da proveri da li ga ne prati nedostatak magnezijuma. Magnezijum možete dobiti iz hrane kao što je zeleno lisnato povrće, orasi i nerafinisana zrna ili iz suplemenata.
Ovo su samo neki od dijetetskih suplemenata i biljaka koji mogu biti od koristi ljudima sa Hashimotovim hipotiroidizmom i tiroiditisom. Preporučljivo je da se konsultujete sa nadležnim lekarom kako biste utvrdili prisustvo ili odsustvo nutritivnog nedostatka i koji prirodni tretman vam najviše odgovara!
