Ateroskleroza
Ateroskleroza je bolest kod koje dolazi do taloženja masnih naslaga na unutrašnjim stranama zidova krvnih sudova čime se stvaraju uslovi za pojavu niza bolesti. U tom slučaju znatno se povećava verovatnoća pojave visokog krvnog pritiska, infarkta miokarda, moždanog udara, disfunkcije žlezda sa unutrašnjim lučenjem, i uopšte, do poremećaja mnogih funkcija organizma. Zbog toga je potrebno voditi računa o ovom problemu i uz pravilan način života, kao i povremenu kontrolu nivoa masnoća u krvi, sprečiti neželjene posledice koje mogu nastati.
Saveti
Veoma je bitno voditi računa o ishrani. Najbolje je jesti čašće, ali u manjim količinama. Pet do šest puta dnevno kako bi se održavao konstantan nivo insulina u krvi koji, sem na metabolizam šećera, utiče i na metabolizam masti, tj. taloženje masnoća u organizmu. Nagle promene nivoa šećera u organizmu dovode do reakcije tela koje za posledicu ima dodatno taloženje masnoća u krvnim sudovima i telu.
Savetuju se tri glavna obroka (doručak, ručak i večera), dok ostali treba da budu tipa užine (najbolje voće sa niskim sadržajem šećera – jabuke, kivi i sl.). U ishrani je neophodno smanjiti do minimuma prisutstvo masnoća životinjskog porekla, prostih ugljenih hidrata (šećer, belo brašno, slatkiši…), kao i kuhinjske soli (od 3 – 5gr. denvno – ravna kafena kašičica).
Poželjno je, umesto masnoća životinjskog porekla, u ishrani koristiti biljne masnoće (hladno ceđeno ulje, u idealnom slučaju maslinovo ulje), što više hrane bogate dijetalnim vlaknima (voće – jabuke, breskve, šljive… povrće – boranija, tikvice, kupus, paradajz, paprika… integralne žitarice – ovsene i ražane pahuljice, neglazirani pirinač, hleb od celog zrna žitarica…) , prirodne sokove (bez dodatka šećera), kao i morsku hranu (riba koja je bogata omega3 masnim kiselinama, što utiče na čišćenje i jačanje krvnih sudova – npr. losos, skuša, haringa; i uključenje u ishranu algi kao što je laminarija). Na spavanje ne odlaziti sa punim stomakoom (lagani obrok najmanje 2 – 3 sata pre spavanja). Dodatno trebati unositi vitamine E (u propisanoj količini), C, B6, magnezujum, kalijum, jod, cink.
Osobama sa viškom kilograma savetuje se redukcija telesne težine niskokalorjiskom dijetom (sa brojem kalorija koji je individualan, tj. zavisi od fizičke, umne i drugih svakodnevnih aktivnosti ) i prilagođenim fizičkim aktivnostima (bavljenje sportom ili nekim vidom rekreacije – pešačenje, trčanje, plivanje, vožnja bicikle… čime bi se povećala potrošnja kalorija).
Potrebno je konzumiranje alkohola svesti na minimum.
Pušenje se najstrože zabranjuje jer duvanski dim sadrži niz štetnih materija koje utiču na sužavanje krvnih sudova čime se dodatno, u velikom procentu, uvećava rizik od nastanka čitavog niza bolesti i poremećaja u funkcionosanju organizma. Dnevni unos tečnosti 2,5 litara dnevno najimanje
Masna jetra (steatoza)
Jetra je organ čija je jedna od uloga prerada masti iz hrane u oblike koji se mogu skladištiti i koristiti u organizmu. Masna jetra je poremećaj kod koga dolazi do nagomilavanja neutralnih masti (triglicerida – jedan od oblika masti koji se koristi za dobijanje energije i stvaranje novih stanica) unutar jetrenih stanica usled poremećene razgradnje masti. Obučno, usled ovoga, jetra je blago do umereno uvećana. Za ovaj poremećaj jetre često se koristi termin steatoza.
Smatra se da bolest postoji kada nakupljena mast u jetrenim stanicama prekorači 5% mase ovog organa što se smatra za normalnu vrednost. Poremećaj može biti privremen ili dugotrajan. Ovo stanje masne jetre, često može upućivati na neki poremećaj u funkcionisanju organizma, a ako se zanemari i ne leči, može se smatrati kao faktor rizika u nastanku drugih bolesti. Često može dugo vremena biti neotkrivene. U najtežim slučajevima jetra može biti uvećana i do tri puta kada je bolna i osetljiva na dodir.
Uzroci
– često i prekomerno konzumiranja alkohola,
– prekomerna telesna težina (gojaznost),
– nedovoljna telesta težina (neuhranjenost),
– šećerna bolest (dijabetes),
– izloženost delovanju hemikalija,
– prekomerna upotreba lekova (kortikosteroidi i sl.),
– ishrana sa nedovoljnim unošenjem proteina,
– trudnoća,
– poremećaji metabolizma,
– deficit enzima.
Ishrana
U ishranu uvesti više manjih obroka dnevno (ne puniti želudac).
Potpuno izbaciti iz ishrane beli hleb i proizvode od belog brasna (testeninu od belog brašna i dr.). Jesti hleb od celog zrna žitarica(integralni) i poželjno bajat (da ne bude sasvim taz) kao i iste takve testenine. Umesto belog (glaziranog) pirinča jesti integralni (braon) pirinač. Žumanca, suhomesnate proizvode i crveno meso potpuno izbaciti. Od mesa jesti samo belo ćureće i pileće meso, kao i posne vrste ribe. Konzumirati nemasni jogurt i surutku. Ne treba jesti prženu i jako začinjenu hranu. Namernice spremati kuvanjem, na pari i što manje ulja (prevashodno maslinovog), a začinjavati ih sa minimalnom količinom soli i začinskim biljem. Od povrća izbegavati mahunarke kao i crni i beli luk (luk sadrži velike količine eteričnih ulja). Maksimalno izbegavati konzumiranje belog šećera i slatkiša (konditorski proizvodi), kafe dok alkohol i gazirane sokove potpuno izbaciti. Na spavanje nikako ne ići sa punim stomakom.
Lagana fizicka aktivnost 25 minuta dnevno je izuzetno blagotvorna (pešačenje, vožnja bicikla ili bilo koji vid odgovarajuće rekreacije). Ako postoji problem prekomerne telesne težine pozeljno ga je rešiti.Dnevni unos tečnosti 2,5 litara dnevno najimanje
Arterijska hipertonija ukljucujuci hipertenzijui simptomatsku arterijsku hipertenziju, povišen krvni pritisak
Kao prva mera u suzbijanju i lečenju hipertenzije podrazumeva se adekvatan način ishrane. Ovo podrazumeva sledeće:
- Adekvatan kalorijski unos (u zavisnosti od dnevnih aktivnosti);
- Hrana treba da bude bogata dijetaljnim vlaknima (neglazirani pirinač, proizvodi od celih zrna žitarica, boranija, tikvice, kupus, šargarepa, pasulj i sl);
- Savetuje se konzumiranje hrane koja u sebi sadrži veće količine vitamina C, P, B grupe, nikotinske kiseline, so kalijuma, omega3 polinezasićenih masnih kiselina (riba i riblje ulje), magnezijum i sve neophodne vitamine i minerale;
- Koristiti posne vrste mesa (pileće ili ćureće belo meso bez kožice kuvano ili na žaru, posne vrste ribe, posnu teletinu);
- Potrebno je ograničiti količinu soli (do 3-5 gr. dnevno – približno jedna ravna kafena kašičica). U slučaju pogoršanja bolesti (za to vreme) poželjno je so potpuno izbaciti iz ishrane jer natrijum vezuje vodu, zadržava je u organizmu i time utuče na povećanje krvnog pritiska. U ishrani svesti, na najmanju moguću meru, masnoće životinjskog porekla kao i zasićene masne kiseline.
- Poželjno je u ishrani imati više manjih obroka. Optimalno je 5 obroka dnevno (3 glavna – doručak, ručak, večera i 2 užine). Poželjno je da poslednji obrok bude najmanje 3 sapa pre spavanja. Jednom u 7-10 dana se preporučuje postan dan.
Ako postoji problem viška telesne težine, rešavanje tog problema vrlo pozitivno utiče smanjenje hipertenzije i ublažavanje posledica iste. Konzumiranje alkohola svesti na minimum. Savetuje se i izbacivanje cigareta iz upotrebe jer pušenje sužava krvne sudove i time dodatno pogoršava bolest. Savetuje se rekreativna fizučka aktivnost (plivanje, šetnja, vožnja bicikle, umereno bavljenje sportom …).
Proširene vene (varikozna bolest, varikozno proširenje vena)
Za razliku od arterije koje nose krv bogatu kiseonikom i hranjivim materijama vene nose krv siromašnu kiseonikom nazad do srca. Radom nožnih mišića iz nižih delova tela krv se pumpa nazad ka srcu. Vene imaju zalistke koji sprečavaju da se krv vraća nazad. Kada zidovi krvnih sudova, a time i ovi zalistci oslabe krv se vraća u donje delove vena gde se taloži. Ovaj poremećaj se zove venska isuficijencija . Tako sakupljena krv prouzrokuje širenje vena . U tom slučaju vene često izgledaju kao užad, gusto vijugave i kvrgave. Često se razvijaju na površini tkiva, ali mogu biti i unutrašnje. Najčešće se pojavljuju na listovima ili sa unutrašnje strane nogu.
Faktori koji utiču na pojavu proširenih vena mogu biti: pojava sa godinama, ako u porodici neko pati od proširenih vena , tokom trudnoće usled povećanja količine krvi koja protiče venama, prekomerna telesna težina, povrede, dugo stajanje (ili uslovi rada ili veliko opterećenje nogu), suvišno izlaganje suncu, hormonalne promene u pubertetu, trudnoći ili menopauzi.
Proširene vene se, najčešće, vremenom dalje uvećavaju i stanje se pogoršava. Izrazito proširene vene mogu dovesti do zdravstvenih probleme kao što su:
- Izrazita venska isuficijencija usled koje se javlja sporije vraćanje krvi iz nogu u srce. Ovao stanje može da dovede do stvaranje krvnih ugrušaka (tromba) i pojavu infekcija. Ugrušci mogu da budu vrlo opasni zbog toga što mogu da se pokrenu i dospeju u vene pluća ili srca, gde mogu da začepe krvne sudove i dovedu do stanja opasnog po život;
- Pojava rana ili ulceracije tkiva i kože oko proširenih vena;
- Česta pojava iritacije, otoka i bolnog osipa oko oteklih vena.
Da se problem ne bi javio ili u slučaju da već postoji, potrebno je način života, što je više moguće, prilagoditi određenim zahtevima.
- izbegavati suvišno stajanje ili sedenje. Ako se dugo stoji, povremeno se odmarati sedeći ili menjati opterećenje sa jedne na drugu nogu. Ako se dugo sedi, potrebno je da se povremeno prošeta kako bi se poboljšala cirkulacija. Izbegavati prekrštanje nogu. U toku dana poželjno je obezbediti odmor za noge tako da one budu u visini srca,
- jačati mišiće nogu prikladnim vežbama,
- voditi računa o prekomernoj telesnoj težini,
- savetuje se ishrana sa nizkim sadržajem belančevina životinjskog porekla , masnoće životinjskog porekla, prerađenih ugljenih hidrata (prosti šećeri, belo brašno). Uključiti ribu, voče i povraće (poželjno sveže), što više dijetaljnog vlakna u ishrani, vitamina C, rutina, bioflavonoida,
- nositi odgovarajuću garderobu i obuću koja ne sme da steže i vrši pritisak na telo, naročito na problematične oblasti,
- profilaksa zatvora.
Regulisanje probave i čišćenje organizma.
Želudačno-crevni trakt ima u organizmu mnogobrojne funkcije koje obezbeđuju optimalno i efikasno funkcionisanja čitavog organizama. Hrana koja prolazi kroz organe za varenje je osnovni izvor energije za svaku ćeliju u organizmu. Poremećen proces varenja i apsorpcije hrane ima za posledicu poremećaj ishrane svih ćelija i organa u organizmu. Na kvalitet procesa varenja i apsorpcije hranljivih materija utiče opšte stanje želudačno-crevnog trakta (npr. prisustvo upalnih procesa i dr.). Veoma česti problem je pojava čvrste stolice i zatvora (konstipacija, opstipacija).
U medicinskom smislu konstipacijom (opstipacijom, zatvorom) se smatra situacija kada se creva prazne ređe od 3 puta nedeljno, mada bi to trebao da bude svakodnevni procese. Samo u ovom slučaju u organizmu se neće nagomilavati štetne i otrovne materije koje se vraćaju u organizam apsorbujući se kroz zidove creva. Sam organizam formira nepotrebne mase koji se stvaraju u crevima i izbacuju u toku procesa pražnejnja creva.
Ako se ove mase, koje u sebi sadrže nesvarljive elemente hrane, toksične materije, štetne produkte rada organizma itd. ne izbacuju iz tela na vreme, u crevama počinje proces truljenja što je pogodna sredina za patogene organizme (bakterije, gljivice, gliste). Normala flora izumire, a njeno mesto zauzima patogena flora. Proces truljenja, isto kao i patogena flora stvaraju u crevima nove toksine i materije koji su otrovne za organizam. Tada dolazi i do upijanja svih toksičnih materija kroz zidove creva u organizam. Tako organizam, u stvari, truje sam sebe, što se može ispoljavati kao glavobolja, lak zamor, pad imuniteta i sl. U stomaku se javljaju neprijatni osećaji naduvenosti, nelagodnosti, težine.
Najčešci uzroci zatvora su:
– nepravlna ishrana, kada nema dovoljno voća i povraća, integralnih žitarica ali se konzumira suviše hrane životinjskog porekla. Biljna vlakna koja se sadrže u voću i povrću daju mekšu teksturu stolici i sprečavaju tvrde, suve stolice, koje teško prolaze kroz creva.
– jedan odrazloga može biti i nedovoljan unos tečnosti u organizam, jer tečnost dospeva i u creva gde čini stolicu mekšom. Najmanja potrebna količina tečnosti (čajevi, sokovi, voda, čak i čorbe i supe) koja je potrebna telu za normalno funkcionisanje je 2,5 litara. Treba uzeti u obzir da gazirani sokovi, kafa i alkohol imaju dehidrirajući efekat na organizam.
– statičan način života (nedovoljno kretanje) utiče na pojavu zatvora.
– sintetski lekovi mogu da izazovu zatvor, naročito lekovi protiv bola (analgetici), neki lekovi protiv visokog krvnog pritiska, antacidi, antidepresivi i dr.
– hronične bolesti creva, endokrinog sistema, nervnog sistema itd. mogu da prouzrukuju pojavu zatvora.
Upala pluća (pneumonija)
Pneumonija (upala pluća) predstavlja najtežu upalnu bolest organa za disanje. Može se reći da je vrlo česta bolest. Prosečno, tokom života, svako od nas oboli najmanje jedanput.
Opšte napomene
Pneumonija (upala pluća) je izraz koji predstavlja akutnu upalu plućnog tkiva. Može biti uzrokovana brojnim i različitim mikroorganizmima, pa shodno tome i postiji više vrsta različitih upala pluća. Pored samih uzročnika tj. izazivača bolesti i specifična otpornost organizma (stanje imunog sistema) ima presudnu važnost za pojavljivanje upale, kliničku sliku i tok bolesti kao i način i dužinu trajanja lečenja i same terapije. Karakteristke bolesti su kašalj, otežano disanje, brže zamaranje, bolovi i probadanja u grudima, povišena temperatura. Temperatura ne mora viti vrlo visoka, već često prikrivena tj. blago povišena iznad 370C. Primarna pneumonija predstavlja pojavu bolesti kod prethodno zdrave osobe, bez ranije poznatih činioca ili uzročnika koji mogu doprineti nastanku bolesti. Sekundarna pneumonija (upala pluća) se javlja kod ljudi sa poznatim ili novootkrivenim uzročnicima ili faktorima rizika (hronične bolesti pluća i srca, dijabetes, zloćudni tumori itd.).
Pneumonije (upala pluća) kod starijih osoba
Pneumonija (upala pluća) je najčešća i najteža bolest kod starijih osoba koja usled komplikacija prouzrokovanih opštim slabljenjem imuniteta, može biti smrtonosna (na šestom je mestu kao uzrok smrtnosti). Osim slabljenja mehanizama obrane, ćesto kod starijih ljudi postoje i drugi faktori koji doprinose nastanku i težoj kliničkoj slici upale pluća (hronične bolesti srca, bubrega i jetre, ateroskleroza, dijabetes i dr.). Rizik od pojave upale pluća je znatno povećan u zimskim mesecima u vreme pojave ili epidemije gripa i drugih virusnih infekcija koje često prethode upali pluća.
Saveti
Prvih dana bolesti, ako postoje visoke temperatura i jaka intoksikacije, energetska vrednost hrane se snižava do 1600 – 1800 kkal dnevno. Hrana se uzima u manjim porcijama 6-7 puta dnevno. U glavno je preporučljivo voće i povraće, mleko, jogurt, supe, kaši i sl. Kada se stanje poboljša, povećava se i dnevni kalorijski unos na 2100 – 2300 kkal. Preporučljivo koristiti u ishrani posno meso, ribu, sir, jaja, povraće, voće. Savetuje se uzimanje hrane bogate vitaminom B (meso, riba, kvasac, pšenične klice), vitaminima C, P (šipurak, crna rebizla, limun) i vitaminom A (šargarepa).Konzumiranje soli samnjiti na 6-7gr. dnevno (ravna kafena kašičica). Isključiti konzumiranje suviše hladnog ili vrućeg pića i jela, zimnice, ljute i začinjene hrane.
