Ako u organizam ubacite velike količine kisonika to predtsavlja smrtonosan udarac za kancerogeno oboljenje a jedan od nosioca ovog tipa lečenja je pšenična trava. Postoji mnogo različitih načina za uništavanje kancerogenog oboljenja. Pšenična trava u sebi sadrži hlorofil koji predstavlja jedinjenje koje ima skoro pa istu strukturu kao i hemoglobin.
Ova dva jedinjenja su međusobno povezana jer povećanom koncentracijom hlorofila u organizmou povećava se i proizvodnja hemoglobina. Kao rezultat dobijamo veće dopremanje kiseonika u delove tela u kojim se nalazi kancer. Stabljika i travka pšenice u sebi sadrži i veoma visoku koncentraciju laterila i selenijuma koji su takođe antikancerogena jedinjenja.
Pšenične klice
Pšenične klice sebi sadrže minimum 13 vitamina koji su veoma dobri antioksidansi takođe i veoma mnogo minerala i preko 20 različitih aminokiselina sa preko 30 različitih enzima.
Jedan od veoma bitnih enzima je superperoksid distimutazin ili takozvani SOD koji u sebi sadrži dva jona superoksida, molekul hidrogen peroksida i jedan molekul kiseonika.
Ovo jedinje kao antioksidans uspeva da očisti organizam od najopasnijeg slobodnog radikala koji postoji a to je ROS i pretvara ga u hidrogen peroksid koji predstavlja veoma ubitačno jedinjenje za kancerogena oboljenja i stvara jedan slobodan molekul kiseonika. Ovim preparatom uništavamo kancer i oksidujemo naš organizam.
Upotreba
Zbog određenih jedinjenja u travi pšenice imamo jedan proces koji je veoma bitan. Neka od jedinjenja dostižu svoju punu potenciju odmah nakon ceđenja soka žitne trave dok neka tek nakon 4 sata nakon ceđenja.
Preporučuje se da se deo soka pije odmah posle ceđenja a deo soka se ostavlja za naknadno konzumiranje posle 4 sata. Bitno je takođe ne unositi vodu koja ima u sebi hlora.
Ovaj metod može biti još uspešnije izveden ako sok koji iscedite oko 20 minuta bombardujete ultravioletnom svetlošću.
Ultarvioletna svetlost
Postoje zapisi da su izvršena istraživanja 1940 godine koja su trajala narednih deset godina u kojima je ljudima obolelim od kancera vađena mala količina krvi i ta ista krv je bila bombardovana ultra violetnom sveltošću. Nakon ove faze je ponovo vraćana u krvotok. Postoje tvrdnje da je ta ista krv šireći se kroz krvotok uništavala mikrobe koji su jedan od nosioca i krivaca za nastanak i širenje kancera.
Ultravioletne svetiljke ili baktericidne svetiljke se koriste za sterilizaciju vazduha u velikim prostorijama uz pomoć UV zračenja i koriste se prevashodno u zdravstvenim ustanovama.
Kako napraviti sok od pšenice
Sok od pšeničnih klica i pšenične trave možete napraviti sa oko 150 – 200 grama trave, pola litre izvorske vode i jednim limunom.
Pripremite dve doze za konzumiranje. Žito se seče i prikuplja kad je otprilike 4 santimetra visine.Da bi naraslo do te visine potrebno je oko 2 nedelje.Za sečenje koristite čist i veoma oštar nož a žito se podseca oko santimetar visine od površine zemlje.
Isecite travu sa nožem na sitnije komadiće i properite je u nehlorisanoj vodi. Ovu travu možete takođe prečistiti ozonizatotrom.
Ubacite je u blender ili sokovnik i iscedite dovoljnu količinu soka od žitne trave. Cedite pšenične klice nekoliko puta tako što ćete vraćati otpatke iz sokovnika nazad i ponovo je cediti dodavajući malo vode. Možete ovaj proces ponoviti 3 puta dok zelena masa ne postane svetlija i bledo zelena. Tad znate da ste iscedili dovoljnu količinu hlorofila.
Korišćenje soka od pšeničnih klica
Pomešajte dobijeni sok od pšeničnih klica i pšenične trave sa sokom od limuna i po potrebi zasladite stevijom. Ovu smešu pomešajte sa pola litra vode. Jednu polovinu popijte odmah a drugu ostavite za kasnije.
Drugu polovinu možete da izložite pod ultravioletnu svetlost naredna četri sata u kutiji koju posebno napravite za ove svrhe obloženom iznutra aluminijumskom folijom radi povećanja refleksije.
Danas dijeta sa sirovom hranom uključuje nekuvanu, neprerađenu, uglavnom organsku hranu, sa osnovama koje uključuju: sirovo voće, povrće, orasi, seme i proklijala zrna. Neki zagovornici sirove hrane će jesti nepasterizovanu mlečnu hranu, sirova jaja, meso i ribu. Ova hrana se može jesti hladna ili čak malo topla.
Cilj jedenja više sirove hrane je dobijanje puno hranljivih sastojaka na lako svarljiv način. Ideja o konzumiranju prehrane sa sirovom hranom zapravo postoji od 1800-ih, mada je popularnost stekla 1940-ih, (kao što je gore pomenuto), a obe studije pokazuju da blagodati prehrane sirovom hranom uključuju:
smanjenje upale
poboljšanje varenja
pružajući više dijetalnih vlakana
poboljšanje zdravlja srca
pomažući u optimalnoj funkciji jetre
sprečavanje raka
sprečavanje ili lečenje konstipacije
dajući vam više energije
raščišćavanje kože
sprečavanje nedostatka hranljivih sastojaka
smanjenje količine antinutrijenata i kancerogena u vašoj ishrani
pomažući vam u održavanju zdrave telesne težine
Najvažnija karakteristika prehrane sirovom hranom je da nije uključena hrana koja je pasterizovana, homogenizovana ili proizvedena upotrebom sintetičkih pesticida, hemijskih đubriva, industrijskih rastvarača ili hemijskih aditiva za hranu. To znači izbegavanje ili bar značajno smanjenje najpopularnije pakovane i prerađene hrane koja se prodaje u prehrambenoj prodavnici, poput hleba, začina u bocama, žitarica, krekera, sira, rafinisanog ulja i prerađenog mesa.
