DNK se nalazi unutar nukleusa skoro svake ćelije u ljudskom organizmu. DNK daje posebne instukcije za izgradnju proteina svakog tkiva i organa.Tokom života, neke ćelije imaju sposobnost da se kopiraju i da na taj način zamene stare nefunkcionalne ćelije novim. Replikacija zahteva sintezu novih DNK tako da ćerke ćelije takođe dobijaju putem DNK nacrte koji su potrebni za njihovu pravilnu funkcionalnost. DNK ljudskog organizma sadrži informacije sa oko 30000 različitih gena. Ćelijski mehanizam korišćen za sintezu DNK je povremeno podložan greškama koje su potpuno neprimetne prilikom replikacije ćelija. Neke od ovih grešaka mogu dovesti do potpune disfunkcije tkiva i bolesti. Veoma je važno zadržati DNK zaštićnim i u dobrom radnom stanju. Drastična oštećenja DNK mogu da dovedu do nastanka kancera.
Oštećenja DNK organizma na dnevnom nivou mogu da dostignu i nekoliko miliona u toku dana i njihov uzrok nastanka može biti spoljašnji ili egzogeni ili unutrašnji endogeni. Promene na ćeliskom genomu mogu da generišu greške prilikom čitanja DNK. Usled grešaka u čitanju dolazi do pogrešne izgradnje proteina. Ljudski organizam ima prirodni sistem reparacije genetskih grešaka, ali ako je delovanje unutrašnjeg ili spoljašnjeg faktora na gene previše agresivno ovi sitemi reparacije ne mogu da isprate i postignu ispraravku velikog broja grešaka.
DNK može biti napadnut nekim hemijskim mutogenom. Fizički izvori pre svega mogu biti radioaktivnog porekla u koje može biti uključeno i UV zračenje. Takođe jedan od izvora može biti i osiromašeni uranijum koji se sakuplja u i taloži u kostima, radijacija iz električnih uređaja poput mobilnih telefona i drugo.
Geneteske mutacije one utrašnje mogu biti takođe uslovljene prisustvom nekog virusa, poput HPV virusa a takođe mogu biti uslovljene delovanjem pojedinih hormona pout estrogena, testosterona, insulina i drugih.
Vitamin B6 se konvertuje u teli u veoma važan koenzim koji se zove piridoksin fosfat. Ovaj koenzim učestvuje u sintezi nukleinskih kiselina. Informacije koje čuvaju DNK su kodirane od strane specifičnih nukleinskih kiselina guanina, adenina, citozina i timina.
Folat takođe poznat kao folna kiselina ili folacin se konvertuje u organima u tetrahidrofuran ili THF i vitamin b12. Vitamin b12 i THF su veoma važni u sintezi nukleotidnih baza koje su uključene u čuvanje informacija u DNK.
Vitamini C i E štite DNK i koriste se kao antioksidansi. Pored nih imamo širok spektar antioksidanasa ali treba napomenuti ova dva vitamina. Prilikom biohemijskih reakcija koje nastaju u ćelijama tokom normalnog metabolizma proizvodi se veliki broj supstanci koje su poznate kao slobodni radikali. Antioksidansi kao što su vitamin c i e mogu da neutrališu slobodne radikale na taj nači sprečvajući oštećenja DNK i tkiva.
Fosfor i cink se koriste u sintezi DNK. Fosfor je neohodan za proizvodnju fosfornog osnovnog lanca, DNK spirale, dok se cink koristi prilikom proizvodnje enzima koji iniciraju replikaciju DNK.
Kanabis i kanabisovo ulje ili ulje od konoplje Cannabis sativa je veoma bitan faktor u popravkama DNK. Konoplja ima savršen odnos 3:1 omega masnih kiselina omega 3 i omega 6 koje su potrebne ljudskom telu. Jedan posao omega 3 je mobilna popravka DNK. Konoplja ima 65% proteina od koji je 35% globulin edestin. To je protein koji je najbliži ljudskom globulinu i veoma se dobro apsorbuje u organizam.
Globulin je glavni faktor u reparaciji DNK jer ćelije koriste taj protein da bi ispravile oštećenja na DNK.
Takodje veoma dobri antioksidansi koji selektivno deluju na pojedine veoma štetne slobodne radikale kooji izazivaju oštećenja na DNK su C 60 šungit i molekularni vodonik.
