Za savremene nezavisne istraživače kancera ostala je samo zagonetka kako je mikroorganizam dospeo u ćeliju, odnosno da li se u njoj stvorio (u anaerobnim uslovima) ili je ušao kroz oslabljenu ćelijsku membranu. Ali, činjenica je da se on može naći u kanceroznoj ćeliji i da su ga mnogi naučnici i sa najeminentnijih svetskih klinika videli.

Rimski onkolog Dr Tulio Simoncini  je otkrio gljivicu kandidu i za nju čak tvrdi da je obavezno prisutna kod obolelih od raka. Gljivice se često unose i pušenjem. 

Šta se u tom slucaju događa u ćeliji kancera slikovito je opisao R. Vebster Ker

mikroorganizmi bakterije

Kada se nađe u ćeliji mikrob počinje da presreće glukozu koja ulazi u ćeliju i hrani se sa njom, uskraćujući tako hranu ćeliji. Mikrobi onda izlučuju mikrotoksine, zapravo opasne hormone, i u unutrašnjosti ćelije se stvara prljavština u formi ćelijskog gliba. Mikotoksini su veoma kiseli i unutrašnjost ćelije postaje sve kiselija. I to je upravo karakteristika kancerozne ćelije – što je ćelija duže kancerozna ona je kiselija.

Pošto mikrooganizam otima molekule glukoze, ćeliji ostaju na raspolaganju veoma male količine za ishranu (glukoza u ćeliji treba da se konvertuje u piruvat kako bi ušla u mitohondriju). Zbog velike količine “dubreta” u ćeliji, ona nije u stanju da proizvede dovoljno molekula ATP kako bi se pokrenulo “baterijsko” punjenje mitohondrije. Mitohondrija se tako nalazi kao na dnu kaljave bare u kojoj ne moze da “diše”. Energetski nivo mitohondrije opada jer se smanjuje broj ATP molekula.

Šalju se signali receptorima insulina i receptorima glukoze na ćelijskoj membrani i traži se još glukoze. Organizam obolelog od raka zato traži da jede slatko. U ćeliju kancera ulazi cak 15 puta više glukoze, ali mikrob i dalje presreće te molekule i obilno se hrani i umnožava. Tako mikrob postaje zdrav i uhranjen, a ćelija bolesna i izgladnela i  prosto se “davi” u glibu od opasnih hormona i mikotoksina.

Ovde verovatno postoji biološki limit, primećuje Ker, koliko receptori mogu plasirati glukoze ćeliji i kada je taj limit ispunjen ne postoji drugi način da mitohondrija dobije dovoljno energije. Zbog malog broja ATP molekula energetski nivo opada i ćelija postaje anaerobna. I to mikroorganizmu savršeno odgovara.

Druga strana medalje – medicinski establišment

doktori

“Medicinski establišment preko svojih medija najčešće plasira priču da je oštećena DNK  uzrok kancera. Dok u retkim slučajevima nečiji normalan DNK može pružiti imunom sistemu predispoziciju da dobije kancer, DNK oštećenje nikada nije bilo uzročnik ni jednog raka. Kancer nastaje samo kada je Krebsov ciklus i “lanac transporta elektrona” (ETC) prekinut iznutra u mitohondriji. DNK oštećenje ne može prekinuti Krebsov ciklus i tako ne može nastati kancer”, tvrdi Ker.

Medicinski establišment želi da zavara javnost i mnoge naučnike ovom tvrdnjom i to iz dva razloga. To ljudima daje utisak da je istraživanje raka veoma složeno i mora dugo da se vrši i do leka mora proći jos puno vremena, pa je zato potrebno jos mnogo novca. U međuvremenu se vrse istrazivanja za vojne potrebe.

Na osnovu istraživanja Rona Gdanskog, koje se  tiče oštećenja DNK, radi se o ostećenju DNK mikroba koji je unutar ćelije i koji je uzročnik oštećenja DNK kancerozne ćelije. Tako da DNK oštećena ćelije nije uzrok kancera, već se ona naknadno osteti zbog mikroba u njoj.

Medicina tako koristi viruse koji se ubacuju u ćelije sa defektnim DNK u nameri da pomoću njih poprave DNK ćelije. Ovo se naziva “genskom terapijom” jer je poznato da DNK mikroba (nazvanih “vektori”) unutar ljudske ćelije mogu uticati na DNK unutar same ćelije. 
(Dakle, ako ovo ne leči rak, onda možemo samo zamisliti kakvi se sve genski eksperimenti vrše i sa kojim ciljem).

Lečenje kancera

Kada znamo sve ovo postoje četiri načina da se leči kancer:

1. Ubijanjem kanceroznih ćelija; 
2. Ubijanjem mikroba unutar kancerozne ćelije;
3. Jačanjem imunog sistema tako da on ubije kanceroznu ćeliju (navede je na apoptozu); 
4. Preobraćanjem mikroba unutar ćelije u mikrob “u hibernaciji”.

Zabranjeni vitamin b17

Najveći problem kod većine alternativnih terapija koje smo već naveli je što se prilikom ubijanja ćelije kancera to obavlja postepeno kako bi se na kraju naveo imuni sistem da ćeliju navede na apoptozu.

U tom periodu dok traje tretman u samom tumoru dolazi do zapaljenskog procesa i stvara se otok, pa se masa tumora prvih nedelja terapije poveća. Posebno kada dode do navale električne energije u njega. Ukoliko se radi o tumoru na mozgu ili u plućima ovo može biti veoma nezgodno, pa se zato za svaki tumor traži adekvatna terapija.

Ubijanje  ćelije cijanidom iz vitamina B17 nema ovaj problem, ali 
ova terapija je u SAD zabranjena i danas se obavlja najviše u na jednoj privatnoj klinici u Meksiku.

Lečenje kancera strujom

Dakle,  gotovo savršen način za ubijanje uzročnika kancera je ubijanje mikroba u ćeliji, tako da ćeliju može da ubije imuni sistem, kada se obnovi Krebsov ciklus.

I to je uspešno radio Rojal Rajf tako sto je precizno izračunao frekvencije kojima je oscilirao mikrob u ćeliji kancera. Ali, svi njegovi radovi su uništeni. I tu tačnu frekvenciju za sada verovatno niko ne zna. Mada se mnogi trude da to rade sa približnim frekvencijama.

Kada su 1990. doktori Stiven Kali i Vilijam Liman istražujući AIDS objavili svoje otkriće da mala količina naizmenične struje (50 do 100 milionitog dela ampera) razara enzim mikroba, za ovo se zainteresovao doktor fizike Robert Bob Bek koji se trideset godina bavio elektromedicinom. Eminentne klinike i naučno istraživački centri nisu bili zainteresovani da otkriće Kalija i Limana  dalje usavrše.

Možete pretpostaviti zašto. Ovo otkriće je zapravo značilo da se mikrob može sprečiti da se obmota ili “nakači” za  ćeliju (npr. za bela krvna zrnca). Ovo bi farmaceutski biznis definitivno zavilo u crno.

Istraživanje Bob Beka

Bob Bek
dr. Bob Bek

Da ga ne bi zadesila sudbina Rojala Rajfa, doktor Bek je morao da bude oprezan, pa je najveći deo istrazivanja vršio izvan SAD, a aparat za ubijanje mikroba, koji je sklopio nikada nikom nije ponudio kao celinu, već se on i danas prodaje i u delovima. Oni koji žele da se leče od raka ovom do sada najefikasnijom metodom, moraju  sami da ga sklapaju kod kuće po instrukcijama i sa preciznim protokolom doktora Boba Beka.  I nemojte da se čudite zbog toga, vreme u kome živimo je gore nego vreme srednjevekovne inkvizicije.

Zakoni su i kod nas kao i u zapadnim zemljama takvi da pravo da primenjuju medicinske tretmane (što ne znači i da leče) imaju samo oni kojima je to država odobrila.  U protivnom ste prevarant i nadrilekar, bez obzira koliko znanja i uspeha u lečenju imate. I to su čak i neki edukovani lekari u Srbiji već osetili na svojoj koži. Zbog prevare koja se naziva hemoterapija i zračenje, niko još nije otišao u zatvor, iako je mnogo ljudi ovako već  otrovano i ubijeno.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Upišite vaše ime ovde