Kancer, karcinom ili rak je grupa oboljenja uzrokovana nekontrolisanom deobom ćelija. Današnja nauka još uvek ne zna kako je ova anomalija uzrokovana, osim što sa velikom sigurnošću može reći da je posledica poremećaja genetskog materijala, a veoma se oslanja na statistiku.
Dakle, da vidimo šta je to rak i kako nastaje u teoriji. Telo čoveka sadrži 50 – 100 biliona (50.000.000.000.000 – 100.000.000.000.000) ćelija raznih vrsta i funkcija. Ali svima im je zajednički genetski materijal. Gotove sve ćelije (sem specijalnih, kao što su polne i nervne) imaju sličan životni ciklus i način deobe. Deoba ćelija je način na koji naša tela rastu, ali i način na koji se starije ćelije naših tkiva smenjuju novim mlađim. Takođe, deoba je važna jer služi zaceljivanju tkiva nakon povrede, na primer.
Geni su delovi ćelija koji im definišu ponašanje i funkcije. Tako, postoje geni koji služe za umnožavanje ćelija, takođe, oni ćeliji služe da odbroje njeno postojanje i da nelože kada će neka ćelija da umre. Ali oštećeni geni dovode ćelije u abnormalno stanje u kojem se one prebrzo umnožavaju neispunjujući svoju pozitivnu svrhu u organizmu. Oštećeni geni takođe mogu odložiti umiranje stare ćelije koja zbog starosti više nije u stanju da vrši svoje normalne funkcije, ali, budući da je živa, dakako vrši neke funkcije. Jedna od glavnih funkcija ovakvih ćelija ja da teže da oko sebe naprave grupu sličnih ćelija, koja se naziva tumor. Tumor ne mora da bude kancer!
Tumor
Tumor može biti benigni i maligni. Benigni tumori su pravilnog oblika, jasno ograničeni od okolnog tkiva, nemaju osobinu da se šire na druge organe i lako se mogu otkloniti u potpunosti. Maligni, pak, tumori se mogu proširiti putem krvi i limfne tečnosti u druga zdrava tkiva, gde nastavljaju da rastu i stvaraju nove kolonije koje se zovu metastaze. Početni tumor se još naziva i primarni tumor, dok se njegove metastaze nazivaju i sekundarnim tumorima.
Kancer se može pojaviti bilo gde u telu, a osoba može biti obolela a da to godinama ne zna. Zapravo, kad osoba počne osećati simptome, lekari znaju da može već biti kasno… Međutim, naša iskustva pokazuju da postoje slučajevi koji su poživeli mnogo duže nego što su lekari mislili da će živeti.
Poznato je da u svakom organizmu postoji nekoliko miliona predkancerogenih ćelija (onih sa izmenjenim genetskim materijalom), ali čovek ima urođene mehanizme prepoznavanje i izolovanja ovakvih ćelija. Ovaj mehanizam funkcioniše tako što izaziva starenje predkancerogenih ćelija na taj način ih sprečavajući da se razmnožavaju. Nauka je uspela da izoluje određene gene bez kojih je ovaj proces nemoguć, mođu kojima su p53 i Pten.
Ovaj se proces odvija u svakom od nas tokom celog života, a kod osoba za koje kažemo da su obolele od raka zapravo se dogodio poremećaj te urođene sposobnosti i usled toga ove abnormalne ćelije se nesmetano razvijaju i sjedinjuju u grupe i tkiva i tako počinje razvoj kancera. Ova nemrtva tkiva hrane se iz istih izvora kao i zdrave ćelije – putem krvi. Kako ove ćelije imaju poremećene funkcije i prebrzo se razmnožavaju, daleko brže od zdravih ćelija u organizmu, ovaj počinje da gubi bitku protiv njih.
Šta kaže statistika?
GLOBOCAN je 2018. godine izračunao da se u svetu pojavi blizu 13 miliona obolelih godišnje, od kojih preko 7.5 miliona umre od raka. Kod žena rak dojke je rak sa najvećim postotkom obolelih ali i smrtnosti u odnosu na ostale vrste raka. Naime, 23% žena koje boluju od raka imaju rak dojke, a 14% žena koje umru od raka, umru od posledica ove vrste raka. Kod muškaraca najzastupljeniji je rak pluća, od kojeg boluje 17% onih koji boluju od raka, a 23% smrti je izazvano ovim rakom. Kod žena rak pluća odnese 11% od ukupnih žrtava raka.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da ljudi iz razvijenih delova sveta značajno više obolevaju od raka. 56% onih koji boluju od raka su iz razvijenih delova sveta, a 64% onih koji umru od raka su, takođe, iz razvijenijih delova sveta.
U Srbiji od kancera boluje oko 120.000 ljudi, a godišnje umre njih 18.000. Kao i u svetu, i u Srbiji rak pluća odnosi daleko više života nego druge vrste raka; čak 3-4 puta više žrtava podlegne pod rakom pluća nego pod svim drugim karcinomima. Rak debelog creva je drugi vodeći uzročnik smrtnosti u našoj zemlji, odnoseći 2.300 žrtava godišnje. Kod žena je rak dojke najzastupljeniji, a za njim odmah sledi rak grlića materice. Prognozira se da će rak prostate kod muškaraca u budućnosti premašiti incidencu raka pluća.
Uzročnici raka su i danas velikim delom nepoznanica…
Naučnici umesto “uzročnika” rađe koriste izraz “faktori rizika”. Faktori rizika raka se mogu pobrojati i svakako da će biti pobrojani dole, ali ni jedan rak nema jasne uzročnike i ni jedan od faktora rizika ne funkcioniše po pravilu. Ovi faktori rizika plod su višedecenijskih proučavanja u vidu anketa, intervjua, eksperimenata, statističkih analiza i slično. To znači da u praksi češće obolevaju pušači od raka pluća nego nepušači, na primer. I generalno, češće obolevaju ljudi koji ne vode računa o ishrani, stilu života, fizičkim aktivnostima, nego oni koji o istom vode brigu.
Faktori rizika kod raka su: mutacije gena, poremećaji imunog sistema, neki hormoni, odredjeni virusi i bakterije, nezdrava životna sredina i nezdrav stil života, pod čime se podrazumeva nepravilna ishrana, nedostatak fizičkih aktivnosti, pušenje, dugotrajna profesionalna izloženost kancerogenim materijama, preterana izloženost ultravioletnim zracima i drugo.
Najteže oboljenje današnjice – rak
Kancer je po mnogima najteže neizlečivo oboljenje današnjice. Naučnici svakodnevno rade na ispitivanju novih lekova, novih vrste terapije, načina lečenja, tretiranja, ali rešenje nam jednostavno izmiče. Koliki god da se napori ulažu, ispada da leka nema i ne smanjuje se procenat obolelih i smrtnosti ovog teškog oboljenja, naprotiv, štaviše konstantno raste u mnogim segmentima. Ili, da li je tako? Svaka treća osoba oboli u modernom svetu (razvijena područja su naročito visokog rizika). A opet ima i onih koji nisu umrli od raka, koji su jednostavno preživeli.
Mi se trudimo da pronađemo rešenja iz iskustava pojedinaca i grupa, ali najviše se oslanjamo na istraživanja zvanične istočnjačke medicine koja potvrđuju da postoje gljive i bilje koje pomažu u saniranju kancera. Uz hemoterapiju, radioterapiju, promenu u načinu ishrane i stilu života, proizvodi koje nudimo ojačaće Vaš imunitet, pomoći će Vašem telu da se oporavi od iscrpljujućih vrsta terapija (kao što je hemoterapija), nateraće Vaše ćelije da počnu organizovanu borbu protiv kancer ćelija podstičući ih na mikrobiološkom nivou. Osećaćete se jače i bićete u stanju da se jednostavno uhvatite u koštac s bolešću koja Vas mori.
Glavu gore!
Kancer je bolest današnjice. To znači da ljudi obolevaju zbog nečega čega u njihovim životima nije bilo do pre samo vek i po. Danas se nezdravo hranimo, povrće i voće koje mora biti neizostavni deo svakodnevne ishrane je uzgajano u zagađenoj sredini i prskano jeftinim hemikalijama. Voda koju pijemo je obrađena kako bi do nas došla što čistija, ali u njoj svakako da ima sastojaka iz sredine koji se ne mogu otkloniti… Hranimo se brzo i nezdravo, kupujemo hranu na kiosku umesto da kod kuće hranu skuvamo i pojedemo. Živimo brže nego što to naša tela mogu da podnesu i guramo sebe do ivice svojih mogućnosti. Pušimo ili smo žrtva pušača u kući, pijemo alkohol u raznim količinama, uzimamo sve više droga koje postaju najrazvijeniji ispod-žita biznis na svetu. Ne idemo kod lekara zato što nas nešto boli, nego popijemo lek protiv bolova za koji ne znamo čemu je tačno namenjen. Lista ide u nedogled i jasno je da nešto moramo da promenimo.
Kad dođe stani-pani svi se trudimo da isparavimo krive drine, ali tada već može biti kasno. Samim tim što čitate ovaj tekst znači da ste spremni nešto preduzeti, kako na svesnom tako i na nesvesnom nivou. Budite istrajni u onome što odlučite da menjate. Budite disciplinovani. Vaš život je u Vašim rukama i ako čvrsto odlučite da ponosno prkosite raku samo onda možete očekivati da se izlečite i da više ne obolite. Na Vama je. Ima ljudi koji prežive, možete i Vi.
Sve što Vam kaže doktor slušajte. Lekar Vam želi dobro i zna šta je za Vas najbolje u odnosu na Vaše stanje. On se vodi jasnim i statističkim proračunima i kaže Vam kolika je šansa da preživite i ako je nema kaže Vam koliko ćete dugo živeti. Mi znamo slučajeve koji su poživeli puno duže od onoga što im je doktor prognozirao. To je zato što doktor ima u glavi onu crnu statistiku koja važi za većinu koja neće da mrdne prstom, koja se već predala i pomirila s tim da je s njihovim životom gotovo. A postoje rešenja… Naravno da je mnogo teže, gotovo nemoguće kad rak metastazira na više organa i tipova tkiva. Ali nemojte dozvoliti da do toga dođe. Preventivno uključite u ishranu ono što će Vašem organizmu pomoći da stane na noge i izađe na kraj sa svim vrstama bolesti. Kada je već došlo do kancera, nemojte očajavati, uzimajte preporučene doze onoga što Vam nudimo uz svu terapiju koju Vam lekar savetuje.
Naše preporuke
Od gljiva koje savetujemo tu je prvo reishi. Reishi jača telesni imunitet i bogat je raznim antitumornim jedinjenjima. Istraživanja na institutu Nacionalnog centra za rak u Tokiju pokazala su da reishi ili Ganoderma Lucidum ima veoma visoku stopu kočenja tumora (u nekim slučajevima i do celih 100%). O tome više pročitajte ovde. Shiitake takođe ima snažna antikancer dejstva jer je sličnog sastava kao reishi, samo u nešto slabijoj koncentraciji. Ali, shiitake je jestiva za razliku od drvenastog reishija koji se ne može koristiti u ishrani, već samo u vidu napitka ili ekstrakta. Takođe, maitake je odlična budući slična ovim dvema, ali je mi nemamo u svom asortimanu. Gljiva Cordyceps Sinensis posredno pomaže bolesnicima od kancera ojačavajući njihov organizam. Najvažnije, Cordyceps silno učestvuje u iskorišćavanju kiseonika u organizmu, a poznato je da ćelijama raka ne treba kiseonik za proizvodnju životne energije kao zdravim ćelijama. Drugim rečima, kada bismo naterali kiseonik da uđe u ćeliju raka, ova bi počela da funkcioniše normalno i više ne bi bila ćelija raka, a Cordyceps upravo u tome pomaže. Kako Cordyceps pomaže ljudima koji uzimaju hemoterapiju pročitajte ovde. Gljiva lingzhi ili Phellinus Linteus takođe ima snažan uticaj na čovekov imunitet.
Naročito preporučujemo astragalus jer je bogat raznim mineralima i vitaminima neophodnim za čovekovo normalno funkcionisanje. On sadrži i neke sastojke koje čovek gotovo da nema odakle da uzme u modernoj ishrani (kao što je selen). Ashwagandha je još jedna biljka za koju je dokazano da zaustavlja razvoj ćelija raka pluća, dojke i debelog creva (doduše u laboratorijskim uslovima).
Šta su to tipovi kancera?
Sve je ređa zabluda da je kancer jedna vrsta bolesti i ljudi manje-više znaju da postoji više tipova raka. Ali, koliko zaista ima tipova raka i koji su to tipovi? Koji je značaj poznavanja tipa kancera bolesnika?
Postoji preko 200 tipova kancera. Naše telo sadrži oko 60 različitih unutrašnjih organa i svaki od njih sazdan je od različitih tkiva (čovek ima četiri vrste tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno). Svako tkivo sastoji se od određene vrste ćelija. Kako se rak može razviti od gotovo makoje vrste ćelija, jasno je da svaki organ može razviti više vrsta raka. Dakako, neki tipovi raka na određenom organu su češći od drugih.
Tretiranje kancera umnogome zavisi od tipa kancera, a to zapravo znači da je potrebno pronaći na kojem organu je rak krenuo da se razvija, a potom i na kojoj vrsti tkiva tog organa. Tek tada počinje lečenje… Ovde ćemo pobrojati i ukratko opisati najčešće tipove kancera.
Rak pluća
Rak pluća je jedan od vodećih uzročnika smrti u svetu. Ubedljivo najviše ljudi koji obole od raka imaju rak pluća, a postotak smrtnosti mu raste više od dvadeset godina. Više od 5.000 života odnese godišnje u Srbiji.
Tipovi
Nekoliko tipova raka pluća mogu se podeliti u dve grupe: mikroćelijski i nemikroćelijski karcinom pluća. Mikroćelijski se javlja u 20% slučajeva, rano metastazira i to na mozak, jetru, kosti i nadbubrežne žlezde. Nemikroćelijski karcinom pluća je daleko češći (80%), a neke forme su adenokarcinom i planocelularni karcinom. Najređa forma je gigantocelularni karcinom.
Faktori rizika
Za 85% slučajeva raka pluća odgovorno je pušenje. Rak pluća kod nepušača koji su izloženi duvanskom dimu je u porastu. Ostali faktori rizika su: izloženost radonu, azbesnoj prašini, naftnim derivatima, zagađenost vazduha, hronične obstruktivne bolesti pluća, tuberkulozni bolesnici, bolesnici sa predhodnim tumorima gornjih aerodigastričnih puteva, genetska predispozicija.
Simptomi
Simptomi su uporan kašalj, iskašljavanje krvi i sukrvice, otežano disanje, česte upale pluća, gubitak apetita, slabost, anemija. Kod karcinoma koji su lokalizovani u gornjem delu pluća dolazi do bolova u ramenom pojasu, a usled pritiska na krvne sudove dolazi do nabreknutosti vena na vratu, otoka kapaka…
Dijagnostika
Karcinom pluća moguće je dijagnostikovati radiografijom pluća, CT-om, PET-om, bronhoskopijom, FNA uzimanje uzorka, medijastinaskopija.
Tretman
Karcinom pluća se može tretirati hirurgijom, hemioterapijom ili radioterapijom. Ovi tretmani se mogu sprovesti kao pojedinačni ili kombinovani a odluku o tretmanu donosi multidisciplinarni tim u zavisnosti od velikog broja faktora prvenstveno tipa tumora, stadijuma bolesti, opšte kondicije i internističkog nalaza. Stadijumi bolesti za nemikroćelijski karcinom pluća i opcije lečenja
IA T1N0M0 hirurgija
IBT2N0M0 hirurgija +/- hemioterapija
IIA T2, 3N0, 1M0 hirurgija +/- hemioterapija
IIB T2, 3N0/1M0 hirurgija +/-hemioterapija
IIIA T1-3N1M0 IIIB T1-4N3M0 radioterapija + hemioterapija
IIIB T4N0-3 M0 hemioterapija IIIB T svi N svi M1 hemioterapija, palijativna radioterapija
Rak dojke
Rak dojke karakteriše nekontrolisana deoba ćelija, brz rast i metastaze kako na regionalnim limfnim čvorovima, tako i na udaljenim tkivima.
Tipovi
Dele se na dve veće grupe: češće tumore žlezdanog porekla i ređe tumore vezivnog tkiva (sarkomi). Žlezdani tumori mogu biti invazivni i neinvazivni, u zavisnosti od stadijuma bolesti. Prema mestu nastanka dele se na duktalne i lobularne.
Faktori rizika
Posle tridesete godine starosti rizik eksponencijalno raste, najčešća dob u kojoj žene obolevaju je posle šezdesete godine. Raniji rak dojke, ali i jajnika, materice ili debelog creva pojačava rizik novog obolevanja. U manje značajne faktore spadaju: ranija prva menstruacija, kasnija menopauza, kasniji prvi porođaj i odsustvo dojenja. Pozitivna porodična anamneza je značajan faktor kod osoba koje imaju dvoje ili više bliskih rođaka sa karcinomom dojke. Drugi faktori su gojaznost i nedostatak fizičke aktivnosti.
Simptomi
Zadebljanje na dojci, novonastala promene u vidu mreškanja kože ili uvlačenja bradavice. Lučenje sekreta iz bradavice (naročito sukrvičavog), novonastala asimetrija.
Dijagnostika
Klinički pregled, mamografija, ultrazvučni pregled. U izuzetnim slučajevima pribegava se magnetnoj rezonanci ili PET-u.
Tretman
Odluka o lečenju donosi se konzilijarno, a tome moraju prisustvovati onkološki hirurg, medikalni onkolog, radiolog i patolog. Odluka se donosi prema međunarodnoj TNM klasifikaciji.
Rak grlića materice
Na trećem mestu u Srbiji po učestalosti. Ovaj kancer je medicinski potpuno izlečiv ako se otkrije na vreme.
Tipovi
Dva tipa:
– skvamocelularni karcinom – rak pločastog epitela (85-90%)
– adenokarcinom – rak žlezdanog epitela (10-15% slučajeva)
Faktori rizika
Uvreženo mišljenje je da je osnovni uzročnik raka grlića materice polno prenosivi HPV virus, i to određenog tipa (najopasniji je tip 16 i tip 18), koji transformiše ćelije grlića materice u maligne. Česta je kombinovana prisutnost više tipova ovog virusa. Stoga, faktori rizika bi bili vezani za promiskuitetnost, ran prvi odnos, odnos bez zaštite i druge vrste rizičnog seksualnog ponašanja. Takođe, prisustvo HIV-a ili imunodeficijentnog stanja organizma spadaju u faktore rizika.
Simptomi
Pojava vaginalnog sekreta, krvarenje nakon odnosa i van menstrualnog ciklusa, bolovi u karlici, često mokrenje, opstipacija, otok u nogama.
Dijagnostika
Ginekološki palpatorni pregled i pregled pod spekulumom, Pap test, kolposkopija i ultrazvuk male karlice. Ako postoji sumnja da se razvio kancer radi se biopsija grlića materice. U nekim slučajevima potrebno je raditi CT ili magnetnu rezonancu.
Tretman
U konzolijumu koji odlučuje o modalitetu lečenja učestvuju bar ginekolog, radioterapeut i internista hemioterapeut. Konzolijum bira između tri modaliteta lečenja. Prvi, kod slučajeva gde rak još nije metastazirao ili je uslovno lokalno metastazirao vrši se hirurška intervencija. U II, III, i IV stadijumu radi se terapija zračenjem, a u nekim slučajevima i kombinovano sa hemioterapijom. U poslednje vreme, zajedno sa zračenjem, radi se takozvana hemiopotencijacija citostaticima.
