Karanfilić: uzgoj, nega i upotreba

Da li želite sami da uzgajate karanfilić u bašti? Sa nama ćete naći korisne savete za upotrebu, sadnju i negu neobičnog stabla karanfilića. Svi poznaju ukus karanfilića za Božić. Ali kako možete sami obrađivati drvo karanfilića u bašti? Predstavljamo Vam ovu posebnu biljku i otkrivamo najbolje savete za sadnju i negu.

Karanfilić: cvetanje, poreklo i karakteristike

Osušeni cvetni pupoljci karanfilića (Sizigium aromaticum) neophodni su za najvažnije začine prilikom spravljanja raznih đakonija. Drvo karanfilić pripada porodici mirta (Mirtaceae) i poreklom je iz čuvenih Moluka, indonežanskog arhipelaga u zapadnoj Novoj Gvineji, poznatih i kao ostrva začina. U Evropi se sušeni karanfilić koristi od ranog srednjeg veka, ali je zbog klimatskih uslova uzgoj moguć samo u vrlo ograničenoj meri. Danas se karanfilić gaji u tropskim regionima, sa uglavnom okeanskom klimom koja pruža dobre uslove za uzgoj. Ne postoji nikakav odnos sa cvetom karanfila (Dianthus), koji pripada porodici karanfila (Cariophillaceae).

Zimzeleno drvo može u dobrim uslovima dostići visinu od preko 10 metara. Ako drvo karanfilića raste u kanti, ono ostaje mnogo manje zbog ograničenog prostora za korenje. Listovi karanfilića su kožni i bujno zeleni. Takođe su u obliku jajeta i imaju uljne žlezde kroz koje se oslobađa esencijalno ulje. Kada drvo karanfilića cveta, možete se diviti mnoštvu sitnih cvetova. Cvetovi imaju četiri kratke mesnate latice i hermafroditi su. Kako sazrevaju, plodovi poprimaju tamnoljubičastu do tamnocrvenu boju. Unutar otprilike 2 cm velikih koštunica nalazi se jezgro kroz koje se drvo karanfilića može širiti. Ako se cvetni pupoljci uberu i osuše pre nego što procvetaju, dobijaju se poznati karanfilići. Njihov snažan miris i oporan ukus neizostavni su deo mnogih kuhinja širom sveta.

Uzgajajte karanfilić sami

Zbog njihovog tropskog porekla i visokih zahteva  veoma je teško uzgajati drveće karanfilića. Visoke temperature i konstantna visoka vlažnost mogu se rijetko garantovati tokom cele godine. Veći deo godine, na našim geografskim širinama, moguće je odgajati ovu biljku u kadi u zagrejanoj zimskoj bašti, grejanom stakleniku ili svetloj dnevnoj sobi. Biljka može dostići visinu do 2 metra i proporcionalno se razvija. Tokom toplih letnjih meseci od maja ili juna do kraja avgusta ili početka septembra, karanfilić se takođe može izneti na otvoreno. Na žalost, karanfilić ne podnosi velike oscilacije temperature baš najbolje.

Pored spoljnih zahteva, takođe je veoma važno da se biljka karanfilića neprestano opskrbljuje vodom bez izazivanja prekomernog potapanja. Prevlažno ili previše suvo zemljište oštetilo bi fino korenje stabla karanfilića.

Savet: Za visok nivo vlažnosti, najbolje je biljku prskati sa malo vode svaki dan. Na taj način se oseća se biljka prijatno i napreduje. Mali trikovi takođe mogu pomoći biljci da postigne visoku vlažnost: Napunite tanjir saksije kuglicama od ekspandirane gline ili šljunkom, stavite lonac na njega i napunite tanjir vodom – ovo stvara stalni dotok vlažnog vazduha oko biljke. Takođe možete odabrati svetlo kupatilo kao mesto gde je vlaga često velika.

Vodopropusno zemljište bogato hranjivim sastojcima idealno je kao podloga, ali istovremeno ima veliki kapacitet skladištenja vode. Najbolje je mešati visokokvalitetno zemljište sa puno gline u prahu (bentonit) kako bi se povećao kapacitet skladištenja vode.  Zahvaljujući sadržaju gline koje sadrži već ima veliki kapacitet za skladištenje vode – ali još jedan dodatak može da koristi drvetu karanfilića. 

Briga: Na ovo treba obratiti pažnju

Da bi se drvo karanfilića uspešno obrađivalo, veoma je važno da udovoljite njegovim temperaturnim zahtevima. Idealna temperatura tokom vegetacije je između 20 i 25 ° C, temperature ispod 10 ° C tolerišu se samo kratko vreme. Temperatura ni u kom slučaju ne sme pasti ispod granice od 5 ° C, u suprotnom će doći do oštećenja.

Stalno snabdevanje biljke vodom je neophodno za zdrav rast, područje korena ne sme biti ni previše vlažno ni previše suvo. Zbog svog tropskog porekla drvo karanfilić podnosi obilne kiše, zbog čega bez problema može da izdrži jako zalivanje.

Tokom faze vegetacije između aprila i septembra, drvo karanfilića povremeno treba blago oploditi. Za ovo je pogodno kompletno đubrivo . Kada se koriste kao granule, hranljive materije koje biljka zahteva polako se ispuštaju u rastvor zemljišta, sprečavajući tako da se korenje zaslani i ima dugoročniji efekat od tečnih đubriva. Dovoljno jedno do maksimalno dva đubrenja godišnje. Najbolje vreme za oplodnju je na početku vegetacionog perioda u proleće. Idealna količina đubriva varira između 80 i 120 grama, u zavisnosti od veličine kade i biljke. Đubrivo se može nanositi direktno na hrapavu površinu zemlje. Potom površinu tla treba prekriti  ukrasnim šljunkom ili ekspandiranom glinom pre nego što se biljka obilno zalije.

Karanfilić polako raste u kanti, ali ga treba presađivati svake dve do tri godine kako bi koren dobio više prostora. Najbolje vreme je za to u aprilu, pre početka vegetacije. Nova kanta trebalo bi da bude veća za oko 2 do 3 cm od stare. Biljka se može izvaditi iz stare kante i može ukloniti višak zemlje. Na dno kante treba postaviti sloj ekspandirane gline kako bi se izbeglo podvodnjavanje. Tada se karanfilić može staviti u novu kantu i prekriti zemljom.

Da li je drvo karanfilića izdržljivo?

Karanfilić nije izdržljiv. To je uglavnom zbog njegovog tropskog porekla i stalno visokih temperatura koje tamo vladaju tokom cele godine. U našim geografskim širinama važno je da stablo karanfilića zimi bude  na oko 20 ° C kako biljka ne bi pretrpela štetu od hladnoće.

Ako se drvo karanfilića gaji u zatvorenom, nema potrebe za pomeranjem tokom hladnih zimskih meseci. Ako je napolju tokom leta, trebalo bi da se preseli u zimovnik najkasnije do sredine septembra. Za to su pogodni grijani zimski vrt, grijani staklenik ili svijetle dnevne sobe – kao i kod lokacije u kući. Ako su ljeti temperature ponovo tople, drvo karanfilića može se ponovo pomeriti napolje. To je obično moguće nakon poslednjeg mraza u maju.

Karanfilić: efekti i upotreba

pupoljci karanfilića imaju lekovito dejstvo. u srednjem veku su ih smatrali  zdravim za mozak, jetru i stomak. Iznad svega, omamljujući efekat kada ih žvaćete, učinio je karanfilić lekom za zubobolju. Činjenica da oni takođe pozitivno utiču na zadah iz usta je u to vreme bio bitan efekat. Danas takođe znamo da je karanfilić bogat antioksidantima i pospešuje varenje masti.

Cvetni pupoljci se beru pre nego što procvetaju čim im se boja promeni iz zelene u svetlo ružičastu. Zatim se osuše, što ih čini smeđim i tvrdim.

Savet: Karanfilić visokog kvaliteta možete prepoznati po blago masnoj površini ako ga lagano stisnete. Još jedan pokazatelj je ponašanje u vodi: Ako su karanfilići u vodi tonu i ako ne plivaju na površini, oni su masni i stoga visokog kvaliteta.

Upotreba biljni delovi i sastojci karanfilića

Medicinski korišćeni biljni delovi karanfilića su plodovi i ulje karanfilića (esencijalno ulje). U medicinskoj i farmaceutskoj terminologiji plodovi karanfilića nazivaju se cariophilli flos. Ulje karanfilića poznato je pod nazivom Cariophilli floris aetheroleum. Cvetovi karanfila su ručno ubrani i naknadno osušeni cvetni pupoljci. Ulje karanfilića dobija se iz ovih cvetnih pupoljaka destilacijom vodenom parom.

Zahteve kvaliteta karanfilića i ulja od karanfilića reguliše Evropska farmakopeja (PhEur).

Eugenol je najbolje esencijalno ulje sa 85 do 95% karafilića, a karanfilić sadrži flavonoide, fitosterole i tanine.

S druge strane, ulje karanfilića sastoji se isključivo od esencijalnih ulja. Sastoji se uglavnom od eugenola (75 do 88%), ali sadrži i 4 do 15% acetugenola i 5 do 14% b-kariofilena.