Kako sprečiti i lečiti osteoporozu zdravim načinom života

Osteoporoza (porozne kosti) poprimila je gigantske razmere među stanovništvom industrijalizovanih zemalja. Kako je mineralni sastav naših kostiju približno 90% soli kalcijuma, danas je široko rasprostranjena ideja da upravo nedostatak kalcijuma uzrokuje osteoporozu, zajedno sa nedostatkom estrogena. Međutim, iako oba faktora igraju važnu ulogu u ovom procesu, postoje i mnogi drugi faktori.

U prirodnoj medicini poseban akcenat stavljamo na čitav niz loših životnih navika koje doprinose povećanju rizika od obolevanja od osteoporoze, koju moramo izbegavati, kako za sprečavanje, tako i za lečenje ove bolesti. Ove informacije su od velikog interesa ako uzmemo u obzir da savremeni konvencionalni tretman između mnogih drugih štetnih neželjenih efekata uključuje i potrošnju sintetičkih estrogena koji mogu izazvati rak.

U ovom prvom delu generalno se bavim pričom o lošim životnim navikama i drugim faktorima koji uzrokuju osteoporozu. U sledećim delovima ovog teksta pozabaviću se opisom korisne hrane i suplemenata za ove pacijente, kao i prezentacijom nekih terapija naznačenih u tim slučajevima.

Šta je osteoporoza?

Osteoporoza znači: „porozne kosti“.

To je multifaktorska bolest, koju karakteriše dugoročni gubitak gustine kostiju, sa kojom se povećava rizik od preloma. To je bolest koja generiše bol, invaliditet (usled preloma) i smrt povezana sa produženim invaliditetom nastalim prelomima. Iako može uticati na sve kosti, oštećenje kičme, kukova i rebara.

Osteoporoza podrazumeva sveobuhvatno propadanje kostiju, to jest uključuje i mineralnu strukturu i deo koji se naziva koštani matriks (koji se sastoji od proteina i ugljenih hidrata).

Ova činjenica nam omogućava da od samog početka potvrdimo da jednostrani naglasak na unosu kalcijuma, koji je poslednjih decenija obeležavao medicinske kampanje protiv osteoporoze, obmanjuje. Zapravo, puki nedostatak prehrambenih zaliha kalcijuma generiše bolest koja se naziva osteomalacija, ali ne i osteoporoza.

U osteomalaciji nedostaje samo kalcijum u kosti, naprotiv, kod osteoporoze nedostaje raznih minerala, a takođe dolazi i do propadanja koštane matrice.

Nažalost, savremene medicinske kampanje usmerile su pažnju javnosti na kalcijum i hormone, zaboravljajući složenost problema. U stvari, možemo potvrditi da set mehanizama koji regulišu zdravlje i integritet kostiju još uvek nije u potpunosti shvaćen. Međutim, identifikovani su različiti faktori koji promovišu ovu bolest, ali šira javnost dobija samo nedovoljnu i obmanjujuću ideju da mleko mora da se konzumira da bi se sprečila osteoporoza.

Kost

Kost je aktivno tkivo, koje se neprestano gradi (koje je odgovorno za ćelije koje se zovu osteoklasti) i reapsorbuje ili se samorazgrađuje, (koje je odgovorno za ćelije zvane osteoblasti).

Tokom detinjstva i mladosti kost stvaramo brže nego što je uništavamo, ali između približno 30 i 40 godina to se preokrene i počinjemo da gubimo više kostiju nego što proizvedemo. Dakle, izgradnja dobre koštane mase u mladosti je od suštinskog značaja za izbegavanje osteoporoze u starosti.

Ravnoteža metabolizma kostiju je složen proces koji uključuje hormonalne, probavne, jetrene i bubrežne procese i širok spektar hranljivih sastojaka.

Dalje, mora se naglasiti da kost nije sačinjena samo od minerala (2/3) već i od intersticijalne matrice (1/3), koju čine proteini i ugljeni hidrati. Regulacija i intervencija svih ovih faktora samo su delimično shvaćena.

Vrste osteoporoze

1) Menopauza: povezana sa hormonskim promenama, žene od 50 do 75 godina.

2) Senilna: osobe starije od 70 godina, (pogađa dva puta više žena nego muškaraca).

3) Sekundarna: izazvano lekovima ili zdravstvenim problemima.

4) Maloletnički idiopatski: kod dece, omladine i mladih, bez očiglednog uzroka.

Dijagnoza osteoporoze

 Najrasprostranjenija metoda je merenje gustine kostiju rendgenom.

U ovom ispitu se koriste dva parametra:

T-indeks (T.score): upoređuje mineralnu gustinu kostiju pacijenta sa onom zdrave belkinje od 25 do 30 godina istog pola kao i pacijent.

Z-ocena (Z-ocena): upoređuje gustinu kostiju pacijenta sa gustinom kostiju osobe istog pola, starosti i etničke grupe kao i pacijent.

Vrednosti koje je utvrdila SZO

Veće od -1 T.      Normalno

Između -1 i -2,5 T.            Osteopenija

Manje od -2,5    Osteoporoza

Manje od -2,5 i pretrpeli su jedan ili više preloma krhkosti             Utvrđena osteoporoza.

Incidencija osteoporoze

Osteoporoza je postala pandemija unutar industrijalizovanih zemalja i srednjoročne i dugoročne projekcije govore o stalnom porastu bolesti.

Na primer, u Sjedinjenim Državama oko 44 miliona ljudi ima osteopeniju (smanjenje gustine kostiju koje može dovesti do osteoporoze), a 20 miliona ima osteoporozu.

Širom sveta više od 200 miliona ljudi pati od osteoporoze i njena učestalost je u porastu.

U Sjedinjenim Državama se godišnje dogodi 15 miliona preloma zbog osteoporoze, a za njihovu medicinsku negu potroši se 27 milijardi dolara.

U toj zemlji više žena umire od osteoporoze nego od raka dojke i materice (kombinovano).

Širom sveta osteoporoza pogađa 1 od 3 žene starije od 50 godina i 1 od 8 muškaraca istog starosnog opsega.

Svakih 30 sekundi u Sjedinjenim Državama dolazi do preloma povezanog sa osteoporozom, a u Evropskoj uniji na svakih 30 sekundi dolazi do preloma kuka povezanog sa ovom bolešću.

2007. godine 200 miliona žena širom sveta ima dijagnozu osteoporoze. Ove brojke utiču na sledeći način u zavisnosti od starosti:

– 1 od 10 žena starih 60 godina.

– 2 od 10 žena u 70-ima.

– 4 od 10 žena u 80-ima.

– i 6 od 10 žena u devedesetim.

U 2006. godini, širom sveta, došlo je do opšte osteoporotske frakture svake 3 sekunde, a do vertebralne frakture svake 22 sekunde. Do 2050. godine procenjuje se da će prelomi kuka kod muškaraca porasti za 310%, a kod žena za 240%.

SLIKA BOLESTI U MEKSIKU

U 2009. godini 17% žena i 9% muškaraca, starijih od 50 godina, dijagnostikovano je sa osteoporozom.

Fraktura kuka je u porastu:

– 1,2 miliona u 90-ima.

– 2,6 miliona procenjeno za 2025. godinu.

– I 110.055 slučajeva do 2050. godine, povećanje od 431%.

Godišnji podaci u Sjedinjenim Državama

Osteoporotski prelomi   1500000

Srčani udar         500000

Embolije              225000

Karcinom dojke 184000

 Rak materice, jajnika i grlića materice    76000

Pre nego što nastavimo dalje, neophodan je kratak komentar ove svetske panorame osteoporoze. Kao što čitalac vidi, brojke su zapanjujuće. Odmah se postavlja pitanje o uzrocima takve bolesti. Savremena medicina nam ga predstavlja kao nešto istovremeno sa ljudskim procesom starenja: hormonalne i metaboličke promene, i nudi nam, u osnovi, hormone i kalcijum za njegovo lečenje, plus još jednu seriju lekova.

Ipak, dokazi govore protiv ove perspektive:

Zašto se osteoporoza povećava I pretvara u epidemiju? Zašto to posebno utiče na stanovništvo industrijalizovanih nacija?

 Da je rešenje unos kalcijuma, kako objasniti da zemlje sa najvećim unosom kalcijuma, poput Sjedinjenih Država, imaju vrlo visoke stope incidencije osteoporoze, za razliku od zemalja i / ili grupa stanovništva koje imaju manji unos kalcijuma? ?

Jasno je da stvar moramo promotriti bliže. Srećom, kao što ćemo videti, možemo mnogo učiniti za efikasno sprečavanje i lečenje ove bolesti.

Ko je u riziku od osteoporoze?

Postoji nekoliko nepromenljivih faktora rizika koji utiču na njegovu učestalost:

Starost: starenjem gubimo koštanu masu. Ovo počinje u trećoj deceniji života: obično gubimo između 0,5 i 1% koštane mase godišnje. Gubitak kostiju se javlja polako, ali kontinuirano, tiho i razni faktori mogu dovesti do osteoporoze. Kako starimo, apsorpcija minerala i hranljivih sastojaka kritičnih za kosti u crevima opada, a naš metabolizam funkcioniše sve manje efikasno.

Pol: Osteoporoza prvenstveno pogađa žene u postmenopauzi. Na primer, u Sjedinjenim Državama 80% slučajeva su žene. U početnim godinama menopauze, žena može doživeti brz porast gubitka kostiju (prelazeći sa 1% godišnjeg gubitka na 7%), ali do 75. godine rizik od osteoporoze je gotovo jednak za oba pola.

Rasa: bele žene i Azijke imaju najveći rizik od osteoporoze, a crnke najmanji.

U Sjedinjenim Državama, azijske žene starije od 65 godina imaju dvostruku učestalost preloma od žena Afroamerikanki.

Uzroci osteoporoze.

Porodično poreklo

Imati bliske rođake sa osteoporozom značajno povećava rizik od obolevanja, procenjuje se da to povećanje može biti od 60% do 80% ako imaju rođaka prvog stepena koji je bolovao od osteoporoze.

Uticaj težine

Biti prekomerno mršav, odnosno imati vrlo nizak nivo telesne masti, inhibira sintezu progesterona i estrogena i doprinosi povećanom riziku od osteoporoze.

Uzroci povezani sa modernim životom

Do sada je utvrđen scenario prema kojem bi se osteoporoza mogla smatrati pandemijom svojstvenom produženju prosečnog životnog veka u savremenom društvu, pa nam se stoga čini kao nešto povezano sa procesom starenja.

Ali, iako je očigledno da je osteoporoza bolest tipična za treću fazu života i u kojoj ženske hormonalne promene igraju važnu ulogu, neophodno je istaći da u savremenom načinu života postoje različiti faktori koji mogu objasniti raširenost porast ove bolesti danas.

Kao što ćemo videti, postoji nekoliko faktora – pored hormonalnih i starosti koji doprinose osteoporozi, kao što su duvan, kafa, alkohol, šećer, višak proteina i natrijuma itd. Ali najvažniji faktor od svega je fizička aktivnost. Fizička vežba je glavni faktor koji određuje gustinu kostiju.

Neke studije su primetile da je jedan sat umerene vežbe, tri puta nedeljno, dovoljan da spreči gubitak kostiju i čak pomaže u povećanju kod žena u postmenopauzi.

Suprotno tome, odlazak u suprotnu krajnost, imobilizacija udvostručuje izlučivanje kalcijuma u ​​urinu i fekalijama, generišući ozbiljan problem neravnoteže u metabolizmu pomenutog minerala.

Čak i primena gipsa ili imobilizatora za lečenje preloma generiše demineralizaciju kosti.

Važno je napomenuti da vrsta vežbe koja se izvodi za jačanje kosti treba da nosi telesnu težinu (tako, na primer, plivanje nema izrazit efekat) i da se izbegavaju vežbe sa velikim udarom.

Dizanje tegova može biti vrlo korisno, ali naravno pridržavajući se umerene rutine, koja izbegava rizik od preloma ili povreda usled nošenja prevelikih tegova.

Pušenje

Pušenje ima nekoliko negativnih efekata na zdravlje kostiju.

Inaktivira delovanje estrogena na osteoklaste, (koštane ćelije, odgovorne za resorpciju kostiju. Estrogen normalno usporava proces resorpcije (uništavanja) kostiju. Pored toga, pušenje smanjuje nivo estrogena u krvi.

S druge strane, pušenje smanjuje izbacivanje ugljen-dioksida iz pluća i generiše njegovo zadržavanje, povećavajući tako nivo ugljene kiseline u krvi. Telo se suprotstavlja ovoj kiselosti izvlačenjem minerala iz kostiju, koji se zatim izbacuju putem urinarnog trakta. Pušači su obično manje fizički aktivni.

Zbog svega toga, žene koje puše uglavnom pate od osteoporoze ranije od onih koje ne puše.

Duvan je glavni izvor zagađenja kadmijumom, teškim metalom koji može uticati na kosti.

U stvari, odvikavanje od pušenja je suštinski deo prirodnog lečenja osteopenije i osteoporoze i od suštinske je važnosti za svakoga ko želi da ima zdravu koštanu masu.

Alkohol

Konzumacija više od tri pića dnevno negativno utiče na kosti:

Hronična konzumacija alkoholnih pića može izazvati hiperparatireoidizam, što zauzvrat ubrzava izbacivanje kalcijuma iz kostiju u krv.

Alkohol inhibira proizvodnju enzima u bubrezima i jetri koji deluju u metabolizmu vitamina D (videti dole).

Alkohol smanjuje delovanje hormona, posebno utičući na testosteron, čime inhibira aktivnost proizvodnje kostiju (osteoklasti).

Prekomerni alkohol povećava proizvodnju kortizola, što zauzvrat uzrokuje smanjenje proizvodnje kostiju i povećava uništavanje kostiju.

Alkoholizam je praćen lošom ishranom, stvara toksične efekte na osteoblaste koji proizvode kosti, a istovremeno ubrzava delovanje osteoklasta, odgovornih za uništavanje kostiju.

Alkohol tako stvara duboku neravnotežu metabolizma kostiju. Prestankom konzumiranja alkohola, aktivnost osteoblasta se oporavlja.

Kofein i stres.

Kofein ima diuretički efekat i povećava izlučivanje kalcijuma u ​​urinu, kofein deluje 3 sata, a ne ceo dan.

Ovaj efekat kofeina može biti blag ako:

• ne konzumirajte više od 400 mg dnevno
• ako dijeta obezbeđuje dovoljno kalcijuma (600 mg ili više dnevno)
• Šolja kafe obezbeđuje približno 150 mg kofeina, a koka-kolu od 300 ml daje 45 mg.

S druge strane, recimo da kofein stimuliše nadbubrežne žlezde i doprinosi stresu. Već smo razgovarali o tome kako povećanje proizvodnje hormona kortizola, čija se proizvodnja povećava sa stresom, utiče na metabolizam kostiju.

Rafinirani šećer

Postoji direktna korelacija između količine dnevne potrošnje rafinisanog šećera i nivoa izlučivanja kalcijuma u ​​urinu.

Gazirana pića

Kada nivo fosfata poraste u krvi i nivo kalcijuma opada u korelaciji, telo ekstrahuje kalcijum iz kostiju da bi uravnotežilo ravnotežu fosfata i kalcijuma, a zatim bubrezi izlučuju višak kalcijuma iz krvi urinom.

Bezalkoholna pića koja sadrže velike količine fosfata (poput kole) doprinose neravnoteži nivoa kalcijuma. Velike količine fosfata dodaju se ovim bezalkoholnim pićima kako bi se rastvorio višak šećera koji sadrže i poboljšao ukus.

Doprinos hiperkonzumacije bezalkoholnih pića u Meksiku pandemiji osteoporoze sigurno će biti izražen u narednim decenijama. To je zbog činjenice da sve više dece i mladih konzumira velike količine bezalkoholnih pića, što može uticati na formiranje njihove koštane mase tokom prvih 25 godina života, što je jedan od odlučujućih faktora, ako ne i da najvažnije, od rizika od osteoporoze.

MEKSIKO JE SVETSKI ŠAMPION U Potrošnji bezalkoholnih pića, PREMA NACIONALNOJ ANKETI O ZDRAVLjU I PREHRANI U 2012. GODINI PO POTROŠNjI KAPITA PO GLAVI STANOVNIKA JE 173 LITRA. AKO OBRAČUNAMO STANOVNIŠTVO OD 110 MILIONA OVO ZNAČI GODIŠNjU POTROŠNjU 19 MILIJARDA LITARA U GODINI.

Velika potrošnja životinjskih proteina

Primećena je povezanost između velike potrošnje životinjskih proteina i učestalosti osteoporoze.

Od kasnih 1960-ih, neki istraživači su istakli da telo rastvara kosti kako bi oslobodilo minerale u krvotok kako bi se suprotstavilo prekomernoj kiselosti.

Proteini životinjskog porekla (jaja, mlečni proizvodi, meso) generišu ravnotežu kiselina u našem telu kada se metabolišu, naprotiv, voće i povrće nas čini alkalnim i bori se protiv kiselosti.

U velikoj studiji, grupa istraživača uporedila je podatke iz 34 studije sprovedene u 16 ​​različitih zemalja da bi utvrdila da li postoji korelacija između učestalosti preloma kuka i nivoa potrošnje životinjskih proteina, istraživači su otkrili snažnu korelaciju između konzumacije proteina životinjskog porekla i učestalost preloma kuka, koji nisu imali objašnjenje u pogledu nivoa unosa kalcijuma ili kalorija u ishrani.

To su potvrdile studije na Eskimima, jednom od naroda sa najvećim unosom proteina (i najmanjim unosom voća i povrća).

Eskimi troše više od 200 gr. dnevno proteina, Amerikanci oko 75 gr. dnevno, radi poređenja. ovo je verovatni uzrok da Eskimi imaju veći gubitak koštane mase i u ranijim uzrastima od Sjedinjenih Država (koja u toj zemlji ima najveći rizik od osteoporoze).

Međutim, spomenimo da postoje još najmanje dve studije koje nisu pronašle razliku u koštanoj masi ili metabolizmu kostiju, kada se upoređuju žene pre i posle menopauze koje su imale vegetarijansku ishranu.

U svakom slučaju, za potvrdu je potrebno više studija.

Međutim, dva faktora koja karakterišu vegetarijansku ishranu, manje mesa, više voća i povrća, naravno imaju svoj uticaj na prevenciju osteoporoze.

Sada je u ovom trenutku neophodno iznijeti dela Evolucione medicine, koja su dovela do opravdanja paleolitske dijete, koja je postojala oko 2,5 miliona godina. Paleolitska dijeta, iako je imala ekološke i kulturne varijacije, predstavila je neke kontrastne parametre sa ishranom tipičnom za civilizaciju i još više sa ishranom tipičnom za industrijsko doba: mlečni proizvodi se nisu konzumirali, žitarice nisu konzumirale. Dijeta se sastojala od hrane životinjskog porekla i velike količine divljih biljaka. Tada možemo potvrditi da nije samo potrošnja značajnih količina životinjskih proteina ta koja stvara neravnotežu kiselina / baza koja nas polako, ali sistematski deminerališe, ali velika potrošnja životinjskih proteina praćena niskom potrošnjom povrća. Što nam daje osnovu za sledeći odeljak.

Potrebna Vam je pomoć kod osteoporoze kontaktirajte nas

Potrošnja voća i povrća

Savremena ishrana tipično je povezana sa progresivnim smanjenjem konzumacije voća i povrća.

Postoje neke studije koje su pokazale važnost održavanja velike potrošnje voća i povrća za zdravlje kostiju.

U studiji sprovedenoj među preživelim učesnicima čuvene studije o zdravlju srca, poznate kao Framinghanova studija srca, korelacija između vrste dijete, konzumacije suplemenata i gustine koštane mase, merene u kuku, bila je reper analize ove grupe starijih ljudi.

Konzumacija voća i povrća bila je povezana i kod muškaraca i kod žena sa većom gustinom koštane mase.

Pored toga, pad koštane mase u narednim godinama bio je manji kod onih koji su najviše konzumirali ovu hranu.

Takođe je primećena direktna korelacija između unosa magnezijuma i kalijuma i gustine kostiju.

U drugoj studiji su pregledane prošle prehrambene navike žena u premenopauzi i primećeno je da postoji korelacija između istorije visoke konzumacije voća i povrća i veće gustine kostiju kičme i trohantera.

Moguće objašnjenje ovih efekata leži u doprinosu magnezijuma i kalijuma dobijenih hranom. Oba minerala vrše alkalizujuće dejstvo, smanjujući tako gubitak kostiju i izbacivanje kalcijuma kroz urin. U stvari, poznato je da voće i povrće proizvodi alkalnu (antacidnu) ravnotežu u telu, dok meso, sir i riba doprinose kiselosti tela.

Savremena ishrana sa velikom potrošnjom proteina i životinjskih masti, velikom potrošnjom rafinisanih i neželjenih ugljenih hidrata (takođe acidifikatora) i malom potrošnjom voća i povrća, generiše progresivno zakiseljavanje organizma, što tera telo da izvlači minerale iz kostiju do balansira PH., sa posledičnim povećanjem izbacivanja minerala kroz urinarni trakt.

Moramo naglasiti da voće i povrće takođe pruža čitav niz minerala i elemenata u tragovima koji su neophodni za naše kosti.

Share