Borba protiv kancera se polako ali sigurno približava pragu pobede uz pomoć grupe istraživača koji se bore na prvoj liniji fronta. Istraživači širom sveta su ujedinili snage u borbi protiv raka. Neki od njih su se fokusirali na njegovo ponašanje, sa ciljem da ga unište i da preventivno deluju u njegovom daljem razvoju, dok su se drugi fokusirali da utiču na njihov rast ne bili li sperčili njegovu ekspanziju do određene veličine i redukovali brojnost jer tad kancer može da počne sa osvajanjem ostalog, zdravog organizma i metastazira u svim delovima tela.
Kako se osloboditi kancera
Kancer je veoma teško pobediti kad se jednom pojavi u našem telu zbog velikog broja „zombi“ ćelija. Ove ćelije žive večno dokle god je telo oboleloga živo. Kancerogene ćelije poseduju šest obeležja kancerogene mutacije koja im omogućavaju sposobnost da se dele u velikom broju u kontinuitetu i nekontrolisano. Ove ćelije ne podležu prirodnom zakonu ćelijske starosti i apoptoze. Ove ćelije nastavljaju da rastu, ugrožavajući normalne ćelije i njihove izvore hrane. One gube svoju fiziološku funkciju i ugrožavaju, a ujedno slabe organizam.
Osloboditi se ovih ćelija nije nimalo lako pošto su one nastale od normalnih ćelija i pošto su okružene njima. Svaki citostatički lek čiji je cilj da uništi kancerogene ćelije će takođe uticati i na normalne ćelije a uz to su pristutni i propratni efekti hemoterapije i zračenja. Istraživači širom celog sveta su ujednjeni u pronalaženju oružja sa manjim propratnim efektima u cilju borbe protiv kancerogenih ćelija i njihovog selektivnog uništavanja. Klasični načini lečenja su operacija, hemoterapija i zračenje ali ciljana terapija koja uništava isključivo kancerogene ćelije će imati mnogo manje negativnih efekata na ljudski organizam prilikom obavljanja svog osnovnog zadatka.
Studije o kanceru i njegovom lečenju
Grupa naučnika 1980 godine je istraživala geografsku zastupljenost određenih tipova kancera. Otkrili su da u pojedinim delovima sveta, poijava kancera je veoma niska. Otkriće je aktiviralo pitanje dali postoji povezanost sa okruženjem. Studije su završene, a otkriveno je da povećan broj slučajeva raka direktno povezan sa sastavom zemljišta a, u onim oblastima u kojima je bila povišena koncentracija alkalnih metala zastupljenost kancera je bila smanjena. 1920 godine tim naučnika je sugerisao da cezijum hlorid kao alkal moeže da bude efektivan anti kancer agens , ali deset godina kasnije, dalja istraživanja su pokazala da ovo jedinjenje ima minimalan uticaj na rast tumora.
Tako je bilo sve do 1984 godine kad je započeta veoma opširna studija na ljudima i pacovima od strane dr.Bravera u kojoj je dokazano da Cezijum Hlorid smanjuje veličinu tumora, utiče na smanjenje bola izazvanog kancerom i ubija kancerogene ćelije ne utičući na normalne ćelije. Popularnost Cezijum Hlorida kao anti-kacerogenog agensa je ponovo oživela.
Cezijum Hlorid i njegova aktivnost
Mehanizam delovanja i ključ uspeha Cezijum Hlorida niko nije u potpunosti razumeo. Dr. Brever je us vojoj studiji sugerisao na visoke Ph mehanizme. Cezijum se apsorbovao u velikim količinama od strane kancerogenih ćelija, ali ne i od strane zdravih. Uzimanje Cezijum Hlorida od strane kancerogenih ćelija menja njihovo okruženje iz kiselog u bazno, što predstavlja neizdrživo okruženje za kancerogene ćelije. U ovakvim uslovima aktivnosti kancerogenih ćelija postaju smanjene, a na povećanim Ph vrednostima kancerogene ćelije doživljavaju teška oštećenja i odumiru.
ATP energija i njegov uticaj na kancer
Normalne ćelije usled norormalnih metaboličkih aktivnosti, dobijaju standardno snabdevanje kiseonika i drugih sastojaka iz krvi. Ćelije uzimaju glukozu usled aerobnih uslova, da bi proizvele ATP jedincu ćelijske energije, koja napaja ćeliju snagom za njene fiziološke zadatke. U zahtevnim stanjima, za vreme napornog vežbanja, ćelijska metabolička potreba povećava snabdevanje belih zrnaca ne zadovoljava dovoljne potrebe kiseonika. Ćelije prelaze u anaerobni režim, još uvek prizvode ATP ali na manje efikasan način. Proizvod ovog procesa je akumulacija mlečne kiseline, koja stvara nisko Ph okruženje, poznato kao acidoza. Ljudski organizam ima odbrambeni mehanizam koji se momentalno pokreće pri nastanku acidoze.
Mlečna kiselina
Akumulisana mlečna kiselina se konvertuje ponovo u glukozu u visoko koncentrisanom okruženju kiseonika da bi ponovno bila iskorištena od strane ćelija. Ova aktivnost takođe poznata kao kori ciklus se obavlja i troši 6 ATP po jednom molekulu laktata. Prekidač za metabolizam mlečne kiseline nije dovoljno efikasan u pogledu energetske potrošnje, ali održava is stvara energiju koju koriste ćelije bez obtzira na relativno male količine ATP i sa veoma niskim nivoima kiseonika. Kad se unutrašnji nivo kiseonika vrati u normalu, organizam mora da plati dug energije koja je bila utrošena za preobražavanje mlečne kiseline u glukozu u vrednosti od 6 ATP po jednom molekulu mlečne kiseline.
Kako funkcioniše kancer
Kancerogene ćelije funkcionišu isto kao i u gore pomenutom stanju. Ove ćelije se razmnožavaju veoma brzo. Da bi zadovoljile potrebe njihovog razvoja, ove ćelije pospešuju razvoj mikro kapilara koji dopremaju krv, proces poznatiji kao anginogeneza. Pored pokušaja anginogeneze ove ćelije se prebrzo razvijaju i razmnožavaju, a često je slučaj da ovi novi kapilari ne mogu da zadovolje potrebe tumora u razvoju i njegovo širenje. Nije neuobičajeno da zbog nedovoljnog snabdevanja u središtu tumora mnoge ćelije odumiru. Iz tog razloga kancerogene ćelije su veoma prilagođene anaerobnom metabolizmu koji proizvodi visoku koncentraciju jona hidrogena, stvarajući kiselo okruženje.
Kancerogene ćelije i mlečna kiselina
Kancerogene ćelije crpe ATP uglavnom iz anaerobnog stanja ili kruga mlečne kiseline prilikom njihove veoma visoke stope multiplikacije. Ovo je veoma nefikasan sistem proizvodnje ATP. Mlečna kiselina će biti poslata ponovo u jetru putem kori ciklusa da bi bila ponovo pretvorena u glukozu i da bi ponovo nahranila kancerogene ćelije. Za svaki molekul glukoze, 2 ATP se proizvode od strane kruga mlečne kiseline da nahrane kancerogenu ćeliju, na štetu 6 ATP koji su utrošeni. Ukupni gubitak je 4 ATP molekula po jednom molekulu glukoze.
Mlečni krug
Ovaj magični krug objašnjava gubitak snage tipičan za mnoge ljude obolele od raka. Katjon, uglavno Cezijum Hlorid pomaže da se prekine ovaj začarani krug tako što pravi alkalno okruženje, balansirajući viškom hidrogen jona on redukuje formiranje mlečne kiseline.
Kancerogene ćelije žive u kiselom okruženju, koje im odgovara dok normalne ćelije ne mogu da opstanu u ovakvom okruženju. Kako se kancerogene ćelije šire i rastu, raste i proizvodnja mlečne kiseline čija je visoka koncentracija neprirodna za normalne ćelije. Apsorbcija Cezijum Hlorida je veća od strane kancerogenih ćelija u odnosu na normalne ćelije. Visoka koncentracija ovog jedinjenja u kancerogenim ćelijama menja Ph okruženje iz niske Ph vrednosti ili kiselog stanja, u visoko Ph stanje ili alkalno okruženje. Kancerogene ćelije ne funkcionišu normalno u alkalnom okruženju, samim tim se smanjuju njihove funkcije a na višem nivou ovo stanje rezultira smrću kancerogenih ćelija.
Ispitvanja i studije
U ranim studijama Američkog univerziteta u Vašingtonu su izvršena ispitivanja na pacovima kojima su implantovane kancerogene ćelije u abdomen. Ovim ćelijama je dozvoljen razvoj u narednih 8 dana nakon čega su pacovi bili podeljeni u dve grupe, jedna je korišćena kao kontrolna grupa dok je druga bila tretirana alkalnim metalom. Kontrolna grupa je umrla nakon 13 dana, dok je druga ostala živa sa minornim znacima kancera.
Preživeli pacovi su ubijeni, a posmrtnom autopsijom je utvrdjeno da je veličina tumora bila jednaka jednoj osmini veličine tumora kod pacova iz kontrolne grupe. Slična istraživanja su uradjena u Pletevilu, davanjem injekcija Cezijum Hlorida intraperiotalno. Prijavljeno je 97% izlečenje u tretiranoj grupi, sa drastičnim nivoom skupljanja tumora.
Testiranje na ljudima
Testiranje na ljudima je prvi započeo Dr. H. Nieper u Hanoveru Nemačka i Dr. H Santori u Vašingtonu SAD. Prijavljeni su veoma zadovoljavajući rezultati. Studije su obuhvatale uzimanje 2 grama Cezijum Hlorida tri puta dnevno za obrocima zajedno sa visokim dozama vitamina C i A i cinkom. Tretirani pacijenti su se povratili od bola prouzrokovanog kancerom. Još bolji rezultati su objavljeni prilikom ispitivanja tuomora jer se tumor drastično umanjio.
Indirektna merenja su izvršena merenjem mokraćne kiseline u urinu. Ćelisko izumiranje i preokreti se mogu pratiti indirektno putem mokraćne kiseline i njenog nivoa, pošto ćelijsko odumiranje se prikazuje u nekim drugim elementima koje proizvodi telo uključujući mokraćnu kiselinu. Kod tretiranih pacijenata je bila povišena koncentracija mokraćne kiseline posle terapije Cezijum Hloridom što je bio jedan od dokaza da su kancerogene ćelije počele da odumiru.
PH vrednosti ćelije i kancer
Visoko Ph okruženje nije povoljno ni za zdrave ćelije. Ljudske ćelije opstaju u konstantnom unutražnje okruženju, stanju koje je poznato kao homeostaza. Optimalan Ph raspon je između 7.35 i 7.45. Sistem organizma će automatski blansirati ovu vrednost ako je ona narušena. Najveći problem kod mnogih tremana visokim Ph vrednostima je izloženost celokupnog organizma ovim stanjima koja nisu prirodna stanja u našim fiziološkim procesima. Cezium Hlorid suplement, proizvodi ciljane visoke Ph vrednosti koje utiču na kancerogene ćelije, u kome većom apsorbcijom ovog preparata u kancerogene ćelije se negativno utiče na kancer dok normalne ćelije i dalje funkcionišu.
Rezime
Cezijum hlorid je siguran ne toksičan suplement dokle god se uzima u dozvoljenim dozama. Teoretski, visoka koncentracija katjona u krvi , može da poremeti ravnotežu elektrolita u organizmu. Efekat ovog homeostatskog poremećaja je povezan sa nervnim ćelijama, ćelijama mišića i najvažnije sa srcem.
Budući da je Cezijum katjon, dodavanje visoke količine ovog jedinjenja remeti ravnotežu katjona u organizmu ljudski organizam će reagovati na prirodan način, smanjujuči nivo katjona i održavajući homeostazu, smanjujući nivo selena u krvi do stanja koje se naziva hipokalemija. Preporučeno je prilikom korišćenja ovog preparata Cezijum Hlorida da se poveća unos potasijuma iz gore navedenih razloga. Dokle god se ovo jedinjenje koristi u dozvoljenim granicama i dokle god se vrše redovna snimanja elektrolita, veoma retko se javljaju neželjena dejstva.
