Vidatox kapi kako deluju i koje simptome leče

Jednom mesečno farmer sa Kube Pepe Gasanas lovi škorpione radi proizvodnje vidatox kapi. Razblaženi rastvor, tvrdi farmer, otorva škorpiona, pomaže kod smanjivanja bolova od reumatoidnog artritisa.

Naučnici sa Kube su otkrili da otrov škorpiona Rhopalurus junceus ima anti upalne sposobnosti, smanjuje bol i rast tumora kod pacijenata obolelih od kancera.

“Ja stavim otrov škorpiona, kad osetim bol” – kaže Gasanas demonstritajući delovanje otrova škorpiona koje pronalazi u kubanskoj provinciji Pinar del Rio

“Boli me neko vreme kad stavim otrov škorpiona ali bol prestane posle nekog vremena” – kaže Gasanas.

Pepe Gasanas

Kako pobediti kancer

Da biste pobedili kancer potrebno je da se dogodi čudo. Svetska zdravstvena organzacija je objavila da se procenat smrtnosti iz godine u godinu povećava. Iako je farmacija uložila milijarde dolara u istraživanje, lek za kancer jož uvek nije pronađen. Predviđa se da će do 2035 godine biti udvostručen broj ljudi koji boluju od nekog oblika maligniteta.

Alternativni metodi lečenja

Upotrebom prirodnih alternativnih preparata mnogi pacijenti koji su oboleli od nekog oblika maligniteta su imali dobre rezultate. Pronalaskom Vidatox kapi tradicionalnog leka koji se dobija iz otrova plavog škorpiona je napravljen veliki proboj u lečenju maligniteta.  Ovaj preparat poseduje anti kancerogena svojstva o kojima ćemo pisati u narednom tekstu.

Šta je Vidatox?

Vidatox kapi su lek koji se satoji iz pet proteinskih peptida koji su dobijeni iz otrova plavog škorpiona (Rodhalorus junceus). vidatox kapi se proizvode na Kubi. Ovaj lek sadrži sledeće osobine, on smanjuje bol, poseduje anti inflamatorna svojstva. Vidatox ima anti kancerogeni uticaj na više od 15 razičitih oblika maligniteta.

Pazite od koga kupujete i obratite pažnju na boju pakovanja

sakupljanje otrova skorpiona

U Kubanskom gradu Cienfuegos, radnici obučeni u posebnu uniformu tretiraju preko 6000 jedinki škorpiona Rodhalorus junceus i uzimaju njegov otrov. Svakih nekoliko dana oni hrane ove škorpione i daju im tečnost.

jednom mesečno oni priključuju žaoku škorpiona na 18V na taj način stimulišići i prikupljajući otrov.

Ovaj otrov se rastvara u destilovanoj vodi i na taj način se dobija homeopatski proizvod koji se koristi širom sveta.

Ovi škorpioni se hvataju u divljini i nakon dve godine eksploatacijie njihovog otrova oni se puštaju nazad u divljinu.

Dodajući male količine alkohola proteini otrova škorpiona se čuvaju u preparatu. Na ovaj način se dobija gotov proizvod Vidatox 30 CH koji se distribuira dalje po celom svetu.

Klinička ispitivanja Vidatox

Posle 15 godina ispitivanja, u oktobru 2010 je upotrbljen na više od 10000 pacijenata koji su imali različite vrste maligniteta. Od tog broja ljudi 3500 nisu bili stanovnici Kube, da bi se dokazalo da nije isključiv uticaj kvalitet života i podneblje na kome ljudi žive prilikom delovanja ovog leka.

Proizvodnja vidatox kapi

Labiofam, kubanska laboratorija za istraživanje i proizvođač vidatox kapi je uspešno distribuirala ovaj preparat. Vidtox se prodaje kako na Kubi tako i široj populaciji na celoj planeti. Promovisani preprata Vidatox kapi, sa sadžajem proteina pavog škorpiona, predstavlja dugogodišnji rad kubanskog naturaliste, Mihaela Bordiera.

Vidatox kapi su proizvedene od 5000 jedinki iz Rhopalurus junceus porodice koji obitavaju u istočnoj Kubi. Po potvrdi proizvodjaca vidatox se odlicno uklapa sa ostalim anti kancerogenim lekovima. Ovaj lek. nema nikakvih kontraindikacija. Treba napomenuti da na Kubi ima 32 tipa Rhopalurus junceus škorpiona koji se koriste takođe za lečenje raznih drugih oblika oboljenja.

Brend

30 CH VIDATOX ® je naziv brenda koji se dobija iz otrova plavog skorpiona i koji utice na razne simptome koji su uzrokovani prisustvom kancera Vidatox utiče na smanjenje bola kod pacijenata kod kojih kancer ima značajnu progresiju. Dobijeni proizvod je nastao istraživanjem prvo na životinjama a potom i na ljudima u trajanju od 15 godina. Ovaj preparat je pokazao veoma zavidne rezultate, možda i najbolje u odnosu na mnoge druge pirodne preparate i lekove dobijene iz prirodnih  jedinjenja.

Kako Vidatox kapi mogu da pomognu?

Vidatox kapi imaju anti inflamatorno, anti kancerogeno dejstvo tako da svojom aktivnošću ovaj preparat može da smanji upalu u kompletnom organizmu a samim tim i bol! Bol nastaje usred pritiska kancera na nervne završetke a pritisak nastaje kako se kancer širi i napreduje. Vidatox kapi smanjuju aktivnost kancera i njegovo napredovanje i utiču na neke proteine koji su aktivatori upalnih procesa u organizmu.

pored toga ove kapi deluju na tumorsku angiogenezu. Više o efektima vidatox na tumorsku angiogenezu možete pročitati u članku ovde https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC5359575/ 

Kupite originalne vidatox kapi ovde

Jedine originalne vidatox kapi u braon pakovanju sa dozvolom redovne prodaje. Budite sigurni da kupujete pravi proizvod.

vidatox kapi reklama

Primena i lečenje

kubanski skorpion

Vidatox kapima  u početnim fazama je bilo podvrgnuto 174 pacijenta oba pola koji su imali različite oblike maligniteta i to aplikovanjem ispod jezika u periodu od 3 godine. Posle istraživanja od 3 godine najbolji napredak je pokazan kod  kancera pluća, debelog creva, dojke, prostate i pankreasa.

Takođe je utvrđeno da je u 96% slučajeva produžen život za 12 meseci i više pacijentima kod kojih klasična medicina više nije imala uspeha i kojim je prognozirana skora smrt.

Kod 90% slučajeva obolelih je došlo do oporavka kliničkih simptoma ustanovljenih na konsultacijama a 62% njih je izgubilo preliminarni bol koji se pretvorio u trivijalni oblik koji ne zhteva upotrebu jakih sedativa. Oko 27% pacijenata je izjavilo da više ne oseća bol. Ove karakteristike leka Vidatox su umnogome poboljšalje kvalitet života svih ispitanih pacijenata.

Cena Vidatox kapi

Cena Vidatox kapi varira od prodavca do prodavca generalno za Braon kapi bi ste trebali izdovijiti oko 160 do 200 eura dok vidatox kapi plave boje se kreću oko 100 eur.

Poboljšanje stanja

Kod velikog broja pacijenata je kao što vidimo došlo do popravljanja kompletnog stanja, ne samo u smislu ublažavanja bolova i tegoba. Takodje, je došlo do napredka u vidu pojačane želje za hranom i unapređenja ukupne zdravstvene slike. Kod velikog broja ljudi je poboljšana funkcija delova tela gde se nalazi malignitet, došlo je do smanjenja kašlja, povećanja telesne težine i poboljšanja raspoloženja.

Vidatox kapi pomažu kod produžavanja životnog veka pacijenata koji pate od maligniteta. Vidatox kapi poboljšavaju delovanje imunog sistema, smanjuju bol i u velikom broju slučajeva smanjuju veličinu malignih izraslina. Ovo uzimamo u obzir kod malignih izraslina na pankreasu, koštanoj srži, prostati, plućima i drugim organima.

Treba napomenuti da vidatox kapi poboljavaju kvalitet života pojačavaju nagon za opstankom i smanjuju razvoj raznih oblika tumora. Iz tog razloga se trebaju upotrebljavati kod bilo kog oblika maligniteta kao standardni lek za lečenje kancera.

Razlika u preparatima

Postoje vde boje preparata Vidatox kapi i to je preparat plave boje i preparat kafene ili braon boje. Veliki broj ljudi se pita u čemu je zapravo razlika. Razlika u sstavu ne postoji, kapi koje se proizvode za Kubance i koje oni dobijaju na recept prepisan od strane njihovog lekara su plave boje i mogu ih kupiti isključivo Kubanci.

Vidatox kapi plave boje se ne mogu izvoziti tako da u velikom broju slučajeva ove kapi kad se pojave na tržištu ili su falsifikat ili im je istekao rok trajanja.

Vidatox kapi braon boje se mogu kupiti takođe na Kubi ali su one namenjene za strance koji ih ne dobijaju na recept i mogu da ih kupe u apotekama na Kubi. Cena ovih kapi je znatno veća u odnosu na vidatox kapi plave boje jer njih pokrivaju fondovi zdravstvenog sistema Kube i mogu da ih kupe isključivo Kubanci.

U našoj prodavnici isključivo možete kupiti vidatox kapi braon bolje sa potvrdom ispravnosti i kvalitet uz odobrenje distributora i proizvođača.

Opasnosti ne adekvatnog lečenja Vidatox kapima

Veliki broj ljudi na Balkanu koji pade od nekog vida karcinoma ili neko do članova porodice pokušavaju da dođu do ovog homeopatskog preparata, Vidatox kapi. Treba napomenuti da se ovo sredstvo vodi kao lek i da njegova prodaja nije dozvoljena u većini zemalja u našem regionu. Pored toga su se pojavile lažne Vidatox kapi koje se pakuju i prodaju pod lažnim nazivom ovog leka. Preporuka za ljude koji žele da se leče nekim od lekova poput Vidatox kapi ili da koriste homeopatske preparate je da se obrate stručnim licima poput lkeara sa Kube, koji će na osnovu dokumentacije koju dobiju od pacijenta utvrditi koji je zapravo najbolji način lečenja pacijenta.

Ovaj vid lečenja se naziva medicnskim turizmom i putem velikog broja klinika širom sveta se mogu obezbediti adekavatni tretmani. Samostalnim lečenjem bez stručnog nadzora sa neregistoravnim lekovima, suplementima i preparatima može da se postigne samo kontra efekat kod samog pacijenta i da se pogorša njegovo stanje.

Adekvatno lečenje je propraćeno velikim brojem analiza u kojima se utvrđuje dali tretman deluje na pacijenta ili ga je potrebno modifikovati. Večina profesionalnih klinika imaju individualni pristup ka svakom obolelom pacijentu. Iz tog razloga je potrebno potražiti profesionalnu pomoć.

Često postavljena pitanja

1. Koje su prednosti korišćenja Vidatox-a?

  •      Stimulativno deluje na imuni sistem.
  •      Značajno smanjenje bola.
  •      Povećava apetit i energiju.
  •      Produžuje i poboljšava kvalitet života.
  •      Može sprečiti rast kancerogenih ćelija.

2. Da li je Vidatox siguran za upotrebu?

Da. Iako je aktivni sastojak Vidatoxa toksin te je zato i farmaceutski proizvod, toksikološke studije koje su bile dostupne nisu pokazale nikakve nepovoljne reakcije kod bolesnika koji koriste otrov, bez obzira na stepen razređenja recepta.

3. Da li se Vidatoks može uzimati u kombinaciji s kovencionalnim terapijama (zračenje, hormoni, hemoterapija)?

Da. Momenatlno nije evidentiran niti jedan dokaz o konfliktu/sukobu s drugim oblicima lečenja raka, kao što su hirurgija, hemoterapija ili hormonska terapija.

Lečenje multiple skleroze konvencionalnim i prirodnim putem

Uprkos neverovatnom napretku medicine, tehnologije i farmaceutske industrije, nemoćni smo protiv mnogih bolesti.

Određeni broj autoimunih, neoplastičnih ili idiopatskih etiologija leči se samo simptomatskim putem, glavni cilj je ublažavanje stanja pacijenta (simptomatska terapija i terapija održavanja, u nekim oblicima karcinoma koristi se palijativno lečenje.

Često je teško kreirati efikasnu terapiju kao posledica nepotpunog i nezadovoljnog razumevanja bolesti, faktora koji je uzrokuju i procesa koji se dešavaju u organizmu tokom bolesti.

Multipla skleroza je tipičan primer bolesti za koju ne postoji definitivan tretman, a koriste se samo sredstva i metode za ublažavanje simptoma, usporavanje progresije ili kontrolu akutnog napada.

Nada mnogih stručnjaka iz ove oblasti je stvaranje, razvoj i primena efikasnih i bezbednih lekova za lečenje multiple skleroze u narednih nekoliko decenija. Desetine lekova se trenutno istražuju i klinički testiraju, ali rezultati nisu dovoljno zadovoljavajući (ili je efikasnost uporediva sa bilo kojim od korišćenih lekova ili postoji preveliki rizik od neželjenih efekata i komplikacija pri upotrebi leka).

Šta je multipla skleroza (MS)? Koji su tipični simptomi i komplikacije?

U suštini, multipla skleroza je autoimuna inflamatorna bolest koja zahvata centralni nervni sistem, koju karakterišu karakteristična oštećenja različitih oblasti (moždanog debla, kičmene moždine) ili diseminovana.

Bolest dovodi do progresivnog oštećenja nervnih struktura, usled čega se razvijaju manifestacije specifične za bolest. Kako su zahvaćeni procesi prenosa nervnih impulsa do odgovarajućih izvršnih organa, u zavisnosti od zahvaćenih područja i strukture, primećuje se širok spektar simptoma.

Često se terapija bolesnika priprema na osnovu ispoljavanja bolesti prisutnih kod određenog pacijenta i prema pojavi bolesti (relapsno-remitentne, prvenstveno progresivne, sekundarno progresivne, relapsirajuće, benigne, maligne).

Klinički simptomi i znaci multiple skleroze uključuju neke od sledećih:

  • slabost mišića i povećan umor
  • mrlje, mrlje, ukočenost
  • tremor
  • mučnina (vidi kod 90% pacijenata)
  • oštećenja vrste
  • poremećaji u ravnoteži
  • promena u toku
  • kognitivno oštećenje
  • promene raspoloženja, depresija, anksioznost (svaki drugi pacijent pokazuje znak depresije)
  • Poremećaji karličnih rezervoara: konstipacija (nosi rizik od naknadnog razvoja fekalne inkontinencije), otežano mokrenje
  • oštećenje čula
  • neurološke manifestacije: epileptični napadi, hemiplegija, piramidalni simptomi, hemianopsija i dr.

Kod nekih pacijenata bolest prolazi neprimećeno, jedva primetni simptomi koji postaju opipljivi kako proces napreduje i dolazi do ozbiljnog oštećenja nervnih struktura. Kod ostalih pacijenata, početak bolesti je dramatičan, to su teške manifestacije koje je često teško kontrolisati.

Bolest je češća kod belaca, žene su dvostruko češće obolele, a prvi simptomi se najčešće javljaju između 15. i 50. godine.

Etiološki faktori koji dovode do pojave bolesti još nisu u potpunosti razjašnjeni, a raspravljalo se o različitim teorijama.

Korisne informacije o karakterističnim znacima, komplikacijama, napredovanju bolesti, metodama dijagnoze možete pronaći u odeljku Bolesti :

  • Multipla skleroza

Nema etiološkog, definitivnog lečenja bolesti. Lekovi iz različitih grupa koriste se za kontrolu simptoma, usporavanje progresije, ubrzavanje procesa oporavka i poboljšanje udobnosti pacijenta.

Nozak kod pacijenta od MS

Lečenje multiple skleroze: sredstvo za kontrolu akutnih napada

Lekovi iz grupe kortikosteroida najčešće se koriste za kontrolu akutnih napada, brzo poboljšanje stanja pacijenta i ubrzanje procesa oporavka.

U zavisnosti od težine napada i opšteg stanja pacijenta, različiti lekovi se primenjuju oralno (u blagim oblicima) ili parenteralno (u teškim slučajevima).

Najčešći agensi su prednizon u obliku tableta, metilprednizolon u obliku intravenske infuzije, kod nekih pacijenata se koriste prednizolon, betametazon, kombinovani lekovi i drugi.

Terapiju propisuje lekar koji je prisutan i prati pacijenta sa multiplom sklerozom, doza i trajanje kursa se određuju pojedinačno.

Kortikosteroidi se obično primenjuju u režimu sa postepenim povećanjem doze i, posledično, sa postepenim smanjenjem nakon prekida terapije, ili kod nekih pacijenata korišćenjem naizmeničnih kurseva.

Lekovi iz ove grupe su veoma efikasni i imaju snažno antiinflamatorno i imunosupresivno dejstvo, brzo kontrolišu zapaljenski proces u organizmu i dovode do poboljšanja opšteg stanja.

Međutim, ne treba preterivati sa njihovom upotrebom zbog visokog rizika od ozbiljnih neželjenih efekata dugotrajnog lečenja. Na primer, kratkoročni kursevi terapije najčešće uključuju poremećaje spavanja, promene krvnog pritiska, promene položaja, zadržavanje tečnosti, povećan rizik od infekcije i još mnogo toga. Dugotrajna terapija ima povećan rizik od razvoja Kušingovog sindroma, osteoporotskih promena kostiju, katarakte, peptičkog ulkusa, promena na koži i dr.

U lečenju kortikosteroida, upotreba drugih lekova se sprovodi sa oprezom u vezi sa rizikom od neželjenih interakcija lekova. Takvi lekovi su, na primer, rifampicin, fenitoin, oralni kontraceptivi, fenobarbital, antifungici i drugi.

I odsustvu efekat lečenja kortikosteroidima ili pri prisustvu različitih kontraindikacija koje ne dozvoljavaju da oic vrsta lečenja kontroliše akutne plućne bolesti može se primeniti plazmaferezu.

U ovoj metodi terapije, tečna komponenta krvi (plazma) se odvaja od krvnih zrnaca i podvrgava posebnom tretmanu (obično se ćelije mešaju sa proteinom, kao što je albumin).

To je u suštini terapeutska, invazivna metoda za uklanjanje abnormalnih makromolekula iz sistemske cirkulacije pacijenta. Koristi se kod akutnih napada, jer ima kratkoročni efekat.

Glavni rizici izvođenja procedure uključuju akutni pad krvnog pritiska kod pacijenta (hipotenzija), hipokalcemiju (akutni nedostatak kalcijuma), mučninu, potiskivanje imunološkog sistema i druge. Veći rizik od komplikacija primećuje se kod osoba sa nestabilnim vitalnim znacima, uglavnom hipotenzije, anemije, aktivnog krvarenja, teške bronhijalne opstrukcije itd.

Postupak dovodi do zaključka specijaliste u određenoj bolnici.

Lečenje multiple skleroze: lekovi za usporavanje progresije bolesti

Da bi se usporilo napredovanje multiple skleroze (MS), koriste se različite grupe lekova i oni imaju različite mehanizme delovanja. Mnogi lekovi imaju imunosupresivna svojstva (suzbijaju imuni sistem pacijenta, uglavnom T i / ili B ćelije), u vezi sa čime dugotrajna terapija nosi ozbiljan rizik od neželjenih efekata.

Različiti lekovi se daju sami ili u kombinaciji u zavisnosti od težine bolesti i niza individualnih karakteristika pacijenta.

Najčešće korišćeni lekovi u kliničkoj praksi koji utiču na progresiju multiple skleroze su:

  • Interferoni : Interferoni, posebno beta-interferoni, su jedan od najčešće korišćenih agenasa u lečenju MS. Najčešće se koriste interferon beta-1b, interferon beta-1a, peginterferon beta-1a, obično subkutano ili intramuskularno. Uobičajeni neželjeni efekti koji se javljaju tokom terapije uključuju simptome slične gripu, oštećenje jetre, reakcije na mestu injekcije i još mnogo toga.
  • natalizumab : Lek je selektivni imunosupresiv i jedan je od najčešće korišćenih agenasa kod multiple skleroze. Natalizumab sprečava i blokira širenje imunih ćelija koje oštećuju sistemsku cirkulaciju u strukturi mozga i kičmene moždine. Šifra mnogih pacijenata je lak izbor, ali joj se pristupa individualno (šifra nekih pojedinaca se koristi u slučaju neupotrebe drugih sredstava). Njegova upotreba nosi rizik od virusnih infekcija moždanih struktura, posebno progresivne multifokalne leukoencefalopatije kod osetljivih pacijenata.
  • teriflunomid : Lek je selektivni imunosupresiv, a aktivni metabolit je leflunomid. Najčešće se koristi za lečenje relapsno-remitentne multiple skleroze i primenjuje se jednom dnevno. Ima izražena antiinflamatorna svojstva, dovodi do smanjenja proliferacije brzo rastućih ćelija, dovodi do smanjenja broja limfocita. Glavni rizici njegove upotrebe uključuju oštećenje jetre, alopeciju, neutropeniju, glavobolju, alergijske reakcije, bolove u zglobovima i mišićima, promene krvnog pritiska i drugo.
  • alemtuzumab : je monoklonsko antitelo koje usporava napredovanje multiple skleroze suzbijanjem broja belih krvnih zrnaca. Obično se daje parenteralno u posebnom režimu, sa nekim od najčešćih neželjenih efekata uključujući stomačne tegobe, senzorno oštećenje, depresiju i povećan rizik od infekcije. Lek je teško otkriti i dostupan je u posebnom režimu
  • mitoksantron : U suštini, antineoplastični agensi su citotoksična aktivnost koja se koristi u kompleksnoj terapiji određenih maligniteta. Koristi se kod nekih pacijenata sa MS samo u strogim indikacijama i kao poslednje sredstvo kod pacijenata sa visokim rizikom od neželjenih efekata, oštećenja kardiovaskularnog sistema i povećanog rizika od hematoloških neoplazmi.
  • Fingolimod : je selektivni imunosupresiv, a za lečenje MS (uglavnom relapsno-remitentnog oblika) koristi se jednom dnevno ili specifičan mehanizam dovodi do preraspodele limfocita i usporava napredovanje MS. Njegova upotreba je povezana sa povećanim rizikom od infekcije (herpes virusi, virusi gripa), oštećenja vrsta, glavobolja, neuroloških manifestacija, ekstremnih lupanje srca i dr.
  • glatiramer acetat : Lek je imunostimulant (imunostimulans), koji se obično primenjuje subkutano. Njegovi glavni efekti su da pomognu imunološkom sistemu da blokira napade mijelina, što zauzvrat usporava napredovanje MS. Često dovodi do iritacije kože na mestu injekcije, osipa, edema, simptoma sličnih gripu, neuroloških i gastrointestinalnih problema

Lekovi koji se koriste za usporavanje progresije multiple skleroze se koriste sa oprezom samo pod medicinskim nadzorom, jer nose značajan rizik od neželjenih efekata koji variraju u težini, kratkoročno i dugoročno. Nepravilna upotreba može dovesti do pogoršanja stanja pacijenta.

Mnogi od ovih lekova nisu dostupni u Bugarskoj, što zahteva uvoz iz drugih zemalja.

Brojni lekovi imaju potencijal da uspore napredovanje MS.Klinička ispitivanja se testiraju širom sveta, ali to je proces kontroverze (u proseku traje 10 do 15 godina), skup i težak za lečenje.

Lečenje multiple skleroze: simptomatski lekovi

Često, da bi se ublažila manifestacija multiple skleroze, u glavnu terapiju se uključuju simptomatska sredstva koja su specifično usmerena na određeni simptom pacijenta.

Individualizacija terapije je neophodna u vezi sa višestrukim manifestacijama bolesti i njihovom različitom rasprostranjenošću kod pojedinih pacijenata.

U zavisnosti od glavnih pritužbi, koristi se određena grupa lekova:

  • za ublažavanje depresivnih epizoda i promenu raspoloženja : koriste se antidepresivi . 19459012], kao što su fluoksetin, sertralin, paroksetin i drugi, gde doza i trajanje terapijskog kursa određuju mahune.
  • za ublažavanje mučnine : mučnina je simptom koji se javlja kod oko 90 odsto pacijenata i u nekim slučajevima dovodi do značajnog narušavanja komfora pacijenta, zbog čega je neophodno prepisati odgovarajuće lekove iz grupe antiemetika . Koriste se agonisti dopamina (metoklopramin, domperidon), antagonist serotonina (ondansetron) i drugi.
  • za ublažavanje mišićnih grčeva : za ublažavanje manifestacije spastičnosti, parestezije, peckanja, grčeva u mišićima i drugi, često primećeni kod multiple skleroze, lekovi iz grupe [19] relaksansa . Najčešće se koriste baklofen, tizanidin (miorelaksanti centralnog dejstva), a kod nekih pacijenata dijazepam (predstavnik benzodiazepina). Obično se daju oralno u odgovarajućem režimu doziranja
  • za ublažavanje simptoma karličnog rezervoara : kod urinarne inkontinencije (nemogućnost ili otežano mokrenje) preparati kao što su oksibutinin [194591409] (194591409]) 19459011] tolterodin i drugi, kolitis, opstrukcija creva [19459] [19459], itd.
  • za sindrom bola: Neki pacijenti osećaju bol različitog stepena, uz upotrebu odgovarajućih analgetika [195].
  • kod kognitivnog opadanja : u prisustvu oštećenja pamćenja, koncentracije, oštrine uma koriste se različita sredstva, najčešće iz grupe nootropnih lekova [1245] [1945]. 19459016], što različitim mehanizmima dovodi do poboljšanja kognitivnih funkcija. Pored toga, mogu se naučiti različiti suplementi za poboljšanje pamćenja i koncentracije.

U zavisnosti od glavnih pritužbi određenog pacijenta, mogu se koristiti i druga sredstva za ublažavanje simptoma i poboljšanje kvaliteta života.

Bez obzira na vrstu simptomatskog agensa, sve lekove treba konsultovati sa lekarom koji je prisutan kako bi se smanjio rizik od neželjenih interakcija lekova kombinovanih i/ili pogoršanja teških bolesti (dijabetes, visok krvni pritisak, visok krvni pritisak, pritisak) . disfunkcija i drugo). ).

Dodatni i alternativni lekovi za lečenje multiple skleroze: fizikalna terapija, vitamini, lečenje

Za lečenje multiple skleroze (MS), alternativne metode, biljke i neki vitamini se često koriste u konvencionalnim lekovima.

Svrha je podrška osnovnoj terapiji, smanjenje nekih neželjenih efekata korišćenih lekova i poboljšanje kvaliteta života pacijenta.

Alternativne metode i pomoćna sredstva ne zamenjuju terapiju lekovima i ne bi trebalo da služe kao jedino sredstvo terapije.

Prilikom njihove upotrebe potrebno je unapred konsultovati lekara o mogućem efektu efikasnosti nekih lekova u slučaju nepravilne upotrebe (rizik od neželjenih interakcija između biljaka, suplemenata, vitamina i lekova koji se koriste za lečenje multiple skleroze).

Najčešće korišćene alternativne i komplementarne mere za kontrolu simptoma i usporavanje progresije bolesti uključuju:

  • Fizikalna terapija : Brojne tehnike koje se koriste u fizikalnoj terapiji mogu se koristiti za ublažavanje nekih manifestacija multiple skleroze. Takve su, na primer, radna terapija, obuka u rukovanju određenim tehnološkim sredstvima za olakšavanje komfora pacijenata, primena određenog seta vežbi za poboljšanje mišićnog tonusa i drugo.
  • vitamini, minerali i drugi suplementi : u kompleksno lečenje bolesti preporučuje se uključivanje odgovarajućih doza vitamina D , koenzima Q10, omega-3 masnih kiselina , vitamina A , selena , magnezijuma , nekih vitamina B (B-kompleks) , probiotici i drugi izbor preparata uzimajući u obzir individualne potrebe konkretnog pacijenta
  • bilje i lekovito bilje : ašvaganda se koristi za smanjenje anksioznosti i stimulacije nervnog sistema, žutika i ehinacea se mogu koristiti za ublažavanje upale, đumbir dovodi do ublažavanja tegoba u želucu, ali takođe ima potencijalne antiinflamatorne i neuroprotektivne funkcije koristi se ginkgo biloba za poboljšanje kognitivnog statusa, antioksidativni i antiinflamatorni potencijali korena maslačka se koriste za ublažavanje nekih simptoma MS, borovnice , brusnice , kanabis i mnogi druge biljke mogu biti lekovi za kontrolu nekih simptoma bolesti i poboljšanje neurološkog, mentalnog i mišićnog tonusa pacijenata
  • druge alternativne metode : lečenje pčelinjim otrovom (apiterapija), refleksologija, magnetna terapija i druge se primenjuju po potrebi kod nekih pacijenata

Plan lečenja i lečenje multiple skleroze su složeni, često dugotrajni i zahtevaju praćenje pacijenata kako bi se primetili neželjeni efekti lekova i metoda lečenja.

Prognoza se razlikuje od pacijenta do pacijenta, uz niz faktora. Kod nekih pacijenata je moguće kontrolisati manifestacije i dugotrajnu remisiju standardnim sredstvima, ali kod drugih nedostatak efekta različitih mera lečenja i smrtni ishod.

Nade su usmerene na eksperimentalnu medicinu i stvaranje novog, veoma efikasnog i bezbednog sredstva za upotrebu.

multipe skleroza ljudi
Source Everyday Health

Alternativni lekovi za simptome multiple skleroze

Multipla skleroza je hronična, autoimuna bolest centralnog nervnog sistema. Uglavnom utiče na mozak, kičmenu moždinu i optički nerv.

Patogenetski mehanizmi bolesti uključuju oštećenje zaštitne nervne ovojnice (mijelinske ovojnice) pod uticajem sopstvenog imunog sistema, koji ih pogrešno prepoznaje kao strano telo. Poremećaj mijelinske ovojnice, zauzvrat, dovodi do poremećaja u prenosu nervnih impulsa između nervnih ćelija. Naziv bolesti potiče direktno od prisustva mnogih područja skleroze, koja predstavljaju područja demijelinizacije unutar ljudskog nervnog sistema.

Simptomi multiple skleroze se kreću od blage, privremene do teške i trajne invalidnosti. Najčešće obuhvataju progresivnu slabost, umor, narušen izgled, probleme sa pamćenjem, poremećaje pokreta, ravnoteže i koordinacije, promene osetljivosti udova (osećaj peckanja), disfunkciju i druge poremećaje.

Još uvek ne postoji lek ili metoda koja može u potpunosti da izleči bolest. Lečenje je prvenstveno usmereno na usporavanje razvoja bolesti i ublažavanje već ispoljenih simptoma.

Upotreba alternativnih lekova za simptome multiple skleroze je sve češća praksa. Mnogi ljudi se okreću nekonvencionalnim metodama lečenja kada tradicionalna medicina ne uspe da poboljša simptome.

Lečenje multiple skleroze lekovitim biljkama

Ašvaganda

Ashvagandha je biljka poznata po raznim imenima, uključujući indijski ginseng, asana i Vithania somnifera. Među njenim korisnim svojstvima su stimulacija nervne aktivnosti, oslobađanje od stresa i anksioznosti, poboljšanje imunološke funkcije. Ponekad se koristi za hronične bolove i upale.

Astragalus

Astragalus je biljka koja se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini. Postoji mnogo varijanti ove biljke, ali se u medicinske svrhe najčešće koriste Astragalus membranaceus i Astragalus mongholicus. Postoje dokazi da su reakcije astragalusa medicinski dizajnirane da kontrolišu imunološku aktivnost, zato treba biti oprezan prilikom upotrebe.

Žutika

Žutika je biljka koja se dugo koristi u indijskoj i istočnoj medicini kao sredstvo za ublažavanje upale, borbu protiv infekcija, lečenje dijareje i antacida.

Đumbir

Đumbir se dugo koristio u medicinske svrhe kod gastrointestinalnih tegoba, mučnine, bolova u zglobovima i mišićima. Međutim, neke studije su otkrile antiinflamatorni i neuroprotektivni potencijal. Većina ljudi može koristiti đumbir u razumnoj količini bez ikakvih neželjenih efekata.

Ehinacea

Ehinacea je biljka koja se može naći u različitim oblicima za upotrebu. Poznato je po upotrebi protiv prehlade i infekcija gornjih disajnih puteva. Kod ljudi sa multiplom sklerozom, studija se fokusirala na antiinflamatorni potencijal biljkei njenu sposobnost da poboljša imunološku funkciju.

Neki ljudi mogu biti alergični na ehinaceju, pa budite oprezni sa njihovom upotrebom! Osim rizika od alergijske reakcije, ona je obično bezbedna.

Ginko biloba

Ginkgo biloba je bik poznata po svojoj sposobnosti da poboljša pamćenje i mentalne performanse. Ekstrakt ginka bilobe pokazao se efikasnim u poboljšanju pamćenja i razmišljanja, ublažavanju bolova u nogama i preaktivnim nervnim reakcijama. Utiče na problem sa izgledom i smanjuje vrtoglavicu.

Kurkuma

Kurkuma je popularan začin koji sadrži kurkuminoide, koji su pokazali neuroprotektivna svojstva i potencijal da ublaže simptome multiple skleroze i drugih autoimunih bolesti. Međutim, da bi se upotpunio efekat kurkume na struju i razvoj multiple skleroze, kao i tačna doza, mora se pre toga proučiti da se široko preporučuje za upotrebu kod osoba sa multiplom sklerozom.

Čičak koren

Čičak je poznat po svojoj sposobnosti da poboljša cirkulaciju krvi i smanji upale. Njegova antioksidativna i antiinflamatorna svojstva za potencijalne efekte raka, dijabetesa, kožnih bolesti i gastrointestinalnih poremećaja se još uvek proučavaju. Još uvek postoji potreba da se istraži njegova efikasnost u lečenju multiple skleroze.

Koren putera

Koren maslačka se koristi kao biljka za poboljšanje opšteg zdravlja. Studije na životinjama pokazuju da koren žutovine može smanjiti umor i poboljšati imunološku funkciju. Njegova antioksidativna i antiinflamatorna svojstva mogu pomoći u ublažavanju simptoma multiple skleroze.

Mačja trava

Neki Goodies su koristili mačju travu da kontrolišu bol kod multiple skleroze. Međutim, treba imati na umu da mačja trava ima sedativni efekat i može pogoršati umor, kao i da pobegne od delovanja lekova ima sedativni efekat. U Judimi nedostaju studije, ali eksperimenti na životinjama su suštinski ekstrakti koji pokazuju da ima antiinflamatorna svojstva i izbegava bol.

 Crvena viburnum

Kora viburnuma se koristi u lečenju mišićnih grčeva. Iako su rađena istraživanja o ovoj bolesti kod ljudi, čini se da ima antioksidativne i antikancerogene efekte koji mogu inhibirati rast tumora i širiti leziju.

 borovnica

Borovnice, poznate i kao Hutzkleberri-borovnice, koriste se kao hrana, a voće i lišće se takođe mogu koristiti za pravljenje biljnih ekstrakata. Koriste se za lečenje vrsta poremećaja, skorbuta, dijareje i poremećaja cirkulacije. Vorovnica je bogata  antioksidansima, ima potencijal da poboljša izgled, smanji upale i smanji kognitivna oštećenja. Se ove osobine čine borovnice pouzdanim sredstvom u borbi protiv simptoma multiple skleroze.

Brusnica

Sok od brusnice (nezaslađen, 100% prirodan) se dugo koristi u lečenju infekcija urinarnog trakta. Sok od brusnice je pogodan lek za pacijente sa multiplom sklerozom i disfunkcijom bešike.

Kanabis (marihuana)

Kanabis je poznata biljka prvenstveno po svojim narkotičkim svojstvima, ali se poslednjih godina sve više koristi termin medicinski kanabis (medicinska marihuana), koji se povezuje sa upotrebom kanabisa i njegovih derivata za ublažavanje i lečenje simptoma niza ozbiljnih bolesti, uključujući multiplu sklerozu, rak, neurodegenerativne bolesti, glaukom, srčani udar, epilepsiju. U mnogim zemljama upotreba kanabisa u medicinske svrhe je legalizovana i regulisana, ali se o tom odnosu još uvek mnogo raspravlja, pa tako i kod nas.
Nakon istraživanja i testiranja, ustanovljeno je da je supstanca u marihuani (kanabinoidi) dovela do značajnog ublažavanja mišićne spastičnosti, ukočenosti, bola, problema sa bešikom i tremora kod multiple skleroze. Pored toga, kanabinoidi imaju određena neuroprotektivna dejstva, što je posebno važno za dugotrajnu kontrolu bolesti.

Vitamini i suplementi za multiplu sklerozu

Koenzim Q10

Koenzim Q10 se koristi zbog svoje sposobnosti da uspori razvoj neurodegenerativnih bolesti. Dalje istraživanje je neophodno pre nego što počne primenjivati na osobama sa multiplom sklerozom, ali se generalno dobro toleriše i bezbedna je supstanca.

Dokozaheksaenska kiselina (DHA)

DHA je omega-3 masna kiselina koja se može dobiti konzumiranjem ribe i omega-3 dodataka. Prema Nacionalnom centru za komplementarnu i alternativnu medicinu (NCCAM), dokozaheksaenska kiselina je važna za protok krvi, mišićnu aktivnost, varenje, rast ćelija i aktivnost mozga. Kod pacijenata sa multiplom sklerozom, dodatak dokozaheksaenske kiseline može pomoći u zaštiti centralnog nervnog sistema i smanjenju težine oštećenja. Neželjeni efekti su obično blagi, ali treba imati na umu da razređuje krv i otežava zgrušavanje krvi.

Polinezasićene masne kiseline

Polinezasićene masne kiseline se mogu dobiti prirodnim putem, pravilnom ishranom ili u obliku suplemenata. Omega-3 i omega-6 masne kiseline mogu biti od pomoći u smanjenju upale i smanjenju težine i trajanja ponavljanja multiple skleroze.

Magnezijum

Magnezijum je neophodan za mnoge telesne funkcije. Nedostatak magnezijuma može dovesti do slabosti, umora, peckanja, grčeva, napadaja, mišićnih kontrakcija i još mnogo toga. Neke studije sugerišu da nedostatak magnezijuma može biti povezan sa simptomima multiple skleroze, kao i sa nekim drugim hroničnim, progresivnim stanjima. Dodatci magnezijuma i ishrana koja sadrži prirodni izvor magnezijuma mogu biti od pomoći u sprečavanju pogoršanja simptoma.

Selen

Selen je mineral koji se sve više korisiti radi poboljšanja zdravlja. Dugo se koristi za prevenciju srčanih problema i raznih vrsta karcinoma, ali još uvek postoje ograničeni naučni dokazi  o ovim delovanjima selena. Neka istraživanja pokazuju da selen igra ulogu u poboljšanju zdravlja očiju i imunološkog sistema.

Vitamin A

Vitamin A igra važnu ulogu kod izgleda, reproduktivnog zdravlja i imunološke funkcije. Može se dobiti prirodnim putem iz određenih namirnica (lisnato povrće, meso, voće i mlečni proizvodi) ili uzimati kao dodatak. Zbog rizika od hipovitaminoze vitaminom A, ne treba ga uzimati dugo i u velikim dozama bez konsultacije sa lekarom! Dodatak vitamina A povezan je sa degeneracijom makule povezane sa rastom. Antioksidansi u vitaminu A mogu biti od pomoći osobama sa multiplom sklerozom, ali njihova veza još uvek nije dobro proučena.

Vitamin B1

Vitamin B1, poznat i kao tiamin, je od velikog značaja za pravilno funkcionisanje mozga, za pravilan metabolizam, aktivnost nerava, mišića i srca. Nedostatak vitamina B1 je povezan sa različitim neurodegenerativnim bolestima, uključujući multiplu sklerozu. Nedostatak vitamina B1 može dovesti do slabosti i umora. Prirodni izvori su orasi, semenke, mahunarke, cela zrna, jaja i nemasno meso.

Vitamin B6

Vitamin B6 je poseban sastojak za pravilno funkcionisanje metabolizma. Sadrže ga neke namirnice, kao što su nemasno meso, riba i skrobno povrće. Iako je nedostatak vitamina B6 redak, njegovi niski nivoi nisu neuobičajeni kod autoimunih bolesti. Nedostatak vitamina B6 može biti povezan sa disfunkcijom mozga, depresijom, konfuzijom i problemima sa bubrezima.

Multivitamini i multimineralna formula

Multimineralni suplementi i multivitamini mogu se naći u obliku tableta ili praha, kombinujući širok spektar vitamina i minerala. Poželjno ih je dobijati uglavnom iz prirodnih izvora, u zdravoj i uravnoteženoj ishrani, ali za neke to nije uvek moguće. Još uvek postoje kontroverze među naučnom zajednicom o značaju multiminerala i multivitamina u prevenciji širokog spektra zdravstvenih problema. Međutim, postoje dokazi koji ukazuju na to da neki multivitamini i multiminerali mogu pomoći u prevenciji problema sa očima, upale mozga, neurodegenerativnih problema, umora i kognitivnih oštećenja.

Za neke ljude sa multiplom sklerozom, multivitamini i multiminerali mogu biti od pomoći u prevenciji deficitarnih stanja.

Probiotici

Probiotici su žive bakterije za koje se smatra da su korisne za telo i mikrofloru creva. Probiotici se mogu naći u obliku kapsula, praha ili mleka. Mali broj studija je pokazao da mogu biti od koristi u prevenciji malapsorpcije.Gudijeva bolest je multiple skleroze. S druge strane, probiotici mogu imati antiinflamatorna svojstva, stimulisati imunološku funkciju i poboljšati zdravlje nerava.

Apiterapija za multiplu sklerozu

Apiterapija obuhvata svaki tretman na bazi pčelinjih proizvoda, kao što su med, pčelinji otrov, matični mleč, propolis i pčelinji polen.

Pčelinji otrov

Lečenje uboda pčela se takođe klasifikuje kao apiterapija (pčelinji otrov je takođe poznat kao apitoksin). U terapiji pčelinjim otrovom, živi ubod pčela se koristi kao „alat“ za ubrizgavanje otrova u telo pacijenta kako bi se ublažio bol, slabost mišića i koordinacija. Za razliku od mnogih drugih biljaka i suplemenata koji se koriste za lečenje multiple skleroze i njenih simptoma, pčelinji otrov je posebno proučavan zbog njegovih efekata na multiplu sklerozu u nekoliko kliničkih ispitivanja.

Apamin je komponenta sadržana u pčelinjem otrovu za koju se smatra da ima sposobnost da poboljša prenos impulsa između nerava. Adolapin i melitin su otrovani pčelinjim otrovom, za koji naučnici veruju da će izazvati prirodno slabljenje lekovitih otrova kako bi se smanjio bol i bol. Ovo je osnova nade da se pčelinji otrov može koristiti za pomoć ljudima sa multiplom sklerozom.

Pčelinji polen

Pčelinji polen je bogat izvor minerala, vitamina, enzima i hranljivih materija. Češće se koristi u obliku dijetetskog suplementa. Iako se njegova svojstva još uvek proučavaju, čini se da ima neka antioksidativna i antimikrobna svojstva. Izuzetno je bogat mineralima i vitaminima, elementima u tragovima, proteinima i aminokiselinama. Koristi se za ubrzavanje zarastanja rana i stimulisanje imunog sistema, za ublažavanje zatvora i za poboljšanje izdržljivosti. Drugi predlozi sugerišu da je pčelinji polen koristan za stimulisanje imunog sistema i borbu protiv hroničnih bolesti.

Apiterapija se koristi za lečenje visokog krvnog pritiska, oštećenja mozga, cerebralnog krvarenja i oštećenja pamćenja.
Može se koristiti samo kao pomoćna terapija i ni na koji način ne može zameniti sve tretmane koje je propisao lekar! Osobe za koje se sumnja da imaju alergijsku reakciju na pčelinji ubod, pčelinji polen ili med treba da izbegavaju sve oblikeovog lečenja.

Magnetna terapija

Magnetna terapija je oblik energetske medicine i upotrebljava magnetnu silu. Veruje se da ova sila poboljšava funkcionisanje tela. Neke studije sugerišu da može da smanji umor, ali još uvek nema jasnih dokaza da će ova terapija pomoći u lečenju simptoma MS.

Refleksologija

Refleksologija je terapijakoja uključuje pritiskanje nogu, ruku ili ušiju. Veruje se da su ove tačke centri organizma i sistema organa, a uticaj na ove tačke poboljšava njihovo funkcionisanje. Malo je dokaza da refleksologija pomaže u liječenju parestezije (pegavosti ili drugih neuobičajenih kožnih promena), ali je još uvijek potrebno istraživanje kako bi se utvrdilo da li refleksologija može pomoći u ublažavanju drugih simptoma MS.

Vežbanje

Vežbanje nudi mnoge prednosti za osobe sa multiplom sklerozom. Osim toga, poboljšava opšte zdravlje, snagu mišića, smanjuje umor i poboljšava funkciju bešike i creva. Vežbe smanjuju ukočenost i povećava pokretljivost. Da bi se postigla maksimalna efikasnost i izbegle potencijalne komplikacije, plan vežbanja treba da pripremi i sprovodi specijalista.

Upravljanje stresom

Veza između stresa i egzacerbacije multiple skleroze je dobro poznata – čini se da različite vrste stresa različito utiču na svaki slučaj. Važno je da svako pronađe strategiju upravljanja stresom koja mu najviše odgovara. Pogodne za ovu svrhu su meditacija, akupunktura, Reiki terapija.

Navedena biljka i način terapije ne pokrivaju punu listu opcija za alternativno lečenje simptoma multiple skleroze. Članak nudi kratak pregled nekih od najčešćih bolesti, suplemenata i metoda o kojima se govori kao korisnih za osobe sa multiplom sklerozom. Neki dodatak lečenju kao tehnika i metoda, može izazvati interakcije lekova ili komplikacije ako se koriste nepravilno. Pre upotrebe bilo kog suplementa, alternativne ili komplementarne terapije za lečenje multiple skleroze, razgovarajte sa svojim lekarom o svim potencijalnim prednostima i rizicima!

Lečenje trihomonijaze i ishrana

Polno prenosive zarazne bolesti dobijaju na zamahu uprkos velikim kampanjama za promovisanje upotrebe zaštite tokom seksualnog odnosa.

Opadajući trend u doba početka aktivnog seksualnog života u kombinaciji sa niskom zdravstvenom kulturom i svešću dovodi do značajnog povećanja rizika od širenja polno prenosivih bolesti.

Neke od infekcija su asimptomatske i ni sami zaraženi ne znaju za njihovo postojanje, šireći ih bezglavo uz česte promene partnera.

Trihomonijaza je jedna od najčešćih polno prenosivih zaraznih bolesti u kliničkoj praksi. Karakteriše je akutni ili hronični tok i oštećenje urogenitalnog sistema kod oba pola.

Uzrokuje je predstavnik protozoa, odnosno Trichomonas vaginalis, koji se odlikuje karakterističnim morfološkim karakteristikama i niskom otpornošću u okruženju.

Do infekcije dolazi zbog seksualnog odnosa bez zaštite. U veoma malom procentu slučajeva do infekcije može doći korišćenjem javnih toaleta i lošom higijenom.

Iz razloga koji do sada nisu u potpunosti razjašnjeni, žene su dvostruko češće obolele od muškaraca, a njihove kliničke manifestacije su izraženije.

Simptomi trihomonijaze

Dve trećine svih zaraženih osoba su asimptomatske i prećutno učestvuju u širenju infekcije.

Kod žena je moguć svrab vagine, iscedak neprijatnog mirisa i žućkaste do sivkastozelene boje, bol pri mokrenju.

Manifestacije bolesti su ređe kod muškaraca, uglavnom u vidu bola pri mokrenju, nelagodnosti u uretri, bolova i otoka u skrotumu.

Generalno, Trichomonas vaginalis kod žena izaziva uretritis ili vulvovaginitis, dok se kod muškaraca javlja asimptomatski ili kao uretritis.

Komplikacije

U nedostatku adekvatne i blagovremene terapije moguće su komplikacije različite težine i dugoročne posledice:

  • hronični inflamatorni proces može dovesti do problematične trudnoće kod žena
  • povećan rizik od razvoja gonoreje, kandidijaze, mikoplazme, urogenitalne hlamidije, HIV infekcije
  • poremećena vaginalna flora kod žena
  • smanjenje ili eliminacija aktivnosti sperme, što je jedan od vodećih uzroka neplodnosti kod muškaraca

Tretman

Pravovremeno otkrivanje bolesti i sprovođenje odgovarajućeg antiinfektivnog tretmana dovodi do brzih rezultata i smanjuje dugoročne rizike.

Lečenje trihomonijaze je obavezno kod svih rizičnih seksualnih partnera.

Lečenje je uglavnom vršeno derivatima nitroimidazola, sa pojedinačnim preparatima koji su davani oralno (tablete, kapsule), parenteralno (intravenska infuzija) ili intravaginalno.

Nitroimidazoli su antimikrobni lekovi širokog spektra efikasni protiv bakterija, helminta i protozoa koji imaju anaerobni metabolizam, kao i protiv infekcija Trichomonasom.

Glavni mehanizam pomoću kojeg ostvaruju svoje dejstvo je narušavanje strukture DNK mikroorganizama i, shodno tome, njihovo uništavanje. Deluju baktericidno (ubijaju klice), a ne bakteriostatski (suzbijaju njihov rast i reprodukciju) kao mnoga druga hemoterapeutska sredstva.

Glavni predstavnici nitroimidazolne grupe su:

  • metronidazol
  • tinidazol
  • azanidazol
  • nimorazol
  • ornidazol
  • seknidazol

Među pomenutim preparatima od velikog značaja i značajnog mesta u kliničkoj praksi su metronidazol i tinidazol.

Oralno primenjen metronidazol pokazao je brzu i potpunu apsorpciju. Maksimalne koncentracije leka u krvnom serumu se uspostavljaju oko 20 minuta nakon početnog uzimanja i dostižu svoj maksimum oko 3 sata nakon upotrebe.

Lek dostiže visoke koncentracije u krvi, cerebrospinalnoj tečnosti, pljuvački i majčinom mleku. Skoro polovina leka (oko 40%) se akumulira u vaginalnom sekretu, pleuri i prostati, što ga čini posebno efikasnim sredstvom kod bolesti urogenitalnog trakta.

Metaboliše se u jetri do biološki neaktivnih metaboličkih proizvoda, od kojih se veliki deo eliminiše iz tela putem urina i fecesa.

Koristi se u širokom spektru bolesti, kao lek izbora kod infekcija izazvanih Trichomonas vaginalis, Giardia intestinalis, Entamoeba histolitica, Helicobacter pilori, Balantidium coli.

Tinidazol je strukturni analog metronidazola, sa dužim poluživotom u plazmi i samo oralnom formulacijom.

Koristi se kod anaerobnih infekcija lokalizovanih intraabdominalno (peritonitis, apsces), u donjim disajnim putevima (empiem, pneumonija) u urogenitalnom traktu (endometritis, vaginitis), kao i kao profilaktičko sredstvo protiv razvoja postoperativnih infekcije, posebno nakon stomačnih crevnih i ginekoloških manipulacija i intervencija.

Za lečenje trihomonijaze (urogenitalna trihomonijaza) tinidazol se primenjuje u jednoj dozi od 2 grama kod oba partnera.

Metronidazol se obično primenjuje oralno kod oba partnera, pored žena, za optimalan efekat je potrebna intravaginalna primena (vaginalne globule, pesari). Pesari se primenjuju jednom dnevno (uveče, pre spavanja), stavljaju se duboko u vaginu. Kurs traje 10 dana, a duža upotreba se ne preporučuje, kao ni primena češće od tri puta godišnje.

Metronidazol u obliku tableta se primenjuje u jednoj dozi od 2 grama (2.000 miligrama) ili u dozi od 800 miligrama podeljenoj u dve ili tri doze tokom 7 dana.

Dozu i trajanje terapijskog kursa određuje specijalista u skladu sa stanjem pacijenta, težinom simptoma, prisustvom osnovnih bolesti i drugim lekovima koje pacijent koristi.

U teškim slučajevima trihomonijaze (retko), pacijent se leči u bolničkom okruženju parenteralnim metronidazolom da bi se postigao brz i optimalan efekat.

Mogući neželjeni efekti i kontraindikacije

Tokom terapije, bez obzira na oblik lečenja i doze, mogu se očekivati sledeći neželjeni efekti:

  • fotodegeneracija kože: preparati su fotosenzitivni i dovode do razvoja fotodermatitisa uz produženo izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti
  • manifestacije gastrointestinalnog trakta: loš ukus u ustima, mučnina, povraćanje, bol u stomaku, dijareja, zapaljenje sluzokože usne duplje
  • neurološke manifestacije: glavobolja, vrtoglavica, poremećaji koordinacije, konvulzije, periferne neuropatije, sinkopa, encefalopatija, aseptični meningitis
  • prolazni poremećaji vida: dvostruki vid, zamagljen vid, promena u percepciji boja
  • hematološke manifestacije: trombocitopenija, neutropenija, agranulocitoza
  • alergijske manifestacije: osip, svrab, urtikarija, groznica, bronhospazam

Prema rezultatima studija, povećan rizik od razvoja neoplastičnih bolesti uz dugotrajnu upotrebu lekova ove grupe. Rezultati nisu potvrđeni i potrebno je dubinsko istraživanje.

Trudnoća

Bezbednost preparata koji se koriste za lečenje trihomonijaze tokom trudnoće i dojenja nije u potpunosti razjašnjena. Generalno, preporučuje se izbegavanje njihove upotrebe, jer je opravdano samo u slučajevima kada je korist od njihove upotrebe veća od rizika od mogućih neželjenih efekata na fetus i novorođenče.

Interakcije sa lekovima

Istovremena upotreba antimikrobnih sredstava u kombinaciji sa antikoagulansima , antikonvulzivima , litijuma , zbog značajno povećanog rizika od neželjenih, nepredvidivih i teških neželjenih efekata.

Na primer, istovremena upotreba sa varfarinom i drugim antikoagulansima povećava rizik od krvarenja, a upotreba sa antikonvulzivima smanjuje njihovu efikasnost i značajno povećava rizik od napada.

Upotreba alkohola je kontraindikovana tokom terapijskog kursa, kao i do 48 sati nakon toga, zbog rizika od razvoja disulfiramske reakcije (akutna manifestacija toksičnosti, koja se javlja karakteristično).

Preporučuje se apstinencija od seksualnih odnosa do prekida terapije.

Lečenje antitrihomonasnim agensima propisuje specijalista nakon dokazivanja infekcije.

Upotreba lekova kod oba partnera je garancija za uklanjanje infekcije i smanjenje rizika povezanih sa njom.

Ishrana kod trihomonijaze

Korisna hrana za trihomonijazu

nfekcija se razvija u pozadini oslabljenog imuniteta, beriberi i hormonskih poremećaja, pa je neophodno povećati odbranu tela i normalizovati nivo hormona. Na to u velikoj meri utiču proizvodi koje konzumiramo.

Mikroflora genitalija je ozbiljno pogođena u prisustvu takvog zdravstvenog problema. Da bi se obezbedilo normalno okruženje za sluzokožu, na meniju treba uključiti više mlečnih namirnica (kefir, pavlaka, surutka, jogurt, kvasac). Sadrže korisne bifidobakterije i laktobacile, koji ne samo da obnavljaju oštećenu mikrofloru, već i pomažu u apsorpciji vitamina A i E potrebnih za regeneraciju organizma.

Za brži oporavak, hrana treba da bude raznovrsna i bogata vitaminima.

Da biste dobili nedovoljnu količinu vitamina B, konzumirajte tvrde sireve, pečurke, jetru, orašaste plodove, mahunarke, beli luk.

Vitamini A i E se nalaze u brokoliju, sušenom voću (posebno kajsijama, suvim šljivama), spanaću, slatkom krompiru, kiselici, divljem belom luku, morskim algama.

Limun, crna ribizla, pomorandže, kivi, čičak, jagode (baštenske i šumske) su veoma pogodne za jačanje imuniteta – sve su bogate vitaminom C.

Za ravnotežu hormonske slike uzimati polinezasićene masne kiseline, kalcijum, cink, magnezijum. Ove supstance se dobijaju konzumiranjem: ribe (losos, pastrmka, tunjevina, bakalar), škampa, ostriga, heljde, graška, ovsene kaše, ćurećeg, pilećeg i guščjeg mesa, semena gorušice.

Opasna i štetna hrana za trihomonijazu:

alkohol i slatka gazirana pića;

velike količine slatkih, slanih i dimljenih proizvoda;

testenine (posebno sa sadržajem kvasca);

ne domaći sosovi (majonez, kečap i drugi);

proizvodi koji sadrže aditive sa oznakom E (bojila, sredstva za bubrenje);

plesniva hrana (na primer, neke vrste sira);

brza hrana i poluproizvodi.

Navedene štetne namirnice izazivaju razvoj Trichomonas vaginalis, kao i drugih bakterija i gljivica, koje usporavaju lečenje, produžavaju njegovo trajanje i pojačavaju simptome.

Ako Vam je potrebna stručna pomoć fitoterputa, nutricioniste, kvalitetna ishrana i suplementacija koja će podržati vaš imuni sistem i pomoći kod lečenjaTrihomonijaze obratite nam se.

Pomoć nutricioniste

Vaš nutricionista

Profesionalizam

Naš tim nutricionista, homeopata, fitoterapeuta i lekara radi zajdno 7 godina.

Kvalitet

Do sada smo uspešno poboljšali stanje kod više hiljada korisnika.

Proizvodi

Za naše klijente obezbeđujemo najkvalitetnije organske proizvode.

Potrebna vam je pomoć nutricioniste, homeopate ili fitoterapeuta? Imate zdravstvenih problema? U mnogo slučajeva pravilna ishrana uz kavlitetnu podršku suplementacijom, lekovitim biljem, eteričnim uljima vitaminima i mineralima mogu da pomognu kod poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Mi smo obučeni tim stručnjaka sa 7 godina iskustva i možemo pomoći kod:

  • autoimunih oboljenja
  • dijabetesa
  • prevelike ili premale kilaže
  • kardiovaskularnih problema
  • osteoporoze
  • artritisa
  • kancerogenih oboljenja
  • virusnih infekcija poput HPV virusa, herpesa i dr…
  • infekcija izazvanih bakterijama heliko bakterija, e. coli, hlamidija… 
  • problemi sa hormonima, štitna žlezda, menopauza…
  • problemi sa bešikom prostatom i stomakom
  • demencija
  • psihološki saveti

I mnogih drugih oboljenja koja nisu navedena. Pozovite nas i kontaktirajte prve konsultacije su besplatne. Našim inovativnim pristupom, kombinovanjem različitih tehnika prirodne medicine postižemo odlične uspehe. Prepustite Vaše probleme profesionalcima. Kontaktirajte nas putem Viber, Whatsapp ili Facebook masanger aplikacija ispod:

Vaš vodič za korišćenje interferona

Interferoni su proteini koji su sastavni deo vašeg odbrambenog sistema. Uloga interferona je da vašem imunološkom sistemu jave da se virusi ili ćelije raka nalaze u vašem organizmu i na taj način pokreću imune ćelije ubice da se bore. Interferoni su dobili ime zbog toga što se mešaju u virus i sprečavaju ih da se reprodukuju.

1986 godine stvoren je prvi laboratorijski proizveden interferon namenjen za lečenje određenih vrsta karcinoma. To je bio jedan od prvih tretmana za rad sa vašim imunološkim sistemom u borbi protiv bolesti. Interferon je posle odeređenog vremena odobren kao lek za nekoliko drugih stanja uključujući hepatitis i multiplu sklerozu.

Kako funkcionišu interferoni?

Skoro svaka ćelija u vašem telu čini interferone, postoje tri glavne vrste: 

interferon – alfa
interferon – beta
interferon – gama

Ćelije koje su zaražene virusima ili drugim mikroorganizmima odaju interferon – alfa i interferon – beta kao signal upozorenja vašem imunološkom sistemu. To pokreće imune ćelije zvane bela krvna zrnca koja oslobađaju interferon – gama za borbu sa mikrobima. 

Interferoni deluju na nekoliko različitih načina: obaveštavaju  imuni sistem da se može oporaviti nakon virusa ili raka pomažu imunološom sistemu da prepozna virus ili rak. Govore imunim ćelijama kada treba da napadaju. Zaustavljaju rast i reprodukciju virusa i ćelija raka. Pomaže zdravim ćelijama u borbi protiv infekcije interferon

Koja stanja leči interferon?

Interferon – alfa leči virusne infekcije, uključujući: Hronični hepatitis C , ćelijsku leukemiju, Kaposijev sarkom izazvan AIDS – om  hroničnu mijeloničnu leukemiju, hronični hepatitic C i B , genitalne bradavice, limfom, maligni melanom.

U današnje vreme interferoni se ne koriste tako često kao nekada za lečenje bolesti poput hepatitisa C i AIDS – a. Noviji lekovi koji su otkriveni deluju brže i bolje. 
Interferon – beta leči različite vrste multiple skleroze. Olakšava upalu u mozgu i kičmenoj moždini  i sprečava oštećenje živaca. 

Interferon gama 1b leči hroničnu granulomatoznu koja utiče na način rada vašeg imunološkog sistema i tešku malignu osteopetrozu koja utiče na vaše kosti. 

Određenim vrstama lekova sa interferonom se dodaje hemikalija koja se naziva polietilen glikol. PEG omogućava da lek duže traje u vašem organizmu, tako da vam treba manje doza, Oni se nazivaju lekovima peginteferona. Neki lekari prepisuju interferon za bolestii koje FDA nije odobrila da leči uključujući i neke vrste raka poput bešike i bubrega. 

Kako uzimati interferon?

Interferon se prima direktno ispod kože ili u mišić. Lekar vas može obučiti kako da ga sami sebi dajete kod kuće. Interferon se ponekad daje i u venu kroz infuziju. Broj doza ili infuzija zavisi od toga u kom stanju se nalazite. Uobičajene doze su tri puta nedeljno ali za lečenje raka mogu se kroz infuziju unositi u organizam 5 dana nedeljno, nekoliko nedelja ili meseci.

Koje su prednosti korišćenja interferona?

Interferoni su verzije proteina i lekovi na njihovoj bazi reaguju sa vašim imunim sistemom da bi mu pomogli da pronađe i napadne viruse ili ćelije raka. Ovi lekovi mogu zaustaviti rast i širenje virusa i ćelija raka i sprečiti da se druge ćelije zaraze. 

Koji su rizici upotrebe interferona?

Interferoni mogu izazvati neke zdravsvene probleme uključujući:

Srčani problemi. Mali broj ljudi koji se leče interferonom može imati ubrzan ili nepravilan rad srca ili nizak krvni pritisak. 

Mentalno zdravlje. Neki ljudi su izjavili da se osećaju depresivno ili misle na samoubistvo dok uzimaju interferon. Ako imate depresiju ili neki drugi poremećaj mentalnog zdravlja vaš lekar će morati da vas pažljivije prati dok uzimate terapiju interferonom. 

Bolesti očiju. Interferoni bi mogli da pogoršaju neke očne bolesti. Svako bi trebalo da proveri vid pre nego što počne da uzima ove lekove. Osobe sa bolestima poput metaboličke retinopatije moraće da imaju redovne preglede oka dok se leče interferonima. 

Bolesti štitne žlezde. U retkim slučajevima, interferoni mogu učiniti štitnu žlezdu superspektivnom ( hipertireoza) ili neaktivnom ( hipotireoza) . Ako imate bolest štitne žlezde koja nije dobro kontrolisana lekom, možda nećete moći da koristite interferon. Pre nego što započnete lečenje interferonom lekar će svakako proveriti nivo hormona štitne žlezde. 

Bolest pluća. Interferoni ponekad mogu pogoršati plućne probleme popout nedostatka daha, upale pluća i bronhitisa. Ako imate simptome poput kašlja i nedostatka daha, možda ćete trebati da prestanete sa uizimanjem ovog leka. 

Koje su nuspojave korišćenja interferona?

Uobičajene nuspojave korišćenja interferona uključuju: bol, crvenilo i otečenost na mestu gde ste primili dozu interferona. Simptomi nalik gripu. Umor Groznica. Prehlada. Bol u mišićima, leđima i zglobovima. Glavobolja. Gubitak apetita i težine. Mučnina, povraćanje. Vrtoglavica. Nervoza. Gubitak kose. Veće šanse za infekciju. Bleda koža. Modrice ili krvarenja lakše nego inače. Kratak dah. Problemi sa spavanjem. Slabost. Proliv. Osip. Depresija. Konfuzija. 

Neke od ovih nuspojava uključujući simptome slične gripu  nestaju nekoliko sati pošto ste primili dozu interferona. Sledeća neželjena dejstva su manje uobičajena: bol u grudima. Osip. Problemi sa jetrom. Promena ukusa. Bol u trbuhu. Gubitak seksualnog nagona. Izostanak menstruacije. Problem sa začećem. Otečene žlezde. Suva usta. Zatvor. Otečene žlezde. Znojenje. Žeđ.
Veoma retka neželjena dejstva: Drhtanje. Trnci. 

Ko ne bi trebao da uzima interferone?

Interferoni nisu sigurni za određene grupe ljudi.

Trudnice i dojilje. Interferoni mogu naštetiti nerođenoj bebi. Važno je da ne zadtrudnite dok uzimate ovaj lek i najmanje 4 meseca pošto završite sa lečenjem. Lekar će vam preporučiti da pre uzimanja interferona uradite test na trudnoću kao i da tokom uzimanja terapije interferonima koristite zaštitu pri intimnim odnosima kao što je npr kondom. Interferon može ući u majčino mleko tako da ga nemojte koristiti dok dojite. 

Muškarci koji sa svojim partnerkama planiraju začeće. Ovi lekovi mogu da uzrokuju urođene ma ne kod dece ako ih otac uzima u periodu kada mu partnerka zatrudni. 

O čemu još treba da razmišljate prilikom uzimanja interferona?

Inteferoni ponekad mogu uticati na delovanje drugih lekova. Obavestite svog lekara o svim ostalim lekovima koje uzimate uključujući vitamine, suplemente i lekove koje ste kupili bez recepta pre nego što započnete terapiju sa interferonom. 

Za primanje bilo kakve vakcine morate da sačekate najmanje 6 meseci nakon što prestanete sa uzimanjem interferona. Vakcine porotiv  boginja, ospica zaušnjaka i rubeole imaju žive ili oslabljene oblike tih bolesti. Interferoni utičući na vaš imuni sistem mogu povećati šanse da se razbolite od bolesti koje bi ove vakcine trebalo da spreče.

Izvor https://www.webmd.com/drug-medication/interferons-guide#1

Intervju o interferonu alfa

https://www.youtube.com/watch?v=blX8tS6Z9nw

Anestetik i anstezija

Anestetik se koristi za smanjenje ili uklanjanje bola tako da se bolni postupci ili kirurški zahvati mogu izvesti.
Postoje dvije vrste anestetika:

  1. opći, koji dovodi do gubitka svijesti.
  2. lokalni, koji reducira ili uklanja bol u dijelu tijela

Anestezija-inducirano spavanje nije isto kao obično spavanje nego oblik vremenski ograničenog stanja bez svijesti koje pozorno kontrolira anesteziolog. To uključuje primjenu točno određene količine anestezije za svaku vrstu operacije. Tijekom postupka, različite vrste lijekova se daju ili uklanjaju da se smanji bol i produži točno određeni stupanj nesvijesti.

Za neke operacije, najbolja opcija je kombinacija lokalnog anestetika kao što je spinalna ili epiduralna anestezija s lijekovima koji hipnotički djeluju na pacijenta (uspavljuju). Anesteziolog može prije postupka objasniti pojedinosti.

Tko je anesteziolog?

anestetik lokalni

Anesteziolog konzultant je doktor specijalist koji je nakon diplomiranja medicine proveo još oko šest godina učeći specijalizaciju anestezije. On nadgleda provođenje anestezije kod svih procedura.

Što radi anesteziolog?

Anesteziolog pozorno proučava čitavu anamnezu pacijenta (povijest zdravstvenog stanja pacijenta) koristeći se tim informacijama za što bolju procjenu najboljeg tretmana. O različitim mogućnostima prije operacije raspravlja s pacijentom: ohrabruje pacijenta da postavlja pitanja i razgovara o svemu što ga zabrinjava. Za vrijeme operacije, anesteziolog stoji kraj pacijenta sve vrijeme i brine se za njegovu udobnost i sigurnost. To uključuje kontrolu boli, nadoknadu tjelesnih tekućina, mjerenje i kontrolu vitalnih funkcija tijela kao što su otkucaji srca, krvni tlak te moždana i bubrežna funkcija. Taj proces se nastavlja i nakon operacije, kad anesteziolog organizira kontrolu bilo koje boli ili slabosti i savjetuje kad je sigurno početi jesti i piti.

Zašto jelo i piće nisu dopušteni prije operacije?

Ako u želucu ima hrane ili tekućine pacijentu može pozliti za vrijeme operacije i povraćeni sadržaj može dospjeti u pluća. Tijelo je, zbog prisutnih anestetika, izgubilo sposobnost refleksnog kašlja te taj aspirirani povraćeni sadržaj ne može iskašljati. To može uzrokovati ozbiljna oštećenja pluća. Obično je zabranjeno unositi hranu šest sati prije operacije ali u nekim slučajevima se čista tekućina može piti do dva sata prije operacije.

Što je sa zubnom krunicom i labavim zubima?

Za vrijeme operacije često je potrebna intubacija kroz grlo i grkljan da se omogući normalno disanje. Instrument pomoću koga se postavlja ta cijev kroz grkljan može oštetiti zubnu krunicu i klimave zube, te će vas anesteziolog pitati imate li takvih problema da o tome posebno vodi računa. Isto se primjenjuje i kod zubne proteze, koja se mora ukloniti prije uvođenja u anesteziju da ne bi komprimirala disanje.

Jesu li anestetici sigurni?

Anestetici su uglavnom potpuno sigurni, ali svaka operacija nosi određeni rizik. Nedavna istraživanja u Velikoj Britaniji pokazuju da se smrtni slučajevi za vrijeme anestezije događaju u oko 5 na milijun danih anestezija. Ljudi s narušenim zdravljem imaju povećani rizik u odnosu prema onima sa stabilnim zdravljem. O tome se može raspravljati s anesteziologom.

Što je to premedikacija?

Prije same operacije pacijentu se daju medikamenti poznati kao premedikacija da ga učine smirenijim, opuštenijim i spriječe napetost i strah. Moguće je da se čak ni ne sjećaju samog odlaska na operaciju i uspavljivanja.

Kako se događa proces uspavljivanja?

Pacijentu se daje mala injekcija u ruku da ga uspava. To se obično obavlja u sobi do operacijske sale. Nekim pacijentima, obično djeci, se mjesto davanja injekcije premaže anestetičnom kremom tako da ne osjete ni ubod injekcije. Drugima se daje mješavina plinova tako da brzo zaspu. 
Roditelji se potiču da ostanu pokraj djece dok ne zaspu.

Kako i gdje se pacijent budi?

Nakon operacije, pacijentu se prestaju davati medikamenti koji ga održavaju nesvjesnim i odvodi ga se u sobu za oporavak u kojem se o njemu dalje brine posebno uvježbano osoblje. Što je operacija dulje trajala i proces buđenja je dulji. Kad je potpuno budan odvodi se u bolničku sobu. Povremeno se pacijenti bude već u operacijskoj sali nakon operacije, što je potpuno sigurno.

Kako se ljudi osjećaju nakon buđenja?

Pacijenti se često osjećaju da im je hladno i blago su konfuzni. Mogu osjećati bolove ili mučninu, ali ti problemi će se rješavati kad anesteziolog posjeti pacijenta da provjeri je li sve u redu.

Kako se osjeća nakon operacije?

Kako se ljudi osjećaju nakon operacije ovisi o vrsti zahvata koji su imali. Bit će poticani da ustanu iz kreveta što prije je moguće i bit će im dopušteno jesti i piti u prvih nekoliko sati nakon manjih operacija.

3-Bromopiruvat (3-BP): Efektivan metabolički inhibitor

Godine 1931. nemački lekar/naučnik dr. Oto Vanburg, Ph.D., dobio je Nobelovu nagradu dokazavši da sve ćelije raka koriste anaerobični metabolizam (sagorevaju šećere bez korišćenja kiseonika) da bi dobili energiju.

Problem je u tome što je ovaj mehanizam 18 puta manje efikasan od aerobičnog metabolizma (kod kog se koristi kiseonik) koji normalne ćelije koriste. Stoga ćeliji raka treba 18 puta više šećera od normalne ćelije da raste i ostane metabolički aktivna.

3-Bromopiruvat istraživanje

3-Bromopiruvat

U ćelijama raka, 3-Bromopiruvat nadmašuje ciljane terapije jer ciljane terapije brzo postaju zastarele od strane intra-tumoralnih heterogeneza (previše genetski raznoliki da bi imali trajni efekat). Ali 3-BP radi na svim ćelijama raka koje su pozitivne na PET skeneru.

Ove ćelije raka imaju ćelijski metabolizam koji može biti napadnut malim molekulom kao što je 3-BP. Laboratorija dr. Peter Pedersena u bolnici Johns Hopkins u Baltimoru Merilend je detaljno ispitala 3-BP a zatim je napravljena formulacija 3-BP-a kojom se poboljšava efikasnost, umanjuje toksičnost i postupni prelaz dostave ćelijama raka.

Pacijenti, naučnici i mnogi drugi često su zainteresovani da li je 3-BP efikasniji i manje toksičan pacijentima sa rakom od hemoterapije. Zapravo, 3-BP je jedan od najefikasnijih lekova protiv raka, i u nekim slučajevima, možda najefikasniji. 3-Bromopiruvat cilja mašineriju za proizvodnju energije neophodnu ćelijama raka dok istu tu mašineriju u normalnim ćelijama ostavlja netaknutu.

Ovo otkriće je bilo instrumentalno u pokretanju novog pravca u istraživanju raka fokusiranog na selektivno ciljanje fabrika proizvodnje energije u ćelijama raka mitohondrijama. Zapravo, dr. Peter Pedersenova laboratorija u bolnici Johns Hopkins krči put u konceptualizaciji i naučnom prihvatanju ove nove strategije.

Energija i kancer

Postoje dve fabrike za proizvodnju energije (ATP) unutar ćelije, to jest glikoliza i mitohondrijalna oksidaciona fosforilacija. U normalnim ćelijama, oko 5 procenata ukupne proizvodnje ćelijske energije (ATP) dobija se od glikolize i oko 95 procenata od mitohondrije.

U ćelijama raka proizvodnja energije glikolizom je značajno povećana (do 60 procenata). Ovo dramatično povećanje glikolize u ćelijama raka rezultuje značajnim povećanjem proizvodnje mlečne kiseline.

Više od 90 procenata karcinoma ispoljavaju ovaj učestali metabolički fenotip. To je takozvani “Warburg efekat” , to jest značajano povećanje glikolize u ćelijama raka čak i u prisustvu kiseonika. Najčešće korišćena metoda za otkrivanje raka klinički, to jest Topografija Pozitronske Emisije (skraćeno PET), je bazirana na ovom metaboličkom fenotipu, to jest na “Warburg efektu”.

Ćelije raka koje ispoljavaju “Warburg efekat” ispumpavaju proizvedenu mlečnu kiselinu preko monokarboksilatnog transportera (MCT). Broj ovih transportera (smatraju se vratima ili kapijama) u ćelijama raka je mnogo veći nego u normalnim ćelijama.

3-BP mlečna kiselina

3-BP, analog mlečne kiseline, mala je hemikalija i oponaša hemijsku strukturu mlečne kiseline. Stoga, 3-Bromopiruvat oponašajući mlečnu kiselinu može, kao Trojanski konj, da preko MCT-a udje u ćelije raka. Efekat je slabiji na normalnim ćelijama jer one sadrže jako malo MCT-a u normalnim fiziološkim uslovima.

Zbog veoma reakcione prirode 3-BP-a, on zatim neutrališe dve fabrike za proizvodnju energije karcinoma. Ćelijska energiju (ATP) se vrlo brzo troši dok 3-Bromopiruvat napada obe fabrike u isto vreme prouzrokujući izumiranje ćelija raka (pucanjem ćelijske membrane). Stoga kad se ćelije raka tretiraju 3-BP-om one pucaju i dolazi do ćelijske smrti. Normalne metaboličke ćelije ostaju netaknute.

Hidrazin sulfat zaustavlja razvoj kancera

Hidrazin sulfat preparat koji ne dozvoljava kanceru da potroši rezerve energije organizma pacijenata i održava telesnu težinu

Hidrazin sulfat bi trebao da bude ozbiljno proučen preparat od strane onkologa a takođe i od strane onkoloških pacijenata. Mnogi ljudi misle da se hidrazin sulfat upotrebljava samo u poslednjim fazama kancera, da bi se on zaustavio prilikom toršenja velike količine energije iz organizma. Ovaj ciklus velike potrošnje glukoze od strane kancera se naziva mlečni krug. Tako se zove zbog toga što kancer proizvodi veliku količinu mlečne kiseline usled čega pacijenti osećaju veliki umor

Hidrazin sulfat delovanje

segidrin hidrazin sulfat

Nije bitno dali osoba ima aktiviran proces mlečnog kruga ili ne kancer podjednako reaguje. Hidrazin sulfat onemogućuje kancer da upotrebljava glukozu i da se hrani. Ljudi koji imaju kancer nikako ne treba da čekaju da se pojave simptomi mlečnog kruga. Što se duže čeka teže će se povratiti u normalno stanje.

Doktor Gold je pratio ljude koji su počeli da koriste hidrazin sulfat momentalno nakon su  otkrili da boluju od kancera, ne čekajući simptome mlečnog kruga i ovi su ljudi imali 43% ozdravljenja. U poredjenju sa 43% ozdravljenja od zračenja procenat nije mali.

Pojedini ljudi ne vole da koriste Hidrazin sulfat pošto je on zapravo hemikalija ali takođe sa druge strane oni koriste lekove poput Ibuprofena. Kad se koristi na pravi način Hidrazin sulfat je podjednako opasan kao i Ibuprofen Treba uzeti u obzir da je hidrazin sulfat 100 puta manje toksičan od hemioterapije. Činjenica da on ne uništava zdravo tkivo kao hemioterapija i radijacija daje mu prednost i čini ga boljim rešnjem od predhodna dva.

Zabrana istraživanja

Pošto je tako dobar, veliki broj farmaceutskih kuća koje se bave proizvodnjom hemioterapije je izvršio pritisak na FDA da se zabrani dalja upotreba ovog preparat i da se onemogući faza 4 njegovog istraživanja, koja bi ga osposobila za registraciju i omoućila mu da se nađe na policama apoteka za dalju upotrebu onkoloških paciijenata. Da se to dogodilo mnogima bi bile skinute krune sa glava.

DR Gold i delovanje hidrazin sulfata

U daljem tekstu navodimo objašnjenje od strane tima doktora Golda kako zapravo Hidrazin sulfat deluje:

Institut za istraživanje kancera u Sirakuzi je započeo operacije 1966, koje su sponzorisane od direktora Dr Jozefa Golda. U to vreme mlečni krug je bio samo poznat po simtomima a zapravo njegov uzrok niko nije znao. Istraživanjem koje je započeo Doktor Gold je ukazalo da je zapravo uzrok ovog stanja organizma sposobnost kancera da troši velike količine energije iz organizma, zauzvrat proizvodeći velike količine mlečne kiseline. Mlečna kiselina se obrađuje u jetri takođe trošeći energiju da bi se ponovo proizvela glukoza koja opet hrani kancer.

Pošto kancer koristi glukozu i proizvodi velike količine mlečne kiseline, on zapravo na ovaj način slabi organizam i povećava njegovu kiselost što mu i pogoduje i priprema teren za invaziju i dalje širenje. Na ovaj nači, u mlečnom krugu se troše velike količine enrgije sa jedne i druge strane. Vremenom utrošak energije postaje neodrživ i onda dolazi do crpljenja rezervi, sagorvanja sala i mišićnog tkiva, ujedno dolazi do gubitka težine.

Doktor Gold je pokušao da blokira ovu telesnu hemijsku mašineriju koja konvertuje mlečnu kiselinu u glukozu. On je pronašao širok spektar blokatora metabolizma glukoze od kojih je jedan hidrazin sulfat koji mogu da dovedu do blokade mehanizma.

Upotreba hidrazin sulfata

Poenta upotrebe hidrazin sulfata je održavanje organizma pacijenta u optimalnom stanju, održavanje njegove telesne težine i sprečavanje daljeg razvoja kancera. Na kancerogena oboljenja treba delovati sa više različitih oružja. Ovo je jedan od poznatih preparat koji ne dozvoljavaju ljudima obolelim od kancera da oslabe. Hidrazin sulfat se prodaje u tabletama od 60 i 30 mg.

Osobe ispod 45 kg treba da koriste tablete od 30 mg dok osobe preko 45 kg treba da koriste tablete od 60 mg.

Rezime

Ovaj članak nema za cilj da komercijalno propagira hidrazin sulfat već isključivo da pomogne ljudima koji imaju kancer da adekvatno reaguju i dopune terapiju ovim preparatom u cilju smanjenja telesne težine i smanjenja mogućnosti širenja kancera.

Pogledajte još dokazanih terapija u članku 45 terapija za lečenje raka

Homeopatski preparati za rak materice i rak grlića materice

Sama reč rak izaziva paniku i stvara sliku mučne smrti. Rane faze ove smrtonosne bolesti su izlečive dobrim homeopatskim tretmanom i preparatima koji mogu da pruže holistički tretman za kancer. Kod normalnih ćelija imamo normalni ćelijski vek i odumiranje ćelija, normalnu ćelijsku deobu dok je kod ćelija kancera deoba ubrzana a kancerogene ćelije ne odoumiru i nekontrolisano se razvijaju u raznim oblicima muticija. Kako vreme prolazi prilikom deobe mutacije postaju sve izraženije a kancer sve destruktivniji i agresivniji, ujedno i otporan na neke lekove kojima je organizam tretiran. Homeopatija poseduje veliki broj lekova, koji su napravljeni od prirodnih supstanci, sa kojima se mogu lečiti rane faze kancera. U naprednim fazama homeopatija ne može da pruži lek, ali kroz homeopatiju i uz pomoće pojedinih lekova pacijentu može biti bolje. Treba imati na umu da su homeopatski preparati kojima se tretira kancer izuzetno dobri i njima se može postići mnogo bez neželjenih efekata kod raka grlića materice.
Prirodni homeopatski preparati koji se koriste za lečenje raka materice su Bufo Rana, Lilium Tigrrinium, Lachesis i Murex. Bufo rana se uglavnom koristi kad dolazi do prenaglašenog krvarenja iz vagine između perioda. Krv je uglavnom ugrušana i krvarenje je obilno. Veoma jaki bolovi su često prisutni prilikom kancera materice, Lilium Tigrium je prirodni homeopatski lek koji je veoma dobar kod lečenja kancera materice i kad su prisutni bolovi, težina i pritisak u abdomenu. Žene koje koriste Lilium Tigrinium mogu da imaju pojačan seksualni nagon. Lanchesis je najbolji homeopatski preparat za ženu koja ima kancer materice koji imaju nalete velike toplote i pojačano lupanje srca. Homeopatski preparat Murex  je odličan kad se oseća jak i oštar pulsirajući bol . Istaknuti simtomi za korišćenje ovog leka su produženi bol od materice ka grudima. Ostali homeopatski lekovi koji se koriste za lečenje kancera materice su Kreosote, Phosporous i Ustilago.
Prirodni homeopatski preparati Kreosote, Hydrastis, Iodium, Sepia i Argetinum Nitricum se mogu smatrati lekovima za kancer grlića materice. Kreosote je homeopatski lek  za lečenje kancera grlića materice i koristi se kad pacijentkinja ima obilna genitalna pražnjenja i tom prilikom dolazi do veoma agrsivnog svraba genitalija. Još jedan simptom koji indicira korišćenje ovog leka je krvarenje iz vagine. Homeopatski preparat Hydrastis se koristi kad je vaginalno pražnjenje ili sekret gust i žut a nastaje zbog erozije grlića materice. Iodium se koristi kod osoba koje drastično gube kilažu iako imaju dobar apetit. Ekstremna slabost je vodeći simptom kad treba započeti upotrbu Iodiuma. Prirodni homeoptski preparat Sepia je idealan izbor kad dolazi do bola u vagini. Tom prilikom može da dođe do oslobađanja zelenkaste sluzi. Kad dođe do bolova u karličnom delu preporučuje se lek Sepia. Ovaj bol može biti propraćen ispuštanjem sluzi zelenkasto žute boje. Argentum Nitricium je odličan lek da dođe do obilnih krvarenja između perioda.
Biće nastavljeno…

Imunoterapija ili bioterapija za ljude obolele od kancera

Kod većine nas, naš imuni sistem vodi borbu protiv raznih bolesti tokom celog našeg života. Zdrav imuni sistem može da se bori protiv bolesti poput raka. Kada se razbolimo, zdrav imuni sistem napada bolest i pomaže nam da ponovo budemo zdravi. Imunoterapija koju takođe nazivaju i bioterapija je tip tretmana za kancer koji pojačava i vraća u normalu prirodnu odbranu organizma da bi se izborili protiv kancera. Taj tretman koristi materijal koji proizvodi telo ili unapređen materijal u laboratoriji, da bi poboljšao imuni sitem i njegove funkcije u cilju lociranja i uništenja kancera. Imunoterapija je razvijeni tip tretiranja.

Imunoterapija modulacija imunog sistema

Neki tipovi proteina se mogu pronaći jedino u određenim tipovima kancerogenih ćelija. Bez ovih proteina kancerogene ćelije ne mogu da opstanu i uz pomoć njih tumori vrše invaziju na zdravi deo organizma. Imunoterapijom mi uništavamo kancer ne remeteći zdravi deo organizma. Imunoterapija počinje sakupljanjem i selekcijom specijalnih ćelija koje se nalaze u krvi i nazivaju se dendritske ćelije ili DC i ćelija ubica citokin indukovanih ili CIK.

Dendritskim ćelijama se prikazuju supstance koje su proizvedene od strane kancerogenih ćelija i one se prikazuju ćelijama imunog sistema da bi se iniciralo uništenje kancerogenih ćelija. DC i CIK ćelije se uzimaju iz krvi da bi se borile protiv kancerogenih ćelija. Ovaj sistem postoji po prirodi u zdravom organizmu ali broj DC i CIK ćelija nije dovoljan da bi se organizam izborio protiv maligniteta. Posle nekoliko dana prilagođavanja i treniranja DC i CIK ćelija u laboratoriji da se uspešno izbore protiv kancera. ove ćelije se uz pomoć injekcije vraćaju u organizam. Kada se DC ćelije nalaze ponovo u organizmu one ostvaruju interakciju sa T-ćelijama i B-ćelijama da bi one prepoznale proteine koji održavaju u životu kancerogene ćelije a koji su im predhodno bili prikazani u veštačkom okruženju.

Dakle ove ćelije se u laboratoriji i veštačkom okruženju uče da prepoznaju slabu tačku kancerogenih ćelija. Ovo prepoznavanje i omogućava T ćelijama i B ćelijama da unište kancerogene ćelije.

Istraživanja imunoterapija

imunoterapija prikaz

Neka istraživanja su pošla u drugom smeru a to je da uz pomoć pojedinih enzima, koje kad ubrizgamo direktno u tumor oni sagore proteine koji su neophodni za razvoj tumora i njegovu progresiju i na ovaj način izvrše jedan tip lokalne hemotrapije koja ne zahvata ostali deo organizma.

Takođe naučnici su ove iste enzime upotrebili da u laboratorijskim uslovima odstrane proteinski omotač koji smeta ćelijama imunog sistema da prepoznaju šta je zapravo kancerogena ćelija i da ih prikažu onakvima kakve one zapravo jesu ćelijama imunog sistema. Nakon ovog treninga ćelije imunog sistema se vraćaju u organizam da nauče ostali deo organizma kako zapravo izgledaju ćelije raka koji treba da unište. Ovo je veoma obećavajući program koji se takođe naziva i vakcina protiv kancera i trenutno je u fazi razvoja a istraživanja su u toku.

Prednosti imunoterapije

Kada se aktivira i modifikuje imuni sitem on može da uništi i stigne do delova tela do kojih operativnim zahvatom nikad ne bi mogli stići. Imuni sistem može da uništi i mikroskopske lokacije na kojima se nalaze metastaze. Imuno terapija takođe ne aktivira deobu kancerogenih ćelija i delovanje kancera koji se brani povećanjem svoje aktivnosti kao što je slučaj kod hemoterapije i radio terapije. Imunoterapija deluje ciljano ne oštećujući tkivo koje se nalazi oko tumora. Dok kod klasičnih metoda lečenja mi represivno delujemo na imuni sistem putem raznih radioaktivnih izotopa, imunoterapija ga zapravo razvija, unapređuje i uči da se izbori protiv određenih bolesti.

Treba napomenuti i PD-1 imunoterapiju. PD 1 ili u prevodu na naš jezik programirana smrt ćelije se indikuje putem apoptoze T ćelija hibridoma. PD-1 je vrsta aktivacionog receptora T-ćelija. PD1 ima dve ligande: PD-L1 i PD-L2. Na površini tumora se nalazi veliki broj blokatora PD-L1 koji kad se povežu sa PD-1, onemogućavaju i onesposobljavaju imuni sistem da prepozna tumor kao strano telo i da ga napadne.

Inhibcijom veze PD-1/PD-L1 i na taj način mogu da se izoluju negativni signali koji kontrolišu delovanje T ćelija, automatski se poboljšava odgovor imunog sistema. Pd-1 i PD-L1 inhibitori imaju značajanu ulogu u lečenju raka.

Ovaj tip imuno terapije se uglavnom koristi u lečenju kancera pluća, melanom, hodkin limfoma, raka jetre, karcimoma dojke, rektalnog kancera, raka jajnika, tumora glave i vrata.

Ovo su neki od PD-1/PD-L1 inhibitora

Iskador – Iscador bela imela uspešan anti kancer tretman

Kancer je postao jedan veoma strašan zdravstveni problem u poslednjem veku. Tretmani konvencionalne medicine su sposobni da se bore kancerom ali uz velika oštećenja imunog sistema i zdravog dela organizma. Iskador, Bela imela će biti predmet ovog teksta.

Alternativna medicina ima prirodan pristup problemu kancera i taj pristup je manje poguban za kompletan organizam. Treba shvatiti da kancerogene ćelije nisu doseljenici u naš organizam, one su manifest nekih spoljnih ili unutrašnjih faktora koji utiču na naš organizam a takođe jedan od razloga njihovog nastanka je poremećaj imunog sistema.

Treba napomenuti da najduža faza razvoja tumora je pred tumorna faza koja može trajati godinama pa ponekad i dekadama. Razlog njegovog razvoja je graška u imunom sistemu prilikom čega imuni sistem ne može da prepozna šta je kancer a šta je zdravi deo organizma.

Iskador bela imela

iskador bela imela

Iscador bela imela je ime grupe anti kancerogenih preparata pripremljenih od raznih vrsta imele. Tretman iskdorom deluje na organizam i aktivira njegovu snagu da se izbori protiv kancera. Iskador je više komplementarna nego alternativna medicina.

On se veoma često prepisuje od strane evropskih onkologa kao dodatak konvencionalnim metodima radijaciji, hemoterapiji i operacijama. Trenutno imela predstavlja najznačajniju komponentu konvencionalne anti kancer terapije. U Švajcarskoj postoji specijalna klinika Lukas Klinika u kojoj se pacijenti tretiraju iskadorom.

Trenutno u mnogim zemljama doktori tretiraju svoje pacijente iskadorom. U Indiji, homeopate koriste iskador za tretiranje kancerogenih oboljenja. Iskador je dostupan u Americi pod nazivom Iscar. On se uglavnom proizvodi u Švajcarskoj i Nemačkoj i onda se izvozi u ostale delove sveta.

Trenutno je zabeleženo oko 1400 različitih vrsta imele širom celog sveta. Jedno je zajedničko za sve vrste imele a to je da one ne rastu na mineralnom zemljištu već isključivo na drveću, biljkama. Samo bela imela Viscum Album se koristi za tretiranje kancera.

Isakdor sastav i upotreba

Bela Imela sadrži između ostalog dve grupe toksina a to su viskotoksini i imela lecitin. Viskotoksini i imela lecitin su proteini koji su sposobni da se razlože u digestivnom traktu. Struktura viskotoksina je veoma slična po hemijsko strukturi otrovu zmije. Ovaj otrov napada kancerogene ćelije kad ih pronađe. Imela lecitini imaju strukturu lecitina nafte. Oba imaju citostatičke osobine i inhibiraju rast kancerogenih ćelija.

Iscador bela imela se upotrebljava kod početnih faza karcinoma, naprednih faza maligniteta, metastaza, kod pred kancerogenih stanja, benignih tumora, prilikom operacija iskador sprečava smanjuje mogućnost širenja kancera isto važi i za post operativne faze, prilikom upotrebe readioterapije i hemoterapije iskador smanjuje propratne efekte.

Kod pacijenata tretiranih iskadorom izvršena su ispitivanja i analize u laboratoriji i ustanovljeno je da ovaj lek ne izaziva nikakve toksične indikacije. Nisu zabeleženi nikakvi štetni efekti. I pošto je iskador davan duži niz godina nisu primećene nikakve promene kod pacijenata.

Iskador klasifikacija

Iscador preparati se klasifikuju prema domaćinu na kome je imela izrasla ili drvetu i biljci kojom se hranila priliko razvoja. U zavisnosti od lokalizacije primarnog tumora i pola pacijenta odabira se odgovarajući proizvod iskadora. Pojedini metali se koriste da bi se povećala potentnost iskadora za pojedini organ.

Metastaze se tretiraju istim preparatom kojim se tretira primarni tumor. Uglavnom preparat se daje rano ujutru, u vreme fiziološkog rasta telesne temperature. Frekvencija davanja zavisi od procene stručnjaka. Dužina tretman je dosta dug vremenski period i ponekad zna da traje dugi niz godina. Promene tipa preparata, doze i učestalosti uzimanja zavise od procene stručnjaka i laboratorijskih analiza i nalaza.

Iskador reakcije i imuni sistem

Reakcije usled terapije iskadorom su uglavnom propraćene visokom telesnom temperaturom i inflamatornom reakcijom povećanjem protoka krvi i znojenjem u regionu tumora. Povećava se broj belih krvnih zrnaca.

Stimulacijom imunog sistema se postiže poboljšanje generalnog zdravstvenog stanja pacijenta, povećanje apetita, povećanje telesne težine, poboljšan san, smanjenje depresije, redukcija i nestanak bola, stimulacija rad creva i urinarnog trakta.

Što se tiče tumora prilikom upotrebe iskadora dolazi do njegove regresije, smanjuje se njegov rast i razvoj, smanjuje se razvoj metastaza i sprečava se njihov dalji nastanak, smanjuje se mogućnost pojave infekcija.

Cena iskadora je dosta niža u odnosu na tretmane konvencionalne medicine. Treba zapamtiti da se iskador uzima nekoliko godina uzastopce ali uz nadzor stručnog lica.

Uskoro tekstovi o pojedinim tipovima iskadora i njihovoj primeni. Nastaviće se

Iskador možete pronaći u Nemačkoj i Švajcarskoj u slobodnoj prodaji. Takođe možemo preporučiti kliniku koj sae bavi upravo lečenjem iskadorom možete više pročitati ovde

vidatox kapi reklama

Bela imela lekovita svojstva

Bela imela  je vrlo  zanimljiva biljka ona raste na drveću i to najčešće na jelama, boru kao i na listopadnom drveću specifičnog je oblika podseća na loptu ne raste nigde drugde dakle na zemlji niti u vodi ne može da se nađe.
Njena lekovita svojstva su poznata od davnina koristili su je još prvi lekari . U narodu je poznata kao veštičja sropa,vešticina metla. Ranije su je koristili  za lečenje epilepsije.

Koristi se za lečenje hroničnih grčeva, histerije i promrzlina.

Jako dobre rezultate je dala kod lečenja dijabetesa, pospešuje rad gušterače i posle nekog vremena dijabetes postaje prošlost.

Imela  se koristi i kod lečenja oboljenja poremećaja metabolizma i hormonskog poremećaja. Koristi se kao čaj  koji se uzima ujutru i uveče. 

Bela imela  se koristi kod zakrčenja arterija kod šloga  i moždanog udara. 
Pije se 6 nedelja  prve nedelje se pije po 3 šolje dnevno naredne  tri po dve šolje a zadnje dve po jednu i to tako da se podeli jedna šolja pre i posle obroka. 

Imela je jako dobra i kod krvarenja iz nosa hladna se ušmrče kroz nos i krvarenje prestaje, takođe se koristi kod svih drugih vrsta krvarenja iz creva. 

Zavidne rezultate pokazuje i kod regulisanja krvnog pritiska, rešava probleme nesvestice i zujanja u ušima kao i probleme sa vidom.
Ono što je jako bitno pomaže i kod oslabelog srca  i  loše cirkulacije krvi. Imela nam jednostavno podmlađuje organizam i vraća elan koji smo imali u mladosti.

Preporučuje se kod obilnih menstruacija kao i u prelaznom dobu jer oslobađa svih tegoba koje prate ove navedene probleme. Svež sok od imele pomaže kod steriliteta  i to tako što uzimamo po 25 kapi pre doručka i pre večere.

Kapi imele se mogu naći u apotekama. U zadnje vreme se   koristiti  sve više i za rešavanje problema kancerogenih oboljenjaImela inače pročišćava organizam od svih štetnih toksina u organizmu.

Ono što je zanimljivo  za imelu je to da  su njene bobice otrovne jedino kad se jedu i piju kao čaj ali se zato  koriste kao melem za spoljnu upotrebu kod promrzlina .

Upotreba bele imele

Kapi se mogu naći u apoteci .

Svež sok se priprema tako što se sveži još vlani listovi iscede u sokovniku.

Priprema melema:  sveže bele bobice se samelju i izmešaju sa hladnom svinjskom mašću koristi se kod promrzlina .

Priprema čaja: jedna mala kašika imele se potopi sa četvrt litra vode da odstoji u toku noći  piti , u toku dana  čuvati u termosu .

bela imela čaj sa bele breze

Loša strana antibiotika o kojoj se malo zna

„Moj doktor želi da popijem još jednu turu antibiotika pošto me prehlada još uvek ne pušta, ali sam pročitao da antibiotici oštećuju creva, čak šta više zbog njih sam nabacio nekoliko kilograma. Pročitao sam komentare u kojima ljudi ne govore baš najbolje o antibioticima. Koliko su oni zaista loši?“ – ovo je komentar i pitanje jednog pacijenta koji je uzimao antibiotike a verovatno se i mnogi od vas pitaju isto. Pa da razmotrimo koliko negativnih reakcija može da vam donese uzimanje antibiotika i koji su benefiti njihovog uzimanja.
Na početku, ne treba da potpuno odbacimo ulogu antibiotika u lečenju. Oni u nekim situacijama spašavaju živote i u određenim slučajevima su zaista neophodni. Antibiotici su spasili milione života. Život bi bio dosta komplikovaniji bez upotrebe antibiotika.
Mnogi će se reći, antibiotici se previše upotrebljavaju i u mnogim slučajevima su nepotrebni. Upotrebom antibiotika i vakcina značajno se smanjila smrtnost od infektivnih bolesti, ali sve im svoju cenu.
Prevelika briga oko higijene i sterilizacija upotrebom raznih sredstava za dezinfekciju, vakcina i antibiotika dramatično narušava ekosistem naših creva, povećavajući auto imune i alergijske bolesti, dovodeći neminovno do poremećaja poput dijabetesa, bolesti srca, depresije i autizma.
Dok napredujemo u lečenju akutnih bolesti, uspeh u lečenju hroničnih bolesti drastično opada.
Luis Paster je otkrio da paraziti i mikrobi izazivaju infekcije a, Aleksandar Fleming je otkrio antibiotike koji će ih lečiti.  Ova jednosmerna upotreba antibiotika za lečenje bolesti i upotreba jednog leka za jednu bolest mogu delovati na infekciju i deluju ali neće pomoći kod hronične bolesti.
Od pamtiveka, mi tražimo lekove za hronične bolesti poput kancera i ne možemo nikako da ih pronađemo. Istorija medicine se pretvara u potragu za Svetim Gralom ili pilulom za svaku bolest. Ovaj propali pristup problemu će nastavljati sa lošim rezultatima iz razloga što uzroci nastanka hroničnih bolesti zapravo leže u kompleksnoj interakciji gena, načina života i uticaja okruženja. Magična pilula ili magični lek za kojim svi mi neprestano trgamo zapravo nas neće izlečiti. Potreban nam je sveobuhvatan pristup kompleksnom problemu.
Hajde da se vratimo početnom pitanju: Antibiotici su štetni jer narušavaju ekosistem naših creva, oni su kao napalm bomba uništavaju sve što im se nađe na putu pa čak i dobre bakterije.
Problem je zapravo činjenica da vaša creva imaju trilione bakterija i one imaju 100 puta više gena od vašeg organizma. Takođe DNK bakterija u crevima premašuje vaš DNK u veoma velikom broju.
Ovo je značajno, iz razloga što bakterijski DNK kontroliše imuni sistem, reguliše probavu i druge unutrašnje funkcije, štit nas od infekcija pa čak reguliše proizvodnju vitamina i drugih hranljivih materija.
Antibiotici uništavaju dobre bakterije, koje stvaraju prostor za razmnožavanje loših bakterija, buđi i kandide, što dovodi do problema poput psihičkih poremećaja, alergija na hranu, problema sa kožom i problema prilikom varenja.
Nastankom loših podstanara povećava se potražnja organizma za šećerom i lošom hranom a automatski se povećava telesna težina. Dakle tačno je da vas antibiotici mogu udebljati.
Kod male dece ako se organizam tretira antibioticima, veoma je verovatno da će se u starijem uzrastu formirati neko od auto imunih oboljenja ili neka vrsta alergije. Sve je uslovljeno kako će doktor u određenim situacijama odreagovati i kako će tretirati crevnu floru, jer odatle sve počinje.
U mnogo slučajeva maloj deci se antibioticima tretiraju razne prehlade, infekcije respiratornog sistema sa čim bi se imuni sistem sam po sebi uz neke prirodne stimulatore mogao izboriti. Od ranog detinjstva se na ovaj način narušava crevna flora i stvaraju mnogo ozbiljniji problemi.
Kod velikog broja dece je zabeležena upala creva samo 12 nedelja posle tretiranja antibioticima infekcije pluća, nosa i uha.
U jednoj studiji je otkriveno da samo jednonedeljnom upotrebom antibiotika možemo narušiti našu crevnu floru i negativno uticati na nju da se ona ne može obnoviti za čak godinu dana.
Pošto su antibiotici neophodni, potrebno je konsultovati lekara funkcionalne medicine prilikom upotrebe alternativnih preparata i ništa ne treba raditi na svoju ruku. Procena stručnjaka je neprikosnovena.
Ako morate uzimati antibiotike preporučujem nekoliko stvari pre i posle uzimanja istih:
Uzimajte niskoglikemijsku hranu i kvalitetne prebiotike i probiotike. Visokokvalitetni više sojni probiotici pomažu obnavljanje kulture bakterija u stomaku. Prebiotici su forma vlakana koja hrane dobre bakterije i ima ih u crnom luku, belom luku, skrobu, krompiru, maslačku i raznom zelenišu.
Ako flora creva nije dovoljno razvijena u tom slučaju može se desiti da se neke materije nedovoljno apsorbuju i u tom slučaju može doći do problema sa šećerom u krvi i proizvodnjom insulina.
Za poboljšanje ovog problema se može koristiti prirodni sok od paradajza.
Treba se fokusirati na „opravku“ creva, posebno nakon upotrebe antibiotika. Za lečenje creva i stomaka se koriste L glutamin, omega 3 masti, vitamin A i cink. Upotrebom digestivnih enzima ćete poboljšati varenje hrane.
Sve ovo vam se čini jednostavno ali daje zaista odlične rezultate. :)

Dihloroacetat ili DCA u borbi protiv raka

Ovaj lek poznat kao dihloroacetat ili DCA ubija maligne ćelije kako in vitro tako i u organizmu čoveka. Sa druge strane, dali on može da umanji veličinu tumora bez ikakve štete po ljutski organizam, te informacije tek treba da se istraže.

Klinička ispitivanja na pacijentima koji boluju od maligniteta mozga (glioblasoma) daju nadu ljudima koji boluju od maligniteta.

Veoma interesantna osobina dihloroacetata je da je ekonomičan i da na ovaj proizvod ne mogu da se polažu autorska prava. Ova informacija ga čini prozvodom od zanemarljive vrednosti za farmaceutske  korporacije koje profitiraju od novih skupih lekova.

Samo četri godine unazad, urađena su tri kvantitativna testa koji se odnose na korišćenje DCA i njegov uticaj na malignitet. U nekim od ovih istraživanja je posmatran DCA i njegovo delovanje sa drugim lekovima kao što je hemoterapija i zajednički uticaj sa radioterapijom.

Metabolički pravac delovanja malignih ćelija naspram zdravih ćelija

Dva veoma važna procesa u našim ćelijama je pretvaranje šećera u energiju a to su proces oksidacije glukoze i proces glikolize.

Oksidacija glukoze ili ćelijsko disanje: Ovo je glavni energetski metabolizam u normalnim ćelijama i odvija se u našim mitohondrijama, malim elektranama naših ćelija. Ovaj proces zahteva prisustvo kiseonika koji je neophodan za naše disanje a takođe i za kucanje našeg srca koji pomera putem krvi kiseonik širom našeg organizma. Glikoliza se odvija u citoplazmi naših ćelija i nije povezana sa prisustvom kiseonika. Glikoliza nije specifična za normalne ćelije, proces glikoze više praktikuju kancerogene ćelije i predstavlja lakši način prerade šećera.

Maligne ćelije veoma uspešno stiču energiju uz proces glikoze zbog činjenice da poseduju veoma energičan piruvat dehidrogenaza kinazu. Tehnika da se uspori i smanji proizvodna energije kod malignih ćelija se postiže blokiranjem enzima piruvata dehidrogenaza kinaze i na taj način se kancerogena ćelija prinudi da koristi proces oksidacije glukoze umesto procesa glikolize. Ovaj način promene stvaranja energije u kancerogenim ćelijama se naziva Warburg hipoteza maligniteta. Dihloroacetat obavlja ulogu blokatora i na ovaj nčin izaziva masovno uništenje kancerogenih ćelija.

Dihloroacetat ili DCA blokira enzim piruvat dehidrogenaze kinaze

Dihloroacetat DCA

Dihloroacetat ili DCA blokira enzim piruvat dehidrogenaze kinaze i pojačava rad mitohondrija ćelija i na ovaj način ubeđuje maligne ćelije da odbace svoj standardni metabolički pravac, a na ovaj način ćelije raka dovode same sebe do konačnog uništenja. Ovaj porces samouništenja nastaje zbog toga što su mitohondrije glavni kontrolori ćelijskog uništenja i one su opremljene senzorima koji reaguju na anomalije koji uključuju proces samouništenja ćelije koja nije zdrava.

Kada mitohondrije maligne ćelije prepoznaju da je ćleija maligna onae momentalno aktiviraju samoubistvo. Iz tog razloga krjnji rezultat hemoterapije i radioterapije imaju zastrašujuće nus-pojave. Naše zdrave ćelije u suštini sa mnogo više napora izvršavaju samouništenje.

Uzrok brzog rasta maligniteta je razlog što su mitohondrije isključene, takođe zbog neaktivnosti se ometa rad i funkicoinsanje ćelije a sve nastaje usled nedostatka kiseonika. Dihloracetat preokreće ovo stanje sa drugim anti-malignim lekovima kao što su radioterapija, genetska terapija i najnoviji tretman virusima.

Uticaj na malignitet

Više istraživanja je sprovedeno, zajedno sa kliničkim ispitivanjima na pacijentima koji boluju od maligniteta mozga. Ljudima koji su oboleli od glioblastoma je davandihloroacetat u periodu od godinu dana.

Kod 3 od 5 pacijenata koji su koristili dihloroacetat se smanjila veličina tumora. Kod ova 3 pacijenta postoje dokazi da je usporeno razvijanje tumora, a više malignih ćelija je prolazilo kroz programiranu ćelijsku smrt. Nažalost jedan od 5 pacijenata je odustao, dok je drugi imao operaciju i ova dva čoveka nisu završili kompletan tretman DCA. Treba napomenuti kod kojih drugih oboljenja su zabeleženi uspesi prilikom tretiranja pacijenata sa DCA :

malignitet endometrijuma

malignitet prostate

malignitet dojke

malignitet debelog creva

malignitet grlića metrice

Treba napomenuti da  DCA ima veliku budućnost kao hemijsko sredstvo kojim će se sprečiti dalja progresija kancera a ujedno ovim preparatom može da se zatvori mlečni krug i smanji odlive energije kod pacijenata obolelih od raka koji se manfiestuje gubitkom težine obolelih, povećanim umorom koji je izazvan prekomernom proizvodnjom mlečne kiseline.

Otrov škorpiona leči kancer

Opšte je poznato da plava boja ulepšava izgled, uliva poverenje i označava seksipil ali ko bi rekao da ta ista plava boja ima i lekovite osobine. Da! Plave škorpije imaju baš ovu osobinu. Rhopalurus junceus, otrov plave škorpije, patentiran na Kubi, ima anti-kancerogeno i anelgetsko svojstvo.  Kao homepoatski preaparat ovaj lekoviti otrov se zove Vidatox.

Škorpije imaju otrovnu žaoku koja se nalaz na kraju njihovog repa koja ne samo da se koristi za odbranu, škorpije je koriste i za paralisanje njihovog plena.

Uverenje da otrov škorpiona može da se koristi i u terapeutske svrhe je prisutno čak nekoliko hiljada godina unazad, a njegovo korišćenje u te svrhe dokumentovano je u mnogim spisima tradicionalne medicine a takođe i u usmenim predanjima.

Otrov škorpiona

Toksini u otrovu su ustvari proteini i peptiti koji se nalaze u otrovu škorpiona a njihov zadatak na molekularnom nivou je da ometaju jonske kanale. Otrov se integriše u kanale natrijuma i otežava komunikaciju između neurona.

Upotreba otrova škorpiona

Otrov škorpiona sadrži širok spektar brojnih bioaktivnih jedinjenja koja poseduju neke voma korisne osobine. Ovaj otrov obuhvata nekoliko peptida manje molekulske težine. Ovaj otrov ima obimne farmakološke aktivnosti, u koje je uklučena i borba protiv malignih oboljenja.

Otrov Plavog škorpiona i njegova upotrba prilikom tretiranja raka

Rhopalurus junceus (otrov plavog škorpiona) dokazano ima antikacerogeno dejstvo.  Aktivna jedinjenja koja imaju antikacerogeno delovanje su Eskozin i Eskozul, Hlorotoksin i drugih 36 peptida amino kiselina koje potiču iz otrova škorpije.

Hlorotoksin ima tendenciju pripajanja za ćelije glioma (vrsta tumora koji se javlja u mozgu i kičmenoj moždini) koja je omogućila dalji razvoj novih tehnika kontrole i indentifikacije brojnih vrsta maligniteta.

Dr. Mikaelian i Ekozin

escozine proizvodnja

Ruski emigrant dr. Artur Mikaelian i njegova korporacija Medolajf, su stvorili recept poznat kao Eskozin koji ustvari predstavlja jednu od aktivnih supstanci iz otrova plavog škorpiona. Dr. Artur i njegov kolega Sebastian Serel Vats prepoznali su čudesne moći Eskorzina. Osim udara na maligne ćelije, škorpionov otrov može da se bori protiv auto imune bolesti, HIV, hepatitisa a takođe i protiv muške impotencije.

Kad mu je postavljeno pitanje zašto velike farmakološke korporacije ( koje troše bilione dolara na istraživanje lekova za malignitet) nisu promovisale otrov škorpiona kao lek, Dr Mikaelian je naveo da farmakološke korporacije ne mogu da registruju biloški proizvod i da na njega polažu autorska prava.

Medolajf korporacija ima farmu sa velikim brojem škorpija u Dominikanskoj Republici. Otrov škorpije se dobija ceđenjem iz žaoke a za to su se specijalizovali u jednoj laboratoriji u Santo Domingu. Iz jednog škorpiona može da se dobije od 5 do 7 kaplica u toku jednog meseca, a veoma mala količina se implementuje u male bočice koje se prodaju po veoma visokoj ceni. Količina u bočici je dovoljna za oko 30 dana korišćenja.

Korporacija Medolajf navodi da se Ekozin koristi za upotrbu i lečenje onkoloških pacijenata. Po navodima Vatsa isti lek je registrovan u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu i Vijetnamu pod nazivom Vidatoc. Ekozin i Vidatox imaju uspešnost od 90% u poboljšanju kvaliteta života ljudi obolelih od raka, smanjenja bola i povećavaju mogućnost izlečenja.

Korak napred u istraživanjima, farba za tumore

farbanje kancera

FDA je dala saglasnost za istraživanja lekova za suzbijanje maligniteta koji se nazivaju boja za tumor ( pripremljenih iz otrova škorpiona) za 21 pacijenta (koji su patili od maligniteta mozga).  Ovo jedinjenje je bukvalno farbalo maligne delove mozga pošto postaje vidljivo pod određenim tipovima svetlosti prilikom operacije pacijenata.

Devojčica  od 17 godina prošla kroz desetočasovnu operaciju koja je iziskivala odklanjanje zloćudnog tumora na mozgu. Bez obzira na veoma odrađen posao, hirurzi nisu bili u mogućnosti da eliminišu svo kancerom zahvaćeno tkivo jer su pojedini delovi bili skriveni iza besprekorno normalnog tkiva. Pedijatrijski onlolog Dr. Olson i njegova ekipa su pronašli da Hlorotoksin koji je prisutan u otrovu škorpiona može da se veže za maligno tkivo i da ga označi pod posebnim svetlom prilikom operacije. Na ovaj način se rešava problem otklanjanja svog nezdravog tkiva prilikom operacije i njegovo precizno uklanjanje iz organizma.

Boja za tumor je sad testirana na ljudskim bićima i statistika uspešnih operacija se sa ovim otkrićem drastično povećala. Ovo predstavlja jednu od revolucionarnih reformi u tretiranju maligniteta.

Rezulati druge studije

Istraživanja sprovedena na Univerzitetu Kolima (Jugozapad Meksika) su prepoznala pažljivo odabranu grupu peptida ( uotrovu škorpiona Centruroides tecomanus) koji su imali anti kancerogena svojstva. Kad otrov napda maligne ćelije, on promoviše apoptozu koja dovodi do smrti kancerogenih ćelija

Priča o Pegi Hove

Baki iz Kanzasa pegi Hove je indentifikovan 4 stepen maligniteta dojke godine 2011.  Iako je bila podvrgnuta hemoterapiji i radijaciji, bakin malignintet se proširio na jetru i pluća. Pošto je bolest izuzetno napredovala, kao krajnju meru da bi spasila svoj život Pegi je počela da uzima Eskozin. U roku od 24 sata, osetila je priliv energije u organizmu a nakon toga u periodu od 6 meseci mlignitet je nestao. Pegi je bila toliko srećna da je uradila tetovažu škorpiona na zglobu ruke.

vidatox kapi reklama

Programirano odumiranje ćelija apoptoza

Otrovi Tuyus discrepans , Andoctonus crassicauda i Odontobuhus doriae škorpiona se koriste kao aktivatori programiranog odumiranja ćelija raka dojke. Dva jedinstvena peptida naopladin 1 i nepoladin 2 su filtrirani iz otrova škorpiona Tityus discrepans i utvrđeno je da su veoma učinkviti protiv humanog kancera dojke tipa SKBR3.  BmKAEP je neurotoksin iz otrova Mandžurianskog škorpiona Mesobuthus martensii. To je beta toksin, koji modifikuje nivo elektriciteta u putevima natrijuma.

Isti neurotoksin ometa širenje leukemije povećavajući razvoj i nastajanje crvenih krvnih zrnaca a smanjujući broj malignih ćelija.

Cezijum hlorid i visoka Ph terapija uništava rak

Borba protiv kancera se polako ali sigurno približava pragu pobede uz pomoć grupe istraživača koji se bore na prvoj liniji fronta. Istraživači širom sveta su ujedinili snage u borbi protiv raka. Neki od njih su se fokusirali na njegovo ponašanje, sa ciljem da ga unište i da preventivno deluju u njegovom daljem razvoju, dok su se drugi fokusirali da utiču na njihov rast ne bili li sperčili njegovu ekspanziju do određene veličine i redukovali brojnost jer tad kancer može da počne sa osvajanjem ostalog, zdravog organizma i metastazira u svim delovima tela.

Kako se osloboditi kancera

Kancer je veoma teško pobediti kad se jednom pojavi u našem telu zbog velikog broja „zombi“ ćelija. Ove ćelije žive večno dokle god je telo oboleloga živo. Kancerogene ćelije poseduju šest obeležja kancerogene mutacije koja im omogućavaju sposobnost da se dele u velikom broju u kontinuitetu i nekontrolisano. Ove ćelije ne podležu prirodnom zakonu ćelijske starosti i apoptoze. Ove ćelije nastavljaju da rastu, ugrožavajući normalne ćelije i njihove izvore hrane. One gube svoju fiziološku funkciju i ugrožavaju, a ujedno slabe organizam.
Osloboditi se ovih ćelija nije nimalo lako pošto su one nastale od normalnih ćelija i pošto su okružene njima. Svaki citostatički lek čiji je cilj da uništi kancerogene ćelije će takođe uticati i na normalne ćelije a uz to su pristutni i propratni efekti hemoterapije i zračenja. Istraživači širom celog sveta su ujednjeni u pronalaženju oružja sa manjim propratnim efektima u cilju borbe protiv kancerogenih ćelija i njihovog selektivnog uništavanja. Klasični načini lečenja su operacija, hemoterapija i zračenje ali ciljana terapija koja uništava isključivo kancerogene ćelije će imati mnogo manje negativnih efekata na ljudski organizam prilikom obavljanja svog osnovnog zadatka.

Studije o kanceru i njegovom lečenju

ph kancer

Ph vrednosti u tumoru


Grupa naučnika 1980 godine je istraživala geografsku zastupljenost određenih tipova kancera. Otkrili su da u pojedinim delovima sveta, poijava kancera je veoma niska. Otkriće je aktiviralo pitanje dali postoji povezanost sa okruženjem. Studije su završene, a otkriveno je da povećan broj slučajeva raka direktno povezan sa sastavom zemljišta a, u onim oblastima u kojima je bila povišena koncentracija alkalnih metala zastupljenost kancera je bila smanjena. 1920 godine tim naučnika je sugerisao da cezijum hlorid kao alkal moeže da bude efektivan anti kancer agens , ali deset godina kasnije, dalja istraživanja su pokazala da ovo jedinjenje ima minimalan uticaj na rast tumora.
Tako je bilo sve do 1984 godine kad je započeta veoma opširna studija na ljudima i pacovima od strane dr.Bravera u kojoj je dokazano da Cezijum Hlorid smanjuje veličinu tumora, utiče na smanjenje bola izazvanog kancerom i ubija kancerogene ćelije ne utičući na normalne ćelije. Popularnost Cezijum Hlorida kao anti-kacerogenog agensa je ponovo oživela.

Cezijum Hlorid i njegova aktivnost

Mehanizam delovanja i ključ uspeha Cezijum Hlorida niko nije u potpunosti razumeo. Dr. Brever je us vojoj studiji sugerisao na visoke Ph mehanizme. Cezijum se apsorbovao u velikim količinama od strane kancerogenih ćelija, ali ne i od strane zdravih. Uzimanje Cezijum Hlorida od strane kancerogenih ćelija menja njihovo okruženje iz kiselog u bazno, što predstavlja neizdrživo okruženje za kancerogene ćelije. U ovakvim uslovima aktivnosti kancerogenih ćelija postaju smanjene, a na povećanim Ph vrednostima kancerogene ćelije doživljavaju teška oštećenja i odumiru.

ATP energija i njegov uticaj na kancer

Normalne ćelije usled norormalnih metaboličkih aktivnosti, dobijaju standardno snabdevanje kiseonika i drugih sastojaka iz krvi. Ćelije uzimaju glukozu usled aerobnih uslova, da bi proizvele ATP jedincu ćelijske energije, koja napaja ćeliju snagom za njene fiziološke zadatke. U zahtevnim stanjima, za vreme napornog vežbanja, ćelijska metabolička potreba povećava snabdevanje belih zrnaca ne zadovoljava dovoljne potrebe kiseonika. Ćelije prelaze u anaerobni režim, još uvek prizvode ATP ali na manje efikasan način. Proizvod ovog procesa je akumulacija mlečne kiseline, koja stvara nisko Ph okruženje, poznato kao acidoza. Ljudski organizam ima odbrambeni mehanizam koji se momentalno pokreće pri nastanku acidoze.

Mlečna kiselina

Akumulisana mlečna kiselina se konvertuje ponovo u glukozu u visoko koncentrisanom okruženju kiseonika da bi ponovno bila iskorištena od strane ćelija. Ova aktivnost takođe poznata kao kori ciklus se obavlja i troši 6 ATP po jednom molekulu laktata. Prekidač za metabolizam mlečne kiseline nije dovoljno efikasan u pogledu energetske potrošnje, ali održava is stvara energiju koju koriste ćelije bez obtzira na relativno male količine ATP i sa veoma niskim nivoima kiseonika. Kad se unutrašnji nivo kiseonika vrati u normalu, organizam mora da plati dug energije koja je bila utrošena za preobražavanje mlečne kiseline u glukozu u vrednosti od 6 ATP po jednom molekulu mlečne kiseline.

Kako funkcioniše kancer

farbanje kancera škorpion
Kancerogene ćelije funkcionišu isto kao i u gore pomenutom stanju. Ove ćelije se razmnožavaju veoma brzo. Da bi zadovoljile potrebe njihovog razvoja, ove ćelije pospešuju razvoj mikro  kapilara koji dopremaju krv, proces poznatiji kao anginogeneza. Pored pokušaja anginogeneze ove ćelije se prebrzo razvijaju i razmnožavaju, a često je slučaj da ovi novi kapilari ne mogu da zadovolje potrebe tumora u razvoju i njegovo širenje. Nije neuobičajeno da zbog nedovoljnog snabdevanja u središtu tumora mnoge ćelije odumiru. Iz tog razloga kancerogene ćelije su veoma prilagođene anaerobnom metabolizmu koji proizvodi visoku koncentraciju jona hidrogena, stvarajući kiselo okruženje.

Kancerogene ćelije i mlečna kiselina

Kancerogene ćelije crpe ATP uglavnom iz anaerobnog stanja ili kruga mlečne kiseline prilikom njihove veoma visoke stope multiplikacije. Ovo je veoma nefikasan sistem proizvodnje ATP. Mlečna kiselina će biti poslata ponovo u jetru putem kori ciklusa da bi bila ponovo pretvorena u glukozu i da bi ponovo nahranila kancerogene ćelije. Za svaki molekul glukoze, 2 ATP se proizvode od strane kruga mlečne kiseline da nahrane kancerogenu ćeliju, na štetu 6 ATP koji su utrošeni. Ukupni gubitak je 4 ATP molekula po jednom molekulu glukoze.

Mlečni krug

Ovaj magični krug objašnjava gubitak snage tipičan za mnoge ljude obolele od raka. Katjon, uglavno Cezijum Hlorid pomaže da se prekine ovaj začarani krug tako što pravi alkalno okruženje, balansirajući viškom hidrogen jona on redukuje formiranje mlečne kiseline.
Kancerogene ćelije žive u kiselom okruženju, koje im odgovara dok normalne ćelije ne mogu da opstanu u ovakvom okruženju. Kako se kancerogene ćelije šire i rastu, raste i proizvodnja mlečne kiseline čija je visoka koncentracija neprirodna za normalne ćelije. Apsorbcija Cezijum Hlorida je veća od strane kancerogenih ćelija u odnosu na normalne ćelije. Visoka koncentracija ovog jedinjenja u kancerogenim ćelijama menja Ph okruženje iz niske Ph vrednosti ili kiselog stanja, u visoko Ph stanje ili alkalno okruženje. Kancerogene ćelije ne funkcionišu normalno u alkalnom okruženju, samim tim se smanjuju njihove funkcije a na višem nivou ovo stanje rezultira smrću kancerogenih ćelija.

Ispitvanja i studije

istraživanje DMSO
U ranim studijama Američkog univerziteta u Vašingtonu su izvršena ispitivanja na pacovima kojima su implantovane kancerogene ćelije u abdomen. Ovim ćelijama je dozvoljen razvoj u narednih 8 dana nakon čega su pacovi bili podeljeni u dve grupe, jedna je korišćena kao kontrolna grupa dok je druga bila tretirana alkalnim metalom. Kontrolna grupa je umrla nakon 13 dana, dok je druga ostala živa sa minornim znacima kancera.
Preživeli pacovi su ubijeni, a posmrtnom autopsijom je utvrdjeno da je veličina tumora bila jednaka jednoj osmini veličine tumora kod pacova iz kontrolne grupe. Slična istraživanja su uradjena u Pletevilu, davanjem injekcija Cezijum Hlorida intraperiotalno. Prijavljeno je 97% izlečenje u tretiranoj grupi, sa drastičnim nivoom skupljanja tumora.

Testiranje na ljudima

Testiranje na ljudima je prvi započeo Dr. H. Nieper u Hanoveru Nemačka i Dr. H Santori u Vašingtonu SAD. Prijavljeni su veoma zadovoljavajući rezultati. Studije su obuhvatale uzimanje 2 grama Cezijum Hlorida tri puta dnevno za obrocima zajedno sa visokim dozama vitamina C i A i cinkom. Tretirani pacijenti su se povratili od bola prouzrokovanog kancerom. Još bolji rezultati su objavljeni prilikom ispitivanja tuomora jer se tumor drastično umanjio.
Indirektna merenja su izvršena merenjem mokraćne kiseline u urinu. Ćelisko izumiranje i preokreti se mogu pratiti indirektno putem mokraćne kiseline i njenog nivoa, pošto ćelijsko odumiranje se prikazuje u nekim drugim elementima koje proizvodi telo uključujući mokraćnu kiselinu. Kod tretiranih pacijenata je bila povišena koncentracija mokraćne kiseline posle terapije Cezijum Hloridom što je bio jedan od dokaza da su kancerogene ćelije počele da odumiru.

PH vrednosti ćelije i kancer

ph vrednosti
Visoko Ph okruženje nije povoljno ni za zdrave ćelije. Ljudske ćelije opstaju u konstantnom unutražnje okruženju, stanju koje je poznato kao homeostaza. Optimalan Ph raspon je između 7.35 i 7.45. Sistem organizma će automatski blansirati ovu vrednost ako je ona narušena. Najveći problem kod mnogih tremana visokim Ph vrednostima je izloženost celokupnog organizma ovim stanjima koja nisu prirodna stanja u našim fiziološkim procesima. Cezium Hlorid suplement, proizvodi ciljane visoke Ph vrednosti koje utiču na kancerogene ćelije, u kome većom apsorbcijom ovog preparata u kancerogene ćelije se negativno utiče na kancer dok normalne ćelije i dalje funkcionišu.

Rezime

Cezijum hlorid je siguran ne toksičan suplement dokle god se uzima u dozvoljenim dozama. Teoretski, visoka koncentracija katjona u krvi , može da poremeti ravnotežu elektrolita u organizmu. Efekat ovog homeostatskog poremećaja je povezan sa nervnim ćelijama, ćelijama mišića i najvažnije sa srcem.
Budući da je Cezijum katjon, dodavanje visoke količine ovog jedinjenja remeti ravnotežu katjona u organizmu ljudski organizam će reagovati na prirodan način, smanjujuči nivo katjona i održavajući homeostazu, smanjujući nivo selena u krvi do stanja koje se naziva hipokalemija. Preporučeno je prilikom korišćenja ovog preparata Cezijum Hlorida da se poveća unos potasijuma iz gore navedenih razloga. Dokle god se ovo jedinjenje koristi u dozvoljenim granicama i dokle god se vrše redovna snimanja elektrolita, veoma retko se javljaju neželjena dejstva.

Artemisinin derivat slatkog pelina i njegov rastući značaj u medicini

Artemisinin se dobija iz ekstrakta slatkog pelina i do sad je ustanovljeno da je odličan za lečenje malarije uključujući i visoko otporne sojeve ovog parazita.Njegova delotvornost  se takođe pokazala i kod parazitskih infekcija kao što je šistozomijaza. Slatki pelin je pokazao i veliki uticaj i široka svojstva kod kancerogenih oboljenja a ispitivanja su izvršena na životinjama i ljudima.

Na mnoge načine i iz raznih uglova je sagledan napredak u definisanju uloge artemisnina u medicine, sa posebnim fokusom na njegove mehanizme i način delovanja. Ovaj bezbedan i jeftin lek koji spašava živote ljudi koji su zaraženi od malarije može imati takođe značajan potencijal u onkologiji.

Artemisinin upoznavanje

Izuzetna je priča o otrkriću slatkog pelina i njegovog aktivnog sastojka artemisinina od strane kineskih naučnika, koja predstavlja jedno od najvećih otkrića medicine u drugoj polovini 20 veka. Ovaj projekat nazivaju 523 i tom prilikom su otkriveni dihidroartemisinin, artemeter, artelična kiselina ili generki poznat kao artemisinin koji sad pravi neverovatne pomake u lečenju malarije. Malarija je toliko rasprostranjena da svake godine imamo oko 500 miliona novih slučajeva. Ovaj lek se po mnogim osobinama razlikuje od klasičnih hinolinskih anti malarija lekova i izuzetno je učinkovit kad se kombinuje sa njima.

Struktura artemisinina derivata slatkog pelina:

(A) Artemisinin izolovan u kristal 1973 iz biljke artemisia annu ili slatki pelin, (B) dihidroartemisinin, (C) arthemer, (D) artesunat, (F) arter su prvi put pronađeni od strane kineskih naučnika 1970.(  E) Artemison predstavnik nove klase artemisinina poznate kao amino-artemisinin. Njegove karakteristike su niska toksičnost. (G) Artelinat je pripreman kao proizvod u Valterovom Crvenoarmijskom institutu za istraživanje ali je odbijen i prekinuto je istraživanje zbog njegove visoke toksičnosti. (H) Deoxiartemisinin.

Artemisinin je predmet mnogih studija čiji je cilj istraživanje i unapređenje ove klase lekova. Artemisnini su aktivni i protiv drugih parazitskih vrsta,uključujući i protozoe koji su fiogenetska vrsta parazita koji imaju veze sa plasomodium parazitima koji izazivaju malariju. Artemisnin derivat slatkog pelina takođe deluje protiv metazoan parazita Schistosoma. Njihovo lekovito dejstvo takođe obuhvata i snažno antikancerogeno delovanje. Mnogi izveštaji iz medicinskih studija prikazuju artemisinin kao antikancerogeno sredstvo. Nedavno je je objavljeno kliničko istraživanje kod obolelih od karcinoma pluća i prilikom kratkoročne upotrebe ovog jeftinog preparata utvrđeno je da postoje valjani razlozi da se ovaj lek uvrsti u sastavni deo terapije protiv kancera.

Korišćenje artemisnina za lečenje malarije

Korišćenje artesunata polusintetičkog derivata iz slatkog pelina za lečenje teškog oblika malarije je veoma istaknuto u nedavnim publkacijama. Artesunat je veoma delotvoran u poređenju sa kininomi i ima manje neželjenih efekata u odnosu na kinin, jedini lek dosada koji je korišćen za lečenje malarije.

Smrtnost kod odraslih sa artesunatom je niža nego kod kinina. U velikom obimu je studiran intraktalni tretman kod odrasli i dece sa simptomima malarije a koji su veoma udaljeni od zdravstvenih ustanova. Uskoro će biti novi rezultati ovih studija. Bezbednost i efikasnost su veoma važne u ovim studijama. Međutim jedno dete koje je tretinano veoma visokim dozama artesunata 88 mg/1kg u odnosu na dozvoljenu od 10-20 mg/1kg je umrlo prilikom tretmana od toksičnosti ovog leka.

Treba naglasiti da je artesunat dosta toksičniji u odnosu na artemisnin ali brže deluje. Interesantno je da se se oralni artemeter i DHA obično koriste u multidoznim formulacijama umesto artesunata. Artesunat možda ima pozitivne osobine,kako u pogledu stabilnosti i lakoće uticaja u poređenju sa DHA ali takođe i u negativnim efektima kod životinja kad se uporedi sa artemeterom. Novi polu sintetički artemisinini kao što je artemison ne samo da je bezbedan već i poboljšava efikasnost i ima poboljšan učinak prema modelima malarije koji su stekli otpornost na artemisinin.

Antikancerogena svojstva artemisinina – slatkog pelina

Od kasnih 80 tih godina su testirana svojstva artemisinina u borbi protiv raka.Nakon detaljnih studija, ustanovljeno je da artemisnin aktivan protiv mnogih linija tumora, uključujući najčešće tipove kao što su debelo crevo, rak dojke, kancer puća i leukemije i raka pankreasa. Studije su takođe indentifikovale opšte mehanizme kod normalizacije određenih metaboličkih procesa u organizmu koje prouzrokuje artemisinin.

Ostali mehanizmi antikancerogene aktivnosti uključuju inhibiciju poboljšane anginogeneze povezane sa tumorom. Artemisinin inhibira proliferaciju, migraciju i formiranje cevi od humane pupčane vene endotelijalnih ćelija, inhibira vaskularni endotelijalni faktor rasta. U ćelijama raka artemisinin smanjuje ekspresiju VEGF receptora i usporava rast humanog karcinoma jajnika.

Takođe je dokazano da kod nekih kancerogenih oboljenja dostavljanjem većih količina gvožđa se povećava efikasnost artemisinina. Dali treba da artemisinin ostane jedan od nekoliko jedinjenja koja nisu dovoljno istražena a imaju zanimljiva svojstva prilikom terapije na kancerogena oboljenja? Naravno da ne,a za to postoje mnogi razlozi. Prvo artemisinin je jeftin, siguran i lako se uzima oralno kao bioraspoloživo jedinjenje koje deluje ciljano na mnoge tipove kancerogenih oboljenja.

Kod životinja je izvršeno ispitivanje i dokazano je da artemisinin ima antitumorsku aktivnost i smanjuje rizik od razvoja metastaze jetre. Pored toga klinička ispitivanja pojedinih slučajeva koja su nedavno objavljena kod proučavanja raka pluća dokazuju da artemisnin u ovom slučaju ima izuzetnu efikasnost prilikom antitumorske intervencije, a naročito je ovo izraženo kod kolorektanih kancera i leukemije.

Doktor Michael Lam je napisao veoma dobar članak o istraživanjima slatkog pelina i njegovoj primeni u medicini još informacija o njihovom istraživanju možete da pronađete ovde

Druga potencijalno korisna svojstva artemisinina i njegovih jedinjenja

U novim studijama je u nekoliko grupa otkriveno da artemisinin ima takođe i antivirusna svojstva. Artemisinin smanjuje stopu replikacije hepatitisa B i C, herpesa, HIV-1, virusa gripa A i goveđe virusne dijareje. Artemisinin je takođe efikasan u smanjenju humanog herpes virusa 5 prilikom korišćenja 300 mg dnevno, oralno za 30 dana. Artemisinin ima takođe i neke antigljivične osobine protiv pneumocisitis carini. Posotoji još nekoliko pozitifnih uticaja na bolesti kao što su reumatoidni artritis, bubrežni sindrom, penkreatitis.

Artemisnin je čvrsto potvrđen kao lek za malarična oboljenja u kombinovanim terapijama. Njegov veliki potencija sada leži u bolestima koje su izazov za celo čovečanstvo kao što su mnoga kancerogena oboljenja i za koje su trenutno jednio efikasni skupi tretmani. Pitanja su naravno režim doziranja, sigurnost dugoročnog korišćenja i mogućnost indikacija sa kombinovanim terapijama. Ovo su potrebe koje trebaju hitno da se istraže u kliničkim studijama za lek prošlosti i budućnosti koji se naziva artemisinin.

Više o korišćenju i upotrebi artemisinina i metodima lečenja kancerogenih oboljenja možete pročitati ovde

artemisinin