Svet pozdravlja još jedan četvrti talas COVID 19 . Broj ljudi zaraženih virusom SARS-CoV-2 ponovo se povećava, a zemlje ulažu napore i preduzimaju mere za ograničavanje širenja virusa i očuvanje zdravlja i života ljudi. Vakcine su jedno od glavnih oruđa za rešavanje i upravljanje drugom zdravstvenom krizom. U isto vreme, od početka pandemije, naučnici i farmaceuti nisu prestali da traže lekove za lečenje COVID-19.
U situaciji kada kriza besni i još uvek nema leka, logično je da mnogi usmere svoju pažnju na prirodnu medicinu . Interesovanje za biljke i njihove mogućnosti nikada nije prestalo, ali očigledno se pandemija višestruko povećala. Podaci analitičkog centra “HealthNet” pokazuju da je od izbijanja COVID 19 potražnja za biljnim lekovima i dodacima ishrani u svetu naglo porasla. Na primer, od kraja marta 2020. godine u Rusiji je povećana potražnja za lekovima sa glavnim sastojcima belim lukom, kurkumom, đumbirom za čišćenje pluća i limunom, kao i za drugim proizvodima, za 80%.
Razlozi su različiti, ali najčešće je njihova upotreba uslovljena verovanjem da su suplementi „lakši“, kao i nepoverenjem u lekove i strahom od veštački sintetizovanih supstanci. Na kraju, ali ne i najmanje važno, ljudi veruju da ova vrsta suplementa jača imunološki sistem i da je dobra preventiva.
Veliko je pitanje koliko je dokazana efikasnost ove vrste lečenja i koja je stvarna korist od toga, ali i da li se možete osloniti samo na lekovito bilje i suplemente u borbi protiv bolesti. Nesumnjivo, unos bilja ne dovodi do neželjenih efekata karakterističnih za uzimanje leka, ali je istovremeno jasno da je efikasnost premala.
Lek koji je testiran je efikasan
Niko ne poriče da su biljke prirodne laboratorije u kojima se skladišti i proizvodi mnogo hemijskih jedinjenja. Činjenica je da je skoro 25% upotrebljenih lekova biljnog porekla, a lekovita svojstva biljaka koriste se za mnoge bolesti. Na primer, ekstrakt kantariona se koristi za lečenje depresije, ginka bilobe kod problema sa pamćenjem, ginsenga za bolesti mišićno -koštanog sistema.
Prema toksikologu dr Sergeju Neverovu, nije se pokazalo da su svi oni efikasni. Dr Neverov je nepokolebljiv da je za jasnost efikasnosti leka potrebno videti podatke iz kliničkih ispitivanja. Za poređenje rezultata grupa ljudi koji uzimaju lek sa grupama koje su uzimale placebo. Efekat se meri i dozom , naglašava toksikolog.
Slične informacije se mogu pronaći. Na primer, međunarodna organizacija Cochrane, koja proučava efikasnost metoda lečenja putem medicinskih dokaza, redovno objavljuje podatke o efikasnosti različitih lekova. Iz ovih izveštaja je jasno da kantarion može da ublaži simptome depresije na isti način kao i antidepresivi, ali test nije potvrdio sposobnost ginsenga da spreči kognitivna oštećenja.
Svaki test je test određene biljke i tačnije supstanci ekstrahovanih iz nje u određenim dozama. Kada se dokaže njihova efikasnost, trebalo bi znati da u drugim dozama efekat može biti potpuno drugačiji, naglašava dr Sergej Neverov i dodaje da koncentracija supstanci u biljci zavisi od godišnjeg doba, padavina, broja sunčanih dana, sastava na zemljište, pa čak i dan kada je ubran. Stvaranje biljnih lekova velika je odgovornost za naučnike. „Inače, svako može da ubere biljku, osuši je, skuva i skuva čaj, ali ovo je lična odgovornost“, kaže toksikolog.
I više o inspekcijama
Prisustvo biološki aktivnog jedinjenja u biljci ne znači da će ga ljudsko telo sigurno apsorbovati. Nutricionistkinja Elena Motova objašnjava da rezultate dobijene nakon laboratorijskih ispitivanja ćelijskih kultura i životinja ne treba prenositi na ljude. Primer koji Elena Elena daje je kurkumin (supstanca koja se ekstrahuje iz korena biljke kurkuma). Rečeno je da ima antivirusno, antibakterijsko i antiparazitsko dejstvo.
Koristi se kod dijabetesa, kožnih bolesti i reume. Međutim, studije pokazuju da je njegova bioraspoloživost niska , što znači da je veoma teško prodreti u telo.
Naučne izjave male vrednosti
Često citirano istraživanje, posebno u internetskoj trgovini, kada je u pitanju antivirusno dejstvo eteričnih ulja iz nekih biljaka, je lošeg kvaliteta. Ovo su izjavili stručnjaci iz belgijskog Društva za zaštitu potrošača. Razlog je taj što su testovi izvedeni na ćelijama uzgojenim u laboratoriji. Iz takvih testova ne može se zaključiti da se eterična ulja mogu nositi s virusom.
Ne postoje ozbiljne naučne osnove iza mnogih čudotvornih lekova koji se pojavljuju na tržištu. U svojoj knjizi “Medicina dokaza: od magije do potrage za besmrtnošću”, novinar Piotr Talantov iznosi podatke prema kojima je do 82% istraživanja u tradicionalnoj kineskoj medicini vrlo lošeg kvaliteta. Nedostatak kontrolnih grupa za upoređivanje rezultata ispitivanja i loša randomizacija (odabir ljudi za eksperiment) samo su deo kršenja. Istovremeno, pozitivni rezultati imaju sumnjivo visok procenat – do 99%.U Rusiji je uobičajena praksa da se preparati na bazi biljnih sirovina registruju kao biološki aktivni aditivi. Ovo predstavlja ozbiljan rizik, jer dodaci ishrani ne podležu strogim kontrolama kojima se podvrgavaju lekovi. Ne sprovode obavezna klinička ispitivanja lekova. Jedino što je obavezno je „deklaracija o usaglašenosti“, koja je potvrda kvaliteta od strane proizvođača. Prema rečima naučnog urednika časopisa „Ruske apoteke“ toksikologa dr Alekseja Vodovozova: „U ovoj oblasti postoji ogroman prostor za zloupotrebu, a tržište dodataka ishrani puno je velikog broja falsifikata i proizvoda sa sumnjivim sirovinama . “
Sve ovo dovodi do ozbiljnih zdravstvenih rizika. Elena Motova daje sledeći primer: „Postoje aditivi sa kurkumom u kojima je napisano da postoji višak dozvoljenog nivoa olova. S druge strane, kurkumin može da stupi u interakciju sa antikoagulansima, antitrombocitnim i hemoterapeutskim lekovima, što znači da ometa adekvatan tretman “, kaže nutricionista. Petr Talantov u svojoj knjizi izveštava da su neki ljudi koji uzimaju kineske suplemente sa efedrom (ma huang) imali srčane i moždane udare, što je dovelo do zabrane ovog leka u Sjedinjenim Državama. Poznati su i slučajevi trovanja cijanidom nakon uzimanja leka amigdalin, koji se proizvodi od gorkih badema. Naučna literatura opisuje slučajeve upornih ožiljaka, pa čak i unakazivanje masti na biljnoj bazi, kao i oštećenje creva, pa čak i sepsu uzrokovanu klistirima od kafe.
Može li se COVID-19 lečiti biljem?
Ne postoje trenutna pouzdana istraživanja i naučni dokazi koji bi potvrdili da su lekovite biljke u stanju da spreče ili izleče COVID-19. Ranije studije su pokazale da tradicionalna kineska medicina ne smanjuje smrtnost kod onih zaraženih SARS-CoV-1, pretečom trenutnog koronavirusa SARS-CoV-2. U izveštaju međunarodne organizacije Cochrane stoji: „Moguće je da različito kinesko bilje u kombinaciji sa zapadnim lekovima poboljšava kvalitet života, ali dokazi su slabi jer je kvalitet studija loš.“
2020. godine, hidroksihlorokin , lek koji se prvobitno koristio protiv malarije, ušao je u ulogu kandidata za sredstvo protiv COVID-19. Proizveden je na bazi kinina dobijenog iz drveta kinina (Cinchona). Prve studije su pokazale da pacijenti sa umerenim do teškim stanjima kojima je injektiran hidroksihlorokin dobro reaguju i poboljšavaju se. Nakon toga, međutim, otkrivene su ozbiljne greške, a pokušaji ponavljanja rezultata bili su neuspješni.
U julu 2021. godine u autoritativnom časopisu Scientific Report pojavio se članak koji objašnjava da supstanca artemisinin , sadržana u pelinu, može zaustaviti širenje virusa SARS-CoV-2 u ćelijama. Eksperimenti su izvedeni samo in vitro, u laboratoriji i na različitim ćelijskim kulturama. Ne treba zaključiti da je artemisinin efikasan u razvoju bolesti samo na osnovu ovih testova. Naučnici takođe primećuju da su ove supstance u stanju da pomognu samo ako virus direktno uđe u telo. Ali svakako možemo zaključiti da artemisinin ima obećavajući efekat delovanja na Covid 19.
Međutim, nedostatak dokaza ne sprečava široku upotrebu tinkture pelina u nekim afričkim zemljama.
U maju 2020. godine, SZO je odobrila ispitivanje biljnih lekova za lečenje COVID-19. Predlog su dali stručnjaci iz Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti i Komisije Afričke unije za socijalna pitanja. Zatim je generalni direktor Svetske organizacije, dr Tedros Gebreiesus, rekao: „Postoje mnoge vrste tradicionalne medicine koje su korisne. Međutim, takva sredstva se moraju primijeniti nakon vrlo rigoroznih testova. “
Aleksandar Lukašev, direktor Instituta za medicinsku parazitologiju, tropske i prenosive bolesti Univerziteta Sečenov, jedan je od kritičara ove odluke. Prema njegovim rečima, najmanje je čudno odlučiti da takav proizvod može izlečiti koronavirusnu infekciju.
Jedan od razloga ove odluke SZO verovatno leži u malom broju medicinskih stručnjaka u afričkim zemljama. Podaci pokazuju da na 40.000 ljudi dolazi jedan lekar. Istovremeno, na svakih 500 ljudi postoji jedan iscelitelj i specijalista za narodne lekove za borbu protiv bolesti.
Sumnjivi proizvodi i načini njihove identifikacije
Što se tiče bilja, često se podseća maksima da ako nam neće biti od koristi, sigurno neće naneti štetu. To nije uvek slučaj, posebno kada su u pitanju suplementi i lekovi.
Američko društvo za borbu protiv raka skreće pažnju ljudima na to koliko je važno biti oprezan pri izboru alternativnih tretmana i na koje znakove upozorenja treba obratiti pažnju.
Znakovi upozorenja:
- Budite sumnjičavi prema bilo kojoj terapiji koja obećava potpuno izlečenje bolesti.
- Ne verujte tretmanima koji nemaju nikakvih nuspojava. Zapamtite da čak i lekovito bilje i vitamini mogu imati ovo.
- Ako je prijavljeno da lek nema nuspojava, možda nije prošao rigorozna klinička ispitivanja.
- Budite oprezni kada zagovornici alternativne terapije napadnu naučnu i medicinsku zajednicu
- Budite posebno oprezni kada čujete izraze poput „čudotvornog leka“ i „tajnog sastojka“.
- Čuvajte se ličnih priča o neverovatnim rezultatima koje ne sadrže prave naučne dokaze.
- Nikada ne zaboravite da je jedini način testiranja lekova kroz klinička ispitivanja.
- Zatražite mišljenje medicinske zajednice i pacijenata o leku ili njegovom sastojku iz zvaničnih izvora – Ministarstva zdravlja, naučnih organizacija i organizacija pacijenata.
- Ne zaboravite da se pre svega ovoga posavetujete sa svojim ličnim lekarom ili nutricionistom.
