Mogu li se voljno ubaciti korisne bakterije u ljudsko telo i poboljšati zdravlje?Naravno! Reč je bakteriofag (što znači „proždirači bakterija“) ili jednostavno fagi. Ovi posebni virusi mogu vam prirodno, sigurno i efikasno podići imuni sistem zbog toga što su virus koji inficira (i uništava) druge bakterije.
Moguće je upotrebiti ove male borce za namernu upotrebu – u suštini, reč je o ubacivanju faga u osobu koja se bori sa bakterijskom infekcijom. To se naziva fagna terapija.
U studiji objavljenoj u časopisu Antimikrobni agensi i hemoterapija, istraživači su izjavili: „Bakteriofagi su vrlo specifični i veoma efikasni u raščlanjivanju (razređivanju) ciljanih patogenih bakterija, na siguran način kao što to naglašava njihova obimna klinička upotreba te se brzo mogu modifikovati za borbu protiv pojavljivanja novih patogenih bakterija što dovodi do bakterijskih pretnji“.
To je održiva alternativa antibioticima.
Puno je bilo reči o rastućoj pretnji antibiotskih otpornih bakterija. Svetska zdravstvena organizacija nije štedela reči po tom pitanju. „Otpornost na antibiotike je jedna od najvećih pretnji globalnom zdravlju, bezbednosti hrane i razvoju danas“.
Istorija fagne terapije
Bakteriofagi su prvi put identifikovani od strane engleskog mikrobiologa Frederika Tvorta 1915. godine i 1917. godine francusko-kanadskog mikrobiologa Feliksa Derela. Tokom sledeće decenije bakteriofag se koristio za uspešno lečenje dizenterije, kolere i stafilokokne kožne bolesti.
Tokom Drugog svetskog rata, vojni lekari u Rusiji su koristili fagnu terapiju za lečenje rana i gangrene.
Ideja je ostala živa u zemljama Rusije i Istočnog bloka, gde se bakteriofagne terapije redovno koriste. Bilo je čak i nekih interesovanja na Zapadu, ali nakon otkrivanja antibiotika u toku 1930-ih i 40-ih godina, doktori i naučnici su izgubili interesovanje. (To je bio slučaj sa Rajfovom mašinom i drugim antibiotičkim alternativama).
Danas, s kolapsom antibiotika i pojavom opasnih bakterija otpornih na lekove, fagna terapija ponovo postaje popularna. Fagna terapija ima mnogo potencijalnih primena u humanoj medicini, kao i stomatologiji, veterinarstvu i poljoprivredi.
Može doći vreme kada će vaš život (ili život vama voljene osobe) zavisiti od milijardi korisnih bakteriofaga koji će biti pušteni u vaše telo! Ljudi moraju prevazići svoje prirodno ponašanje u virusnoj infekciji. Ima i dobrih momaka tamo! Čak smo razvili onkolitne viruse, što znači da uništavaju ćelije raka.
Specifičnost bakteriofaga
Bakteriofagi su mnogo specifičnije od antibiotika, jer jedan bakteriofag će samo napadati i „jesti“ jednu određenu bakteriju i nijednu drugu. Svaka infekcija zahteva određeni bakteriofag za lečenje. Smeše bakteriofaga se često primenjuju kako bi se poboljšale šanse za uspeh. Uzorci se mogu uzimati od infekcije i tako identifikovati i uzgojiti odgovarajući bakteriofag.
Bakteriofagi se smatraju bezopasnim za organizam domaćina (čovek, životinja ili biljka), ali i drugim korisnim bakterijama (kao što je crevna flora), čime se smanjuju šanse za oportunističke infekcije. Njihov visoki faktor sigurnosti znači mnogo manje mogućih neželjenih efekata.
Još jedna velika prednost je to što, pošto se bakteriofagi repliciraju unutar pacijenta, na početku se može koristiti manja efektivna doza, a ponovljena doza može biti nepotrebna.
Trenutno se bagkteriofagi koriste za lečenje bakterijskih infekcija koje ne reaguju na konvencionalne antibiotike. Takođe su efikasni za propuštanje polisaharidnog sloja biofilmova kroz koji antibiotici ne mogu prodreti.
Bakterifagna terapija i rak
Kao što se to već godinama navodi, konvencionalne metode lečenja karcinoma hirurškim putem, hemoterapijom i zračenjem (posekotine – otrovi – opekotine) jednostavno nisu pravi izbor za svakog pacijenta. Zato mnogi milioni ljudi i dalje umiru svake godine.
Utvrđeno je da rak ima imunološku komponentu – zato što vaše telo želi da uništi ćelije raka pre nego što se on ukoreni. To je nešto što vaš imuni sistem radi (i dobro radi) svakoga minuta svakoga dana. Ako to nije slučaj, mutirane ili oštećene ćelije unutar našeg tela bi preovladale.
U proteklih nekoliko godina urađene su dve studije koje objašnjavaju mnogo toga o bakteriofagnoj terapiji i koje dovode do dubljeg istraživanja.
Istraživači sa Instituta za imunologiju i eksperimentalnu terapiju u Poljskoj su rezimirali svoje nalaze na sledeći način: „Bakteriofagi su veoma diferencirana grupa virusa, a bar neki od njih mogu uticati na procese raka. Bakteriofagi takođe mogu uticati na imunološki sistem. Oni aktiviraju imunološki odgovor, na primer, sekreciju citokina. Oni takođe mogu da promene mikro okruženje tumora na pogodan za tretman protiv raka“.
Dodatno istraživanje iza kojeg stoji Odeljenje za genetiku na iranskom univerzitetu Tarbiat Modares ukazalo je da postoji još više razloga da se korisne bakterije uključe u lečenje karcinoma. „Genetska fleksibilnost bakteriofaga da ide prolazi kroz različite modifikacije površine služi kao osnova za metodologiju fagnog prikaza. Štaviše, odličan bezbednosni profil ovih virusa otvara put za njihovu potencijalnu upotrebu kao platforme za terapiju kancera. Bez sumnje, bakteriofagi će igrati impresivnu ulogu u budućnosti medicinske onkologije“.
Rezime
Efikasne terapije raka koje koriste korisne bakterije (umesto otrova koji uništavaju ćelije ili radijacije) moguće su od 1915. godine – ali nisu bile tako popularne (niti profitabilne) kao druge metode koje su se razvijale. Bukvalno smo saterani u ugao kada je u pitanju otpornost na antibiotike i veoma slabo smo napredovali u po pitanju tretmana protiv rada koji u stvari može da sačuva život.
Moramo još jednom uzeti u obzir sigurne i efikasne bakteriofage.
Alternative – kao što je fagna terapija – uskoro će postati norma, a ne izuzetak jer su naši trenutni antibiotici postali neefikasni.
