Autizam je bolest razvoja koja nastaje u ranom detinjstvu i često se primećuje kod dece od tri godine starosti. Ova bolest utiče na društvenost i komunikaciju, ponašanje osobe koja boluje od autizma.

Postavljanje dijagnoze, nerazumevanje okoline, malo stručnjaka i specijalizovanih institucija, samo su neki od problema osoba sa autizmom i njihovih porodica. Na Međunarodni dan osoba s autizmom lekari upozoravaju da ta bolest poprima razmere epidemije.

Zbog rasta broja mališana s autizmom, tu bolest nazivaju tragedijom dece 21. veka.

Svetska statistika kaže da u svetu osobe s autizmom čine jedan odsto populacije. Poznato je da ih samo u Evropi živi oko pet miliona s tom bolešću. U Srbiji nema preciznih podataka, ali se pretpostavlja da ih je oko tri hiljade.

Autizam simptomi

Deca koja pokazuju simptome karakteristične za autizam ne komuniciraju i ne uživaju na isti način kao potpuno zdrava deca njihovog uzrasta. Iako su uzroci autizma brojni i raznovrsni, sa sigurnošću se može ustanoviti da univerzalni tip nastanka u  raznim kulturnih i društvenim grupama  je u znatnom porastu u poslednjih 30 godina. Podaci pokazuju da su dečaci podložniji ovoj bolesti u odnosu na devojčice i da je većina slučajeva nasledna.

Simptomi autizma nastaju usled velike koncentracije mikroba ali nisu toliko izraženi zbog njihovog prisustva koliko zbog oslobađanja velike količine mikrotoksina u krvotok. Mikrotoksini povećavaju kiselost organizma i manifestuju se određenim reakcijama u mozgu.

Jedan od čestih uzroka nastanka autizma su paraziti koji se nalaze debelom crevu i jetri.

Autizam je povezan sa infekcijama majke od strane rubeola virusa, citomegalovirusa, clostridium virusa tako da i sam embrion postaje zaražen ovim oboljenjem. Kad se beba rodi nastaju greške u njenom razvoju a ovi virusi se zadržavaju u crevima novorođenčadi.

Uzroci nastanka autizma

šta je autizam

Deluje da još ni jedan uzrok autizma nije prepoznat u nama ili našem okruženju. Međutim, sledeći faktori izgleda da igraju veoma bitnu ulogu: GMO hrana, mikrobi, vakcine – ne kao rezultat imunizacije već zbog sadržaja žive, toksini iz okruženja, aspartam, natrijum glutamat (ako ga koriste trudnice), hemikalije u kozmetici (kad ih koriste trudnice), pojedini proteini koji su prisutni u kravljem mleku iz žitarica kojima se krave hrane, sojino mleko koje konzumiraju veoma mala deca ( jer to izaziva višak minerala).

Izvori koji vrše klasifikaciju slučajeva autizma su potvrdili da genetski modifikovana hrana je bila uzrok nastanka kod nekoliko slučajeva. Ova hrana je izazvala promene u telu dece na nivou DNK. Pod nastankom autizma od GMO se definiše unos ovih namirnica u vidu hranjljivih materija potrebnih organizmu za razvoj i normalno funkcionisanje koje su genetski modifikovane.

Mikrobi i autizam

mikroorganizmi bakterije

Iz nepoznatih razloga, sledeći mikrobi mogu da se pronađu u organizmu autistične dece u veoma visokim nivoima:

Virus rubeola (razvoji i deoba ovog virusa obično počinje u ustima i grlu).

Citomegalovirus je veoma često prisutan u telu ljudi obolelih od autizma.

Borrelia burgdorferi mikrob (uzrok nastanka Lajmske bolesti) takođe može biti povezan sa autizmom, posebno ako je majka deteta zaražena ovim virusom. Ovi mikrobi se prenose u toku trudnoće. Infekcije ovim mikrobom mogu da izazovu nestabilnost imunog sistema deteta prilikom razvoja embriona u majčinoj utrobi

Razne vrste Clostridium bakterija koje se mogu pronaći u crevima.

Konvencionalna medicna i autizam

Oni koji su istraživali izvore nastanka autizma tvrde da su vakcine takođe jedan od uzročnika nastanka. MMR vakcine nisu korištene od kraja 90-tih godina prošlog veka i predstavljaju veoma diskutabilan slučaj. Ovo je kompozitna vakcina koja stvara imunost organizma od malih boginja, zauški i rubeole. Ova vakcina sadrži u sebi oslabljeni oblik malih boginja, zauški i rubeolu i stvara otpornost organizma na ova oboljenja.

Konvencionalna medicina nema predrasude i podložna je teoriji biologije. Usled prisutnosti nekih jedinjenja i organizama postoji mogućnost razvoja autizma kod male dece, što potvrđuje konvencionalna medicina o to su sledeći: virusi, kvasac, gljivice, plesan i bakterije.

U virusnoj strukturi, ovi organizmi mogu da veoma dobro i lako prođu selektivno izdvajanje prilikom formiranjn vakcina koje nemaju cilj da naude bakterijama u organizmu.  U smislu imunizacije organizma MMR vakcine održavaju u životu određenu vrsu virusa u rastvoru aluminijuma i žive stvarajući veoma loš uticaj po organizam ovim metalima. Ovi virusi takođe mogu ostati u crevima deteta, što može zajedno sa otrovima dovesti do određenih oblika autizma.

Autizam u Srbiji

Dr Mila Selaković
Dr Mila Selaković

Vesna Trajković se već 13 godina bori sa bolešću sina Uroša.

„Prvi susret sa autizmom je bio kad se Uroš rodio i ono što je jako važno to je ta rana dijagnostika, rad sa porodicom. Mi smo na žalost to preskočili. Pravu dijagnozi smo dobili oko pete godine, a već oko druge nam je bilo jasno o čemu se radi“, priča Vesna.

Autizam spada u najteže neurorazvojne poremećaje dece. Neizlečiv je, a svi simptomi se javljaju do treće godine života.

Neuropsihijatar dr Mila Selaković ističe da je izuzetene važnosti ta rana dijagnostika i rana intervencija.

„U svetu sada takva situacija da autizam nazivaju tragedijom dece 21. veka jer je prosto broj dece, nove dece sa autizmom ide tako kao da je epidemija“, kaže dr Selaković.

U većini slučajeva roditelji se teško suočavaju s problemima koje bolest donosi! Najviše ih brine budućnost dece.

„Naši najveći strahovi su šta u momentu kada mi više ne možemo da brinemo o našoj deci. Jer šta se sada dešava. Dešava se ono o čemu svi ćute, to je realnost. U momentu kada se roditelju nešto desi iz Centra za smeštaj i dnevni boravak dece ometene u razvoju prosleđuju ih Centru za socijalni rad i deca bivaju smeštena u Kuline, Stamnice, Veternik“, napominje Vesna Trajković.

Zbog toga je, smatraju, važna izgradnja Centra za autizam u Denkovoj bašti, koja se čeka već dve godine. Tu bi moglo da stanuje 30 do 40 osoba. Planirana je i ambulanta, u kojoj bi roditelji dobijali sve informacije.

Dr Mila Selaković objašnjava da je zapelo na republičkom nivou, u Ministarstvu za planiranje i urbanizam.

„Na toj poziciji se čekao generalni urbanistički plan, eto to je bio pravi razlog. Mi se nadamo da u daljem postupanju neće biti prepreka“, kaže dr Sleaković.

Srbija za sada ima samo jedan Stacionar za autizam, u Beogradu, koji prima 45 osoba do 26 godina. Da je to malo, govori i podatak da samo u prestonici ima više od 1.200 osoba sa autizmom i da se taj broj stalno povećava.

Lečenje autizma

Jedan od mogućih lekova za autizam i za neke druge poremećaje mozga, pošto mnogi poremećaji mozga imaju veoma slične izvore nastanka su dugoročne terapije na uzrok nastanka poremećaja. Nutricionističkim tretmanima kao što su smanjivanje unosa šećera i otklanjanjem sintetičkih jedinjenja u hrani se može postići mnogo. Mineralnim dodacima is suplementima se može ukloniti višak toksina iz debelog creva koji su nastali usled prisustva žive i aluminijuma.

Prihvaćeni tretmani u lečenju autizma su podrška u razvoju deteta, razni oblici terapija i dijetetski tretmani.