„Neka vam hrana bude lek i neka vam lek bude hrana.“
Hipokrat iz Koza
U srednjim godinama 1950-ih Ann Vigmore je bila u neredu. Pateći od gangrene u nogama nakon saobraćajne nesreće i raka debelog creva, bila joj je potrebna pomoć. Lekari su želeli da joj amputiraju noge. Želela je alternativu. Rođena u Litvaniji, koju je delimično odgajila baka, setila se kako se baka lečila ranjenim vojnicima koji su se vraćali iz Prvog svetskog rata biljem i korovom.
Ann je eksperimentisala sa raznim travama i sirovom hranom i na kraju se izlečila i od gangrene i od raka. Nezadovoljna savladavanjem bolesti, započela je istraživanje poboljšanja svog zdravlja. To ju je dovelo do stvaranja Hipokratovog zdravstvenog instituta uz pomoć Viktorasa Kulvinskasa u Bostonu 1958. godine.
Vođena Hipokratovom izrekom: „Neka hrana bude vaš lek“, Ann je krenula na posao koristeći sirovu hranu poput klice, sokova od korova i trave i fermentacije. Pšenična trava postala je glavni element, jer je bila najlakša i najjeftinija za uzgoj.
Vigmore je umrla u požaru u svom institutu u dobi od 83. godine. Njen rad se nastavlja kroz institute kao što su Nacionalni zdravstveni institut Ann Vigmore u Portoriku, Fondacija Ann Vigmore u Novom Meksiku i Hippocrates Health Institute, koji je osnovala i danas je trenutno pod upravom Briana Clementa iz Vest Palm Beach-a na Floridi.
Hipokratov zdravstveni program
Hipokratov pristup razvijao se tokom godina, ali je prvenstveno ostao veran Vigmoreovom originalnom istraživanju. Enzimi koji se nalaze u sirovoj hrani su kamen temeljac zdrave ishrane. Pošto se enzimi uništavaju kada se hrana zagreje na preko 70 stepeni, sirova nekuvana hrana je od suštinskog značaja za naše zdravlje.
Povrće takođe igra ključnu ulogu, više od voća u ovom programu. Mlado povrće poput belog zelenila i klica se toplo preporučuje. Klice se gaje od pasulja, žitarica i semena. Klice se koriste u salatama i sokovima. Da biste iz voća i povrća izvukli maksimum bez napora na probavni sistem, često se koristi sok, posebno tokom posta.
Sok koji je najviše povezan sa Ann Vigmore je sok pšenične trave. Hlorofil, koji se smatra krvlju biljke i ima karakteristike ljudske krvi, može se dobiti u koncentrovanim količinama od sokova iz različitih trava; najbolja je trava od borovnice.
Fermentisana hrana bila je deo programa Hipokrat pod Vigmorovom upravom, mada je nedavno pala u nemilost. Rejuvelac, fermentisano piće od žita, još uvek se umogome konzumira.
Pored ovog izbora namirnica, program Hipokrat uključuje ideje u vezi sa pravilnim kombinovanjem namirnica u obroku i čišćenjem. Zajedničko jedenje određene hrane može dovesti do problema sa varenjem i hranljivih sastojaka koji se ne apsorbuju pravilno. Čišćenje je potrebno da bi se telo oslobodilo toksina stečenih godinama konzumiranjem standardne američke i evropske ishrane.
Enzimi
Verovatno najbolji razlog za želju da se jede sirova hrana su enzimi. Kuvanje hrane iznad 117 stepeni ubija enzime u hrani. Prema Hipokratovoj teoriji, ljudima se pri rođenju daje samo određena količina enzima. Gubimo enzime kada se naša tela bore protiv bolesti i stresa. Nedostatak enzima dovodi do mnogih vrsta zdravstvenih problema kao što su bolesti srca i određeni karcinomi.
Jedući sirovu hranu u stanju smo da nadoknadimo enzime i obnovimo telo. Vigmor je enzime nazvala radnom snagom tela. Enzimi su životna energija koja je metabolizam na delu. Što brže čovek potroši enzimske zalihe, brže umire.
Vigmor je napisala da su enzimi ključ Hipokratove dijete. Predigestovanjem i razgradnjom hrane u želucu, telo hranljive materije lakše apsorbuje i koristi. Tada probavni sistem ne mora toliko da radi, čineći više energije dostupnim za život i zaštitu od bolesti.
Kada osoba jede prvenstveno sirovu ishranu, sebi olakšava čišćenje, popravljanje i obnavljanje tela. A enzimi su jedan od razloga. Ne kuvanjem hrane iznad 117 stepeni čuvate enzime potrebne za dobro zdravlje.
Pšenična trava
Kad pomislite na Ann Vigmore, morate da mislite na pšeničnu travu. Većina nas ne zna glavnu ulogu koju trava ima i još uvek igra u razvoju života na ovoj planeti. Žito od kojeg pravimo hleb potiče od semena trave. I, naravno, toliko životinja preživljava na travi. Trave se vekovima koriste kao lek u istočnoj i zapadnoj kulturi. Hlorofil je ključni sastojak trave koji je čini tako vrednom.
Hlorofil pomaže u oksigenaciji krvi. Ishrana bogata mastima i proteinima dovodi do toga da krv ostaje bez kiseonika. To zauzvrat dovodi do toga da ljudi imaju manje energije, lošu probavu i slabiji imuni sistem. Takođe može izazvati rak.
Vežbanje je svakako važno za unošenje kiseonika u krv. Ali i hrana može pomoći. Sirovo voće, povrće, sokovi i klice sadrže hlorofil, koji je gotovo identičan ljudskoj krvi u smislu da nosi kiseonik.
Vigmor je otkrila da je jedan od najboljih izvora hlorofila sok pšenične trave. (Sama pšenična trava je previše vlaknasta za jesti.) Poljoprivredni hemičar Charles Schnabel je originalno istraživanje izvršio 1930-ih. Sušio je travu i prodavao je u limenkama. Prema Vigmorovim spisima, hlorofil u pšeničnoj travi dobar je za čišćenje krvi, unutrašnjih organa i digestivnog sistema. Takođe smanjuje krvni pritisak širenjem arterija. Povećava se broj crvenih krvnih zrnaca i stimuliše metabolizam.
Hlorofil pšenične trave koncentrovan je sa vitaminima, mineralima i živim enzimima. Vigmor ga je koristila za lečenje čireva i kolitisa, čišćenje debelog creva i jačanje imunološkog sistema. Takođe je koristila druge trave i seme za izdvajanje hlorofila iz biljaka.
Brian Clement, trenutni direktor Instituta Hipokrat, piše da hlorofil pšenične trave čisti telo od toksina i suzbija rast bakterija. Sok od pšenične trave nije vrlo stabilan i treba ga konzumirati ubrzo nakon pripreme. Takođe, ovaj sok je toliko jak da može izazvati mučninu ili probavne smetnje.
Klice
Još jedan ključni doprinos koji je Ann Vigmore dala boljem razumevanju komponenata zdravije prehrane je taj što su klice izvor super ishrane. Prema njenoj teoriji, enzimi dostižu vrhunac aktivnosti između drugog i sedmog dana nakon nicanja.
Istorijski gledano, klice su se koristile u raznim kulturama za lečenje mnogih bolesti. Kinezi su ih otkrili pre hiljade godina. Klice sadrže značajan nivo aminokiselina ( blokova proteina), visok nivo vitamina i minerala.
Klice su proglašene za„ hranu koja je najbogatija enzimima na planeti “. Procene sugerišu da u klicama može biti do 100 puta više enzima nego u voću i povrću, u zavisnosti od određene vrste enzima i sorte klijavog semena. Period najveće aktivnosti enzima u klicama je uglavnom između klijanja i starosti 7 dana. “
Isabell Shipard, Naturopata
Klijanje semena, žitarica, orašastih plodova i mahunarki je jednostavan prvi korak u procesu nicanja koji bi svako mogao lako da uvrsti u svoje prehrambene navike. Seme sadrži inhibitore metabolizma koji ga štite dok je u stanju mirovanja. Ovi inhibitori čine seme manje korisnim za ljudsko telo. Namakanjem, kojim započinje proces klijanja, uklanjaju se inhibitori i seme počinje da raste. U ovom trenutku skrobi postaju šećeri, proteini aminokiseline, a masti rastvorljive masne kiseline.
Namočim razne orašaste plodove i semenke i mogu vam reći da imaju mnogo bolji ukus posle namakanja. Jedino što brže postanu buđavi kada ih nosite sa sobom ako ih ne držite u frižideru.
Najbolja stvar kod klica je što se kod kuće mogu uzgajati jeftino i lako. Dostupne su čak i automatske sprave što čini ovaj aspekt proizvodnje zdrave ishrane prilično efikasnim.
Sokovi
Dok su drugi poznatiji po tome što promovišu vrednost pijenja sokova od voća i povrća, Vigmore je bila jedna od prvih koja je zapravo uključila sokove u svoju ishranu. Pšenična trava nije bila jedina stvar iz koje je vadila sok.
Pored sokova od voća, povrće i klice daju važan doprinos Hipokratovoj ishrani. Klice se smatraju vrhunskom živom hranom za sok jer su najsirovije od svih sirovih namirnica. Povrće se dodaje zbog ukusa.
Prednost sokova je ta što se vitamini, minerali, enzimi, aminokiseline i šećeri mogu konzumirati bez stvaranja velikog stresa na probavni sistem. Sokovi takođe dodaju elektrolite i kiseonik u krv. Sokovi čine savršeno piće koje se pije tokom posta. Sokovi su jedan od načina da dopunite svoju ishranu bez upotrebe dodataka napravljenih u hemijskoj laboratoriji.
Voće i povrće
Zdravstveni program Hipokrat stavlja mnogo veći naglasak na povrće nego na voće. U stvari, povrće čini najveći deo ishrane. Preporučuje se da se jedu velike salate. Pod velikim salatama mislim na to da bi, prema Vigmore-u, trebalo jesti pola sata!
Pored očigledne koristi vitamina, minerala i proteina, povrće pruža i prirodna vlakna potrebna za vežbanje debelog creva i uklanjanje otpada iz naših sistema. Mladi zeleniš je verovatno najbolji za jesti.
Morsko povrće igra važnu ulogu u Hipokratovoj ishrani. Budući da se uzgajaju u okeanu, sposobni su da stave na raspolaganje ljudima minerale i elemente u tragovima koji nisu dostupni iz biljaka uzgajanih na zemlji. Dulse, alge, nori, vakame i druge treba jesti svakodnevno.
Dulse i alge mogu se koristiti za zamenu soli u vašoj ishrani.
Ako sledite Hipokratov plan, nećete jesti puno voća; preporučuju se samo dva do pet komada dnevno. Međutim, Vigmore zaista preporučuje voće, posebno banane, za mršavljenje. Koliko sam shvatio, iako je naglasak stavljen na jedenje povrća, značajna konzumacija voća se ne obeshrabruje.
Rejuvelac
Sameljite pola šolje proklijalog semena borovice, stavite ih u nekoliko tegli punih vode, prekrijte gazom i ostavite da odstoji tri ili četiri dana i dobićete Rejuvelac. Ann Vigmore je preporučila da se svakodnevno konzumira osam do šesnaest unci ovog fermentisanog napitka. Vigmor je smatrala da je fermentisana hrana dobra za debelo crevo.
Čišćenje i post
Često se dešava da kad ljudi počnu da jedu uglavnom sirovu hranu, u početku prođu kroz period čišćenja i umesto da im bude bolje. Ovo je faza čišćenja. Kako se telo oslobađa toksina, javljaju se mnogi simptomi bolesti. Ovo je samo neugodnost zbog toga što puno nagomilanog otpada napušta vaš sistem.
Vigmor je preporučila lubenicu i sok od lubenice za doručak, Rejuvelac ili sokove između obroka, voće i dve velike salate dnevno, uz dodatak ishrane sokom od pšenične trave, morskim povrćem i zelenim napicima od klica i povrća. Takođe su bili uključeni odmor, šetnja i istezanje.
Čišćenje debelog creva veliki je deo Hipokratovog programa. Debelo crevo je primarni organ za odlaganje čvrstog otpada za telo. Godine jedenja hrane koju nije trebalo jesti ostavljaju ga začepljenim i u lošem stanju. Pored toga, većina ljudi ima malo zdravih bakterija i puno loše vrste zbog uzimanja antibiotika na recept ili konzumiranja antibiotika i hormona u mesu koje jedemo.
Pored toga što je jela sirovu hranu, Vigmore je bila veliki ljubitelj klistiranja, implantata pšenične trave i debelog creva. U nekim delovima pokreta sirove hrane ovo je dovedeno do krajnosti i čini se da su neki ljudi čak i zavisni od gore navedenih metoda.
Post, iako ga Vigmor prvobitno nije preporučila, danas je deo Hipokratovog programa. Post od jednog dana u nedelji na sokovima i prečišćenoj vodi deo je procesa detoksikacije. Umesto da se brzo sit samo na vodi, koja će osloboditi ogromne količine toksina sa svojih uskladištenih mesta u telu, sok od voća i povrća usporava proces i predstavlja ugodniji oblik posta.
Kombinovanje hrane
Zdrava dijeta nije samo ono što jedete, ona teče i kada jedete. Većina nas jede više jela odjednom. Zajedničko jedenje određene namirnice, poznato kao kombinacija hrane, može prouzrokovati usporavanje procesa varenja i tada nećemo apsorbovati sve hranljive materije iz onoga što jedemo.
Jedan od ciljeva Hipokratove dijete je omogućiti tijelu da brzo i lako iskoristi hranu, a zatim je eliminiše. Razumevanje pravilnog kombinovanja hrane će pomoći da se ovo dogodi. Nije dovoljno jesti živu hranu; moraju se jesti u kombinaciji koja promoviše zdravlje.
Hrana koja ulazi u telo mora se svariti da bi oslobodila svoje hranljive sastojke. Na dva aspekta varenja utiče način na koji se ta hrana kombinuje. Jedno je da proteinska hrana koja ulazi u želudac zahteva da se kiseli sokovi probave, dok škrobnata hrana treba alkalne sokove. Kada obe vrste hrane zajedno uđu u stomak, imaju tendenciju da međusobno ponište digestivni sok.
Drugi aspekt varenja je da se različita hrana probavlja različitim brzinama. Ako hrana koja se probavlja brže uđe nakon one koja se probavlja sporije, brža hrana se neće pravilno svariti, što dovodi do usporavanja varenja i slabe apsorpcije hranljivih sastojaka.
Pravilno kombinovanje hrane uključuje sledeće smernice:
1. Mono obroci su najbolji. To znači jesti samo jednu hranu tokom sedenja. Lubenica za doručak čini odličan pročišćavajući mono obrok.
2. Sve dinje, jer se probavljaju mnogo brže od bilo koje druge hrane, uvek treba jesti same.
3. Voće se deli u tri kategorije: kiselinsko, nedovoljno kiselinsko i slatko. Ove tri vrste imaju različitu količinu šećera i vode i probavljaju se različitom brzinom. Subacidno voće može se jesti sa kiselim ili slatkim, ali kiselo i slatko ne treba jesti zajedno.
4. Ne mešajte voće i povrće.
5. Ne mešajte skrob sa proteinima.
6. Ne pijte uz obrok.
7. Jedite sirovu hranu pre kuvanja.
Nešto od ovoga vam može zvučati poznato ako ste ikada čitali Fit for Life Harvei-a i Marilin Diamond. Diamondovi su popularizirali ideju pravilnog kombiniranja hrane još 1985.
Tri faze
Deo Hipokratovog zdravstvenog programa danas uključuje koncept da je postajanje veganom sirovih namirnica dvadesetjednogodišnje putovanje. Holistički pristup je u smislu da program uključuje telo, um i duh.
Prva faza odgovara na pitanje: od čega sam napravljena? Tokom prvih sedam godina obnavljate i energizirate svoje telo. Fizičke promene uključuju više snage i fleksibilnosti, bolji probavni sistem, pravilnu težinu i odlično zdravlje.
Druga faza se tiče uma i odgovara na pitanje: ko sam ja? Nakon postizanja ugodnijeg fizičkog prisustva, praktičar radi narednih sedam godina ka boljem emocionalnom zdravlju. Jednom kada se prevaziđu fizički problemi, osoba može raditi na mentalnom aspektu. Neki, uključujući i mene, tvrdili bi da bi mentalno trebalo da dođe pre ili bar istovremeno.
Treća faza postavlja pitanje: Zašto sam ovde? Ovo je duhovna faza i sada kada su um i telo zdravi, čovek može započeti duhovno putovanje. Opet, moglo bi se postaviti pitanje da li je potrebno sačekati četrnaest godina pre nego što se uzme u obzir duhovnost i zdravlje. Verujem da je Brian Clement razvio koncept tri faze i nisam siguran da li bi Ann Vigmore podržala tu ideju.
Najbolje od Ann Vigmore i Hipocrates Health Program
Ann Vigmore mora biti cenjena zbog toga što je pionirska glasnica sirove hrane i živih enzima. Intuitivno znam da je sirovo bolje od kuvanog, ali zašto? To su enzimi. Znajući ovo, malo je lakše … svariti.
Klijati seme i dobiti veću hranljivost od njih. Jednostavno je i brzo. Uzgajajte svoje klice. Fokus Ann Vigmore na blagodati klica je nešto što većina ljudi previđa. Ima smisla klijati i klijati seme upravo u našim domovima. Klice su živa hrana na vrhuncu.
Iako ne mogu da kažem da je sok pšenične trave nešto što bi svi trebalo da piju, pozdravljam Vigmorea što je skrenuo pažnju na blagodati hlorofila. Potrošnja zelenih lisnatih biljaka ne može se dovoljno naglasiti.
I na kraju, a možda i najvažnija, korist je pijenja soka od povrća. Bio sam veliki ljubitelj sokova još 1980-ih zahvaljujući The Juiceman-u, Jai Kordich-u, ali prestao sam sa sokovima pre nekoliko godina. Dosadilo mi je da svakodnevno pijem kašice šargarepe. Ali Vigmore objašnjava zašto bi trebalo da cedimo sve vrste povrća kao zdrav dodatak ishrani. Takođe mi se veoma sviđa ideja da se jedan dan u nedelji posti na sokovima kako bi se probavni sistem odmorio.
